HAM­BURG–BER­LIN – Lje­vi­čar­ski de­mon­stran­ti su­ko­bi­li su se s po­li­ci­jom ju­če u Ham­bur­gu, na­kon če­ga je za­tvo­re­na glav­na že­lje­znič­ka sta­ni­ca, sa­op­šti­la je po­li­ci­ja dru­gog po ve­li­či­ni nje­mač­kog gra­da, a pre­no­si agen­ci­ja DPA.
De­mon­stran­ti, či­ji je pro­test pr­vo­bit­no or­ga­ni­zo­van kao od­go­vor na de­sni­čar­sko oku­plja­nje, ba­ca­li su ka­me­nje na vo­zo­ve, a po­li­ci­ju su na­pa­da­li bi­ber-spre­jom.
An­ti­ra­si­stič­ke de­mon­stra­ci­je na­sta­vi­le su se na glav­nom tr­hu u gra­du, is­pred grad­ske vi­jeć­ni­ce gdje je ne­ko­li­ko hi­lja­da lju­di po­zi­va­lo na kul­tur­nu ra­zno­vr­snost i to­le­ran­ci­ju.
– Ne že­li­mo na­ci­ste, ne že­li­mo hu­li­ga­ne i ne že­li­mo ra­si­ste – re­kla je po­li­ti­čar­ka So­ci­jal­de­mo­krat­kse stran­ke (SDP) Ka­ro­la Fajt.
Gra­do­na­čel­nik Ham­bur­ga Olaf Šolc, ta­ko­đe član SDP-a, re­kao je da grad po­ka­zu­je svo­je „pra­vo li­ce” ta­ko što de­mon­stri­ra pro­tiv ra­si­zma. Sud je ra­ni­je za­bra­nio na­ja­vlje­ni de­sni­čar­ski skup.
Po­li­ci­ja u bli­zi­ni Bre­me­na je spri­je­či­la de­sni­ča­re da skup pre­mje­ste u taj grad, pa je je zbog to­ga za­tvo­re­na ne­djelj­na pi­ja­ca u Bre­me­nu.
Oko 20 iz­bje­gli­ca ko­ji su pri­sti­gli u Nje­mač­ku smje­šte­ni su u ba­ra­ka­ma biv­šeg kon­cen­tra­ci­o­nog lo­go­ra Bu­hen­vald, pi­še „Ra­ša tu­dej”.
U Bu­hen­val­du su ubi­je­ne hi­lja­de lju­di za vri­je­me Dru­gog svjet­skog ra­ta, a zgra­da je sa­da opre­mlje­na neo­p­hod­nim kre­ve­ti­ma i dru­gim stva­ri­ma.
„Ovo je jed­na od hit­nih op­ci­ja i ne­iz­bje­žna je. Po­sto­ji do­sta pro­sto­ra i so­ba u han­ga­ri­ma”, na­ve­li su zva­nič­ni­ci Ber­li­na.
Dva­de­se­to­go­di­šnji Ab­du­ra­ham Ma­sa iz Eri­tre­je re­kao je da ne ma­ri za to šta je ta zgra­da bi­la ra­ni­je, dok je je­dan od iz­bje­gli­ca iz Al­ži­ra na­veo da je u Bu­hen­val­du „do­bro”, kao i da „dru­gi ne­ma­ju ni to­li­ko”.
Iz­bje­gli­ca­ma se da­je 135 eura mje­seč­no ka­ko bi ih po­tro­ši­li na hra­nu i dru­ge neo­p­hod­ne stva­ri, a u Bu­hen­val­du ih tre­nut­no ima 21.
Nje­mač­ki zva­nič­ni­ci su na­ve­li da je use­lja­va­nje iz­bje­gli­ca u taj kamp „prak­tič­no rje­še­nje”, kao i da se ide­ja o to­me po­ja­vi­la u ja­nu­a­ru, ka­da je u Nje­mač­koj bi­lo tra­ži­la­ca azi­la ko­ji ni­su bi­li ni­gdje smje­šte­ni.
Me­đu­tim, ka­ko na­vo­di „Ra­ša tu­dej”, iako su ori­gi­nal­ne zi­di­ne kam­pa odav­no po­ru­še­ne, od­lu­ka nje­mač­kih zva­nič­ni­ka je za­pa­la pod mno­ge kri­ti­ke.
List „Špi­gel” pre­nio je iz­ja­vu še­fa iz­bje­glič­kog sa­vje­ta Bir­git Na­u­hoks, ko­ja je ovaj plan na­zva­la „alar­mant­nim i uz­ne­mi­ru­ju­ćim”.
Sko­ro 250.000 lju­di je bi­lo za­to­če­no u Bu­hen­val­du od 1937. do 1945. go­di­ne. Lo­gor je bio po­znat i po raz­li­či­tim me­di­cin­skim eks­pe­ri­men­ti­ma ko­ji su se vr­ši­li na lju­di­ma, a je­dan od eks­pe­ri­me­na­ta je bio po­ku­šaj da se „iz­li­je­či” ho­mo­sek­su­al­nost. Naj­ma­nje 55.000 lju­di je pre­mi­nu­lo u Bu­hen­val­du.(Tan­jug)


