BER­LIN - Di­rek­tor cen­tra “Si­mon Vi­zen­tal“ Efra­im Zu­rof iz­ja­vio je da 70 go­di­na na­kon za­vr­šet­ka Dru­gog svjet­skog ra­ta, još ima mno­go ži­vih na­ci­sta, is­ti­ču­ći da je sva­ka evrop­ska ze­mlja ima­la lju­de ko­ji su po­ma­ga­li na­ci­sti­ma.
-U ho­lo­ka­u­stu ni­su bi­li sa­mo Njem­ci i Austri­jan­ci pro­tiv Je­vre­ja, već Evro­pa pro­tiv Je­vre­ja. Sva­ka evrop­ska ze­mlja ima­la je lju­de ko­ji su po­ma­ga­li na­ci­sti­ma- re­kao je Zu­rof u in­ter­vjuu za “Doj­če ve­le”.
Zu­rof, ko­ga če­sto na­zi­va­ju “po­sled­njim lov­cem na na­ci­ste”, ka­zao je da je da­nas na­ci­sta ima mno­go ma­nje, ali da je broj onih ko­ji su ži­vi i da­lje ve­li­ki.
-Mno­gi lju­di to ne shva­ta­ju, jer ne pret­po­sta­vlja­ju da ne­ko ta­ko du­go ži­vi. Dru­gim ri­je­či­ma, da se ko­jim slu­ča­jem ho­lo­ka­ust ili Dru­gi svjet­ski rat de­sio 1920. go­di­ne, mi sa­da ne bi­smo raz­go­va­ra­li o ovoj te­mi- na­veo je Zu­rof.
Zu­rof je re­kao da lju­di ko­je cen­tar da­nas pro­na­la­zi ni­su pro­mi­je­ni­li iden­ti­te­te i da je ri­ječ o oso­ba­ma ko­je su pro­ci­je­ni­le da ih ni­ko ne­će tra­ži­ti.
-No, kon­cept po­je­di­nač­ne od­go­vor­no­sti od­no­si se na sva­ko­ga, ta­ko da ovi lju­di, s jed­ne stra­ne, ima­ju ne­sre­ću da ta­ko du­go ži­ve- ka­zao je Zu­rof.
On je na­veo tri kri­te­ri­ju­ma za pre­u­zi­ma­nje ne­kog slu­ča­ja - kre­di­bi­li­tet, mo­guć­nost da se na­ci­sta po­ja­vi pred su­dom, kao i da li je ra­ni­je bio pro­ce­su­i­ran za rat­ne zlo­či­ne.
Po­vo­dom dva ve­ća su­đe­nja na­ci­sti­ma po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na, Oska­ru Gre­nin­gu ove go­di­ne i Iva­nu De­mja­nju­ku 2011, Zu­rof je re­kao da se na de­se­ti­ne slu­ča­je­va is­tra­žu­ju, i da da­nas, to ve­ći­nom ra­de Njem­ci.
-Da su sa­da­šnji kri­te­ri­ju­mi bi­li pri­mje­nji­va­ni pri­je 40 go­di­na, broj slu­ča­je­va pred su­dom bi si­gur­no bio ve­ći 40 do 60 pu­ta. Pro­mje­ne su ogrom­ne. De­si­le su se pre­ka­sno, ali su se ipak de­si­le. Nje­mač­ka je ze­mlja u ko­joj se su­di na­ci­sti­ma. Uzmi­mo slu­čaj Austri­je, u ko­joj se ni­je de­si­lo ni­jed­no slič­no su­đe­nje u po­sled­njih 30 ili 40 go­di­na. U Nje­mač­koj po­sto­ji po­li­tič­ka vo­lja da se su­di na­ci­sti­ma- ka­zao je Zu­rof.
Zu­rof je do­dao da ža­li zbog či­nje­ni­ce da je bi­lo na­ci­sta ko­ji su umr­li to­kom po­tra­ge ili to­kom su­đe­nja, što je oci­je­nio kao “ja­ko fru­stri­ra­ju­će”.
-Sve što ra­dim, ra­dim za žr­tve, ne za se­be. Je­di­ni na­čin na ko­ji mo­gu pre­va­zi­ći taj osje­ćaj fru­stra­ci­je i ne­u­spje­ha je da po­no­vo raz­mi­slim o žr­tva­ma, o ono­me što su pro­šli. To što se nji­ma de­ša­va­lo je mi­li­on pu­ta go­re od sva­ke fru­stra­ci­je ko­ju ja osje­ćam. Ka­žem se­bi, pa bar smo iz­ve­li ti­pa pred sud. Uni­šti­li smo mu ži­vot. Mo­žda se i to ra­ču­na? Stvo­rio sam ska­lu uspje­ha, ka­ko bih se tje­šio- na­veo je Zu­rof.
Zu­rof (67) je izra­el­ski isto­ri­čar ame­rič­kog po­ri­je­kla, ko­ji je kao di­rek­tor je­ru­sa­lim­skog cen­tra “Si­mon Vi­zen­tal“ do­pri­nio pro­na­la­že­nju mno­gih na­ci­sta u po­sled­njih tri­de­set go­di­na, me­đu nji­ma i usta­škog zlo­čin­ca Din­ka Ša­ki­ća, ko­ji je lo­ci­ran u Ar­gen­ti­ni i u Za­gre­bu osu­đen na 20 go­di­na za­tvo­ra zbog zlo­či­na u Ja­se­nov­cu.
Zu­rof je na pred­log srp­skog pred­sjed­ni­ka i po­sla­ni­ka 2008. no­mi­no­van za No­be­lo­vu na­gra­du za mir. Ta­ko­đe je član Me­đu­na­rod­ne ko­mi­si­je za utvr­đi­va­nje isti­ne o Ja­se­nov­cu.
(Tan­jug)


Evro­pa pro­tiv Je­vre­ja

Zu­rof je is­ta­kao da je za nje­ga naj­va­žni­ji uspjeh da po­mog­ne svi­je­tu da ra­zu­mi­je da “u ho­lo­ka­u­stu ni­su bi­li sa­mo Njem­ci i Austri­jan­ci pro­tiv Je­vre­ja, već Evro­pa pro­tiv Je­vre­ja”.
-Dru­gim ri­je­či­ma, sva­ka evrop­ska ze­mlja ima­la je lju­de ko­ji su po­ma­ga­li na­ci­sti­ma, a u Is­toč­noj Evro­pi, gdje sam oba­vio naj­ve­ći dio po­sla, sa­rad­nja s na­ci­sti­ma če­sto je pod­ra­zu­mi­je­va­la uče­šće u ma­sov­nim ubi­stvi­ma- re­kao je Zu­rof.