Cio svi­jet je za­ni­je­meo ka­da je pri­je dva da­na na na­slov­nim stra­na­ma svih me­di­ja osva­nu­la fo­to­gra­fi­ja be­ži­vot­nog ti­je­la tro­go­di­šnjeg Aj­la­na, ko­ji se uto­pio kod oba­le tur­skog lje­to­va­li­šta Bo­drum. To­kom pro­te­klih de­ce­ni­ja, fo­to­gra­fi­je mno­gih tra­gič­nih do­ga­đa­ja i kri­znih si­tu­a­ci­ja iza­zva­le su gnjev jav­no­sti i do­ve­le do nji­ho­vog rje­ša­va­nja.
Ni­lu­fer De­mir od­go­vor­na je za fo­to­gra­fi­ju ma­log Aj­la­na Kur­di­ja, ko­ja je po­slu­ži­la kao ka­ta­li­za­tor pri­je­ko po­treb­nog rje­ša­va­nja iz­bje­glič­ke kri­ze.
„Ka­da sam shva­ti­la da ne mo­gu ni­šta da ura­dim za nje­ga po­mi­sli­la sam da mo­ram da ga fo­to­gra­fi­šem da po­ka­žem svi­je­tu tra­ge­di­ju. Na­dam se da će uti­sak ko­ji je fo­to­gra­fi­ja iza­zva­la po­mo­ći po­sti­za­nju rje­še­nja”, re­kla je Ni­lu­fer za Si-En-En.
Ki­ne­ske vla­sti po­sla­le su 1989. go­di­ne ten­ko­ve na Ti­je­nan­men ka­ko bi se bru­tal­no ob­ra­ču­na­le sa rad­ni­ci­ma i stu­den­ti­ma ko­ji su pro­te­sto­va­li.
U ci­je­lom ha­o­su, je­dan čo­vjek iza­šao je is­pred ko­lo­ne ten­ko­va, a Džef Vaj­de­ner je bio tu da uhva­ti mo­me­nat.
„On je či­tav svi­jet pod­sje­tio šta je to hra­brost. Bio je to tre­nu­tak ka­da se isto­ri­ja pre­ru­ši­la u ale­go­ri­ju ko­ju ka­me­ra naj­bo­lje is­pi­su­je”, bio je ko­men­tar ma­ga­zi­na „Tajm”.
„Pa­da­ju­ći čo­vjek” je fo­to­gra­fi­ja ko­ju je na­pra­vio Ri­čard Dru iz „Aso­ši­ej­ted pre­sa” ka­da je ne­po­zna­ti čo­vjek is­ko­čio iz za­pa­lje­ne sje­ver­ne ku­le Svjet­skog tr­go­vin­skog cen­tra 11. sep­tem­bra 2001. go­di­ne.
Čo­vjek na fo­to­gra­fi­ji, ko­jem još ni­je ot­kri­ven iden­ti­tet, bio je je­dan od onih za­ro­blje­nih u gor­njim spra­to­vi­ma ne­bo­de­ra ko­ji su is­ko­či­li ka­ko bi po­bje­gli od va­tre i di­ma.
Ju­žno­a­frič­ki fo­to­graf Ke­vin Kar­ter do­bio je Pu­li­ce­ro­vu na­gra­du za svo­je iz­vje­šta­va­nje o gla­di u Su­da­nu.
U mar­tu 1993. go­di­ne, dok je bo­ra­vio u Su­da­nu, Kar­ter se pri­pre­mao da fo­to­gra­fi­še iz­glad­nje­lo no­vo­ro­đen­če ka­da je od­mah po­red sle­tio le­ši­nar. Kar­ter je iz­vr­šio sa­mo­u­bi­stvo tri mje­se­ca na­kon osva­ja­nja Pu­li­ce­ro­ve na­gra­de.
Fo­to­gra­fi­je mu­če­nja u za­tvo­ru „Abu Gra­ib” šo­ki­ra­le su svi­jet i ame­rič­ke sa­ve­zni­ke, ali i ve­ći­nu lju­di unu­tar SAD.
Se­ri­ja fo­to­gra­fi­ja po­ka­za­la je mu­če­nje i zlo­sta­vlja­nje irač­kih za­tvo­re­ni­ka od stra­ne gru­pe ame­rič­kih voj­ni­ka.
Kim Puk bi­la je jed­na od žr­ta­va ame­rič­kog bom­bar­do­va­nja na­pal­mom ju­žnog Vi­jet­na­ma 1972. go­di­ne. Fo­to­gra­fi­ja pe­to­ro dje­ce, me­đu ko­ji­ma je Kim, otri­je­zni­la je svjet­sku jav­nost i po­ka­za­la stra­ho­te su­ko­ba u Vi­jet­na­mu.
Isto­ri­ča­ri su ve­ći­nom sa­gla­sni da su če­sti no­vi­nar­ski iz­vje­šta­ji i stra­šne fo­to­gra­fi­je, po­seb­no ova, ima­li ogro­man uti­caj na sta­nov­ni­štvo u SAD, što je re­zul­ti­ra­lo na­sil­nim an­ti­rat­nim pro­te­sti­ma i glo­bal­nom kam­pa­njom za pre­kid rat­nih dej­sta­va.
Bjek­stvo Han­sa Kon­ra­da Šu­ma­na iz is­toč­nog u za­pad­ni Ber­lin uhva­tio je svo­jim objek­ti­vom Pe­ter Li­bing.
Fo­to­gra­fi­ja na­pra­vlje­na 1961. go­di­ne, pre­ma mi­šlje­nju mno­gih isto­ri­ča­ra, na sa­vr­šen na­čin ilu­stru­je sta­nje oča­ja to­kom Hlad­nog ra­ta.
Linč dva mla­da crn­ca, To­ma­sa Ši­pa i Ej­ba Smi­ta, ko­ji su pre­bi­je­ni i obje­še­ni o dr­vo u dvo­ri­štu sud­ni­ce u Ma­ri­o­nu u In­di­ja­ni fo­to­gra­fi­sao je Lo­rens Bej­tler 1930. go­di­ne.
Bej­tler, lo­kal­ni fo­to­graf, ni­je ni slu­tio da će nje­go­va fo­to­gra­fi­ja umno­go­me do­pri­ni­je­ti u bor­bi za pra­va cr­na­ca i ma­nji­na u SAD, ali i in­spi­ri­sa­ti pje­smu Stran­ge Fru­it, ko­ju je na­pi­sao Ejbl Mir­pol, a iz­ve­la Bi­li Ho­li­dej.
Eks­plo­zi­ja atom­ske bom­be ba­če­ne na Na­ga­sa­ki, ka­da je po­gi­nu­lo 80.000 lju­di, sa­bra­la je u se­bi sve stra­ho­te ra­ta i ra­za­ra­nja.
Oblak u ob­li­ku pe­čur­ke, ko­ji je fo­to­gra­fi­sa­la po­sa­da ame­rič­kog bom­bar­de­ra, bio je naj­bo­lji do­kaz čo­vje­ko­ve de­struk­tiv­ne pri­ro­de.
(RTS)