Kon­zul pro­da­vao čam­ce

PA­RIZ – Po­ča­sni kon­zul Fran­cu­ske u Bo­dru­mu na­kon što je pro­dao čam­ce mi­gran­ti­ma i ta­ko po­mo­gao u nji­ho­vom kri­jum­ča­re­nju pri­vre­me­no je su­spen­do­van.
Ka­ko je na­ve­de­no u sa­op­šte­nju mi­ni­star­stva ino­stra­nih po­slo­va Fran­cu­ske, po­ča­sni kon­zul u Bo­dru­mu pri­vre­me­no je su­spen­do­van zbog to­ga što je u svo­joj pro­dav­ni­ci mor­ske opre­me čam­ce na na­du­va­va­nje pro­dao mi­gran­ti­ma ko­ji su iz Tur­ske že­lje­li oti­ći u Grč­ku.
„Uko­li­ko mi­gran­ti­ma ne pro­dam čam­ce, to će ura­di­ti ne­ko iz okol­nih pro­dav­ni­ca. Ne­će se ne­što pro­mi­je­ni­ti”, ka­zao je po­ča­sni kon­zul svje­stan ono­ga što je ura­dio.
Bo­drum je jed­no od glav­nih tran­zit­nih pod­ruč­ja mi­gra­na­ta ko­ji iz Tur­ske že­le oti­ći u Grč­ku.


Oče­ku­ju još 40.000 mi­gra­na­ta

BER­LIN – Broj­ni mi­gran­ti na­i­šli su na to­pao pri­jem na že­lje­znič­koj sta­ni­ci u Min­he­nu pro­šlog vi­ken­da, a na hi­lja­de ih je na­sta­vi­lo da do­la­zi u Nje­mač­ku to­kom sed­mi­ce.
Gra­do­na­čel­nik Min­he­na Di­e­ter Re­i­ter upu­tio je hi­tan po­ziv osta­lim nje­mač­kim re­gi­ja­ma da uči­ne vi­še na pro­ce­su­i­ra­nju i pri­hva­ta­nju no­vih tra­ži­la­ca azi­la.
On je na­zvao „skan­da­lo­znim” ne­u­spjeh osta­lih re­gi­ja da pri­hva­te još mi­gra­na­ta, na­vo­di nje­mač­ka dr­žav­na te­le­vi­zi­ja ARD.
Iz­vje­šta­ji su­ge­ri­šu da vla­da raz­ma­tra no­ve pri­vre­me­ne ovla­sti ka­ko bi pre­u­ze­la kon­tro­lu nad ne­na­se­lje­nim sta­no­vi­ma u ko­je bi mo­gli use­li­ti mi­gran­ti, pre­no­si Bi-Bi-Si.
Oko 40.000 mi­gra­na­ta mo­glo bi do­pu­to­va­ti u Nje­mač­ku to­kom na­red­na dva da­na, tvr­de zva­nič­ni­ci, dvo­stru­ko vi­še od bro­ja lju­di ko­ji su ušli u Nje­mač­ku pro­šlog vi­ken­da.
Oče­ku­je se da ve­ći­na njih stig­ne u ju­žni grad Min­hen, ali su se po­ja­vi­le bri­ge mo­že li se ta re­gi­ja no­si­ti s još jed­nim ve­li­kim iz­bje­glič­kim ta­la­som. Oko 4.000 voj­ni­ka je raz­mje­šte­no u Nje­mač­koj ra­di lo­gi­stič­ke po­dr­ške.
Nje­mač­ka je po­sta­la atrak­tiv­na de­sti­na­ci­ja za si­rij­ske iz­bje­gli­ce, jer po­štu­je pra­vi­la EU o nji­ho­vom pri­je­mu.
Vla­da je ob­ja­vi­la u augu­stu da će raz­ma­tra­ti mol­be za azi­lom si­rij­skih iz­bje­gli­ca bez ob­zi­ra ko­ja je pr­va ze­mlja EU u ko­ju su pri­sti­gli.
De­se­ci hi­lja­da ve­ći­nom si­rij­skih mi­gra­na­ta oti­sku­ju se na put iz Tur­ske, pre­ko Bal­ka­na i Ma­đar­ske ka­ko bi se do­mo­gli Nje­mač­ke, Austri­je i Šved­ske.
Mi­gran­ti su na­sta­vi­li da sti­žu u Ma­ke­do­ni­ju iz Grč­ke, a ja­vlje­no je da je vi­še auto­bu­sa s iz­bje­gli­ca­ma pre­šlo ma­đar­sku gra­ni­cu ovog vi­ken­da.


