BER­LIN - Biv­ši nje­mač­ki kan­ce­lar Ger­hard Šre­der kri­ti­ko­vao je sa­mit Gru­pe se­dam in­du­strij­ski naj­ra­zvi­je­ni­jih ze­ma­lja (G7) za­to što se odr­ža­va bez ru­skog pred­sjed­ni­ka Vla­di­mi­ra Pu­ti­na i re­kao da je bi­la gre­ška što šef Kre­mlja ni­je po­zvan na taj skup u ba­var­skom dvor­cu El­mau i da je bu­duć­nost Evro­pe sa­mo sa Ru­si­jom.
Upra­vo ka­da po­sto­je raz­li­či­te po­zi­ci­je, čo­vjek mo­ra raz­go­va­ra­ti, re­kao je Šre­der za „Raj­ni­še post” i do­dao da se na sa­mi­tu G7, ko­ji se ovog vi­ken­da odr­ža­va, upra­vo to mo­glo uči­ni­ti.
„Sma­tram da je bi­la gre­ška što ru­ski pred­sjed­nik ni­je po­zvan na taj sa­mit”, re­kao je Šre­der i do­dao da Ru­si­ja ima al­ter­na­ti­vu za Evro­pu, a Evro­pa za Ru­si­ju ne­ma.
„Bu­duć­nost Evro­pe je sa­mo sa Ru­si­jom”, re­kao je Šre­der, ko­ji va­ži za Pu­ti­no­vog pri­ja­te­lja.
Sa­ma kan­ce­lar An­ge­la Mer­kel re­kla je još po­čet­kom go­di­ne da ne ra­ču­na sa do­la­skom Pu­ti­na na sa­mit G7 i to po­ve­za­la sa ukr­ja­in­skom kri­zom.
Ovog vi­ken­da se u dvor­cu El­mau, uz an­ga­žman čak 25.000 po­li­ca­ja­ca, odr­ža­va sa­mit G7 za ko­ji kri­ti­ča­ri ka­žu da je pre­skup, mje­sto na­do­mak Gar­miš-Par­ten­kir­he­na neo­d­go­va­ra­ju­će, a po­li­ti­ča­ri ne­spo­sob­ni da ri­je­še na­go­mi­la­ne pro­ble­me.
G7 će se ba­vi­ti pi­ta­nji­ma rje­še­nja po­li­tič­kih kri­za – od ukra­jin­ske, do bli­sko­i­stoč­ne, pri­vred­nim te­ma­ma, ali i za­šti­tom mo­ra, že­na i rad­nih od­no­sa, kao i dru­gim te­ma­ma svjet­skog zna­ča­ja, na­ja­vlju­ju or­ga­ni­za­to­ri, a me­di­ji pi­šu da je u oko­li­ni dvor­ca već van­red­no sta­nje i da se si­gur­no­sni or­ga­ni pla­še na­sil­nih de­mon­stra­ci­ja pro­tiv­ni­ka G7 i glo­ba­li­za­ci­je.
Ka­da je, me­đu­tim, ri­ječ o Šre­de­ru, on od po­čet­ka iz­bi­ja­nja ukra­jin­ske kri­ze da­je dru­ga­či­je iz­ja­ve od osta­lih evrop­skih i nje­mač­kih po­li­ti­ča­ra iz­no­se­ći ra­zu­mi­je­va­nje za po­zi­ci­ju Mo­skve.
Šre­der je ta­ko ovih da­na re­kao da bi on, da je kan­ce­lar, bez sum­nje, ove go­di­ne bio na pa­ra­di u Mo­skvi po­vo­dom 70. go­di­šnji­ce za­vr­šet­ka ra­ta i pod­sje­tio da je na­ci­stič­ka nje­mač­ka ta­da­šnjem So­vjet­skom sa­ve­zu na­ni­je­la ne­iz­mjer­ni bol.
„Po­ka­za­ti od­go­vor­nost za to, sma­tram is­prav­nim. Pri­mio sam k zna­nju da kan­ce­lar An­ge­la Mer­kel, uzi­ma­ju­ći u ob­zir me­đu­na­rod­ne okol­no­sti, ni­je išla. Ja bih do­nio dru­ga­či­ju od­lu­ku. Mer­ke­lo­va je, me­đu­tim, bi­la dan ka­sni­je u Mo­skvi i za­jed­no sa ru­skim pred­sjed­ni­kom po­lo­ži­la vi­je­nac. To je bio do­bar sig­nal za nje­mač­ko-ru­ske od­no­se”, po­hva­lio je Šre­der po­stup­ke Mer­ke­lo­ve.
On je na pi­ta­nje ta­bl­oi­da „Bild” da li bi i da­nas za Pu­ti­na re­kao da mu je pri­ja­telj, od­go­vo­rio po­tvrd­no.
„Da, si­gu­r­no”, re­kao je Šre­der i, po­vo­dom do­ga­đa­ja u Ukra­ji­ni, oci­je­nio da se isto­ri­ja i ak­tu­el­na si­tu­a­ci­ja mo­ra­ju odvo­ji­ti jed­no od dru­gog i da bez ob­zi­ra na to što se čo­vjek ne mo­že sla­ga­ti sa svim što sa­da­šnja ru­ska vla­da či­ni, mo­ra se pri­zna­ti da po­sto­ji isto­rij­ska od­go­vor­nost.
On je to ob­ja­snio i či­nje­ni­com da je za vri­je­me irač­kog ra­ta, ka­da su Njem­ci bi­li pro­tiv, Nje­mač­ka upr­kos to­me i da­lje šti­ti­la ame­rič­ke ka­sar­ne u Nje­mač­koj.(Tan­jug)