VA­ŠING­TON – Mi­ni­star­stvo od­bra­ne SAD spro­vo­di is­tra­gu o to­me da li je i u zgra­du Pen­ta­go­na uni­jet ži­vi an­traks, na­vo­di Si-En-En, na­kon pro­šlo­ne­djelj­nog ot­kri­ća da su uzor­ci tog ba­ci­la gre­škom po­sla­ti u 11 ame­rič­kih dr­ža­va i još dvi­je ze­mlje.
„Ju-Es-Ej tu­dej” ob­ja­vio je ju­če, po­zi­va­ju­ći se na iz­ja­ve dvo­ji­ce ne­i­me­no­va­nih zva­nič­ni­ka Mi­ni­star­stva od­bra­ne, da je ame­rič­ka voj­na la­bo­ra­to­ri­ja u Ju­ti po­sla­la uzor­ke ži­vog an­trak­sa i u tri la­bo­ra­to­ri­je u Ka­na­di.
Po­šilj­ka Pen­ta­go­nu se tre­nut­no te­sti­ra ka­ko bi se utvr­di­lo da li je sa­dr­ža­la ži­vi pa­to­gen u tre­nut­ku ka­da je is­po­ru­če­na po­li­cij­skim sna­ga­ma u Agen­ci­ji za od­bra­nu Pen­ta­go­na, či­je se la­bo­ra­to­ri­je na­la­ze u Vir­dži­ni­ji, pre­no­si „Ra­ša tu­dej”.
Iz­vor­no je taj bi­o­lo­ški agens bio na­mi­je­njen da se ko­ri­sti za od­re­đi­va­nje ka­li­ba­ra sen­zo­ra u Pen­ta­go­nu, ko­ji bi mo­gli da ot­kri­ju he­mij­ske ili bi­o­lo­ške agen­se, ob­ja­sni­la su za Si-En-En dvo­ji­ca zva­nič­ni­ka Mi­ni­star­stva od­bra­ne.
Pen­ta­gon ni­je ni ob­ja­vio da li je an­traks uop­šte uni­jet u zgra­du ili na pod­ruč­je oko nje, kao ni ko­li­ki bi to even­tu­al­ni pro­blem mo­gao da bu­de za ame­rič­ke gra­đa­ne.
Do sa­da je sa­mo jed­na la­ba­ra­to­ri­ja u Me­ri­len­du pri­ja­vi­la da je pri­mi­la uzor­ke ži­vog an­trak­sa, a Pen­ta­gon i Cen­tar za kon­tro­lu i pre­ven­ci­ju bo­le­sti po­ku­ša­va­ju da utvr­de da li je ži­vi an­traks po­slat i dru­gim usta­no­va­ma.
Ame­rič­ki zva­nič­ni­ci tvr­de da zdra­vlje jav­no­sti ni­je ugro­že­no jer, ka­ko na­vo­de, čak i ako su po­šilj­ke sa­dr­ža­le ži­vi an­traks, pa­ke­ti su is­po­ru­če­ni i pre­ni­je­ti u kon­tro­li­sa­nim uslo­vi­ma.
Ipak, kon­tro­la je bi­la sla­bi­ja uko­li­ko se sma­tra­lo da po­šilj­ka sa­dr­ži inert­ni an­traks.
Si-En-En je imao uvid u do­ku­ment ko­ji uka­zu­je na lo­ka­ci­ju oda­kle su po­sla­ti uzro­ci an­trak­sa, ko­ji su od 2007. go­di­ne po­sla­ti iz tri objek­ta u Da­gve­ju u Ju­ti.
U pret­hod­nih ne­ko­li­ko da­na u Da­gve­ju, ta tri objek­ta su pro­šla te­sto­ve, ali mo­žda će mo­ra­ti još 100 obje­ka­ta da se te­sti­ra, na­vo­di je­dan zva­nič­nik Mi­ni­star­stva od­bra­ne do­da­ju­ći da uko­li­ko se u bar jed­nom od njih ot­kri­je ži­vi an­traks, zva­nič­ni­ci mo­ra­ju da pro­na­đu gdje je sva­ka po­šilj­ka iz tih obje­ka­ta po­sla­ta.
An­traks je po­znat kao je­dan od naj­te­žih mi­ko­or­ga­ni­za­ma za uni­šta­va­nje, a bak­te­ri­ja mo­že go­di­na­ma da pre­ži­vi u ob­li­ku spo­ra.
Voj­ska ima objek­te za uni­šta­va­nje an­trak­sa pu­tem ra­di­ja­ci­je ta­ko što se spo­re uči­ne traj­no inert­nim, ali se gre­ške mo­gu i da­lje de­si­ti.
„Jed­na od stva­ri ko­je se mo­gu de­si­ti je da oni sve na­mje­ste i ura­de, ali da ka­sni­je utvr­de da je uni­šte­no sa­mo 99.99 od­sto”, re­kao je za je­dan ra­dio u Mi­ne­so­ti bi­o­log Pa­ul Kajm, ko­ji pro­u­ča­va an­traks na Sje­ver­nom Uni­ver­zi­te­tu Ari­zo­na.(Tan­jug)