Mer­ke­lo­va po­zi­va da uče nje­mač­ki

Nje­mač­ki kan­ce­lar An­ge­la Mer­kel po­zva­la je že­ne iz­bje­gli­ce ko­je sti­žu u nje­nu ze­mlju da na­u­če nje­mač­ki je­zik i us­po­sta­ve no­ve kon­tak­te.
Mer­kel je u svo­joj ne­djelj­noj vi­deo-po­ru­ci re­kla da su že­ne ko­je sti­žu u Evro­pi „če­sto do­ži­vje­le stra­šne stva­ri i tra­u­ma­ti­zo­va­ne su”, pre­ni­je­la je agen­ci­ja AP.
Mer­ke­lo­va je do­da­la da, po­red na­po­ra da se to pre­bro­di, „sa­mo mo­gu da sa­vje­tu­jem te že­ne da na­u­če nje­mač­ki je­zik”, pre­no­si Tan­jug.
Kan­ce­lar­ka je re­kla da bi iz­bje­gli­ce tre­ba­lo da raz­mo­tre mo­guć­nost da uče je­zik za­jed­no sa svo­jom dje­com, ko­ja go­vo­re nje­mač­ki mo­žda bo­lje od njih za­hva­lju­ju­ći to­me što idu u ško­lu. „To ne tre­ba da ih pla­ši”, is­ta­kla je ona.
Mer­ke­lo­va je na­ve­la da ta­ko­đe sa­vje­tu­je že­ne da „jed­no­stav­no stu­pa­ju u kon­takt sa lju­di­ma... ne sa­mo da se za­tvo­re i da sa­mo ži­ve i ra­de u za­jed­ni­ci ko­ju po­zna­ju, već da po­ku­ša­ju ma­lo i da iza­đu iz tog kru­ga”.
Ina­če, oko 3.600 iz­bje­gli­ca sti­glo je ju­če uju­tro u Min­hen, a do kra­ja da­na oče­ku­je da će taj broj do­sti­ći naj­ma­nje 10.000, sa­op­šti­la je zva­nič­ni­ca nje­mač­ke vla­de.
Port­pa­rol­ka vla­de Gor­nje Ba­var­ske Si­mon Hil­gers re­kla je i da je u pe­tak u Min­hen sti­glo 5.800 iz­bje­gli­ca, kao i da će naj­ma­nje dva po­seb­na vo­za pre­vo­zi­ti iz­bje­gli­ce u dru­ge dje­lo­ve Nje­mač­ke.
U Min­he­nu po­ne­sta­je slo­bod­nih so­ba za pri­do­šli­ce, pre­no­si AP i do­da­je da su vla­sti sje­ver­nog re­gi­o­na Do­nja Sak­so­ni­ja sa­op­šti­le da na­mje­ra­va­ju da vo­zo­ve iz Austri­je usmje­ra­va­ju u grad Bad Fa­ling­bo­stel, a za­tim ras­po­re­đu­ju iz­bje­gli­ce ši­rom sje­ver­ne Nje­mač­ke.
Nje­mač­ka pri­hva­ta vi­še iz­bje­gli­ca ne­go bi­lo ko­ja dru­ga ze­mlja u Evro­pi, a ka­ko se oče­ku­je, u nju će do kra­ja go­di­ne ući naj­ma­nje 800.000 lju­di.
Nje­mač­ki kan­ce­lar An­ge­la Mer­kel oci­je­ni­la je da je pri­hva­ta­nje de­se­ti­na hi­lja­da iz­bje­gli­ca oku­plje­nih u Ma­đar­skoj do­bra od­lu­ka Nje­mač­ke, od­go­vo­riv­ši na kri­ti­ke svo­jih kon­zer­va­tiv­nih sa­ve­zni­ka.


Aj­la­nov otac sa­ra­đi­vao s kri­jum­ča­ri­ma

BAG­DAD – Otac tro­go­di­šnjeg si­rij­skog dje­ča­ka Aj­la­na Kur­di­ja Ab­du­lah, či­ja je tra­ge­di­ja po­tre­sla svi­jet, a fo­to­gra­fi­ja ti­je­la nje­go­vog si­na uz­bur­ka­la jav­nost, bio je kri­jum­čar iz­bje­gli­ca i upra­vljao je bro­dom ko­ji je po­to­nuo na pu­tu ka Grč­koj, tvr­de pre­ži­vje­li put­ni­ci.
Ah­med Ha­di Dža­vad i nje­go­va su­pru­ga, Ira­ča­ni ko­ji su u ne­sre­ći iz­gu­bi­li 11-go­di­šnju ćer­ku i de­ve­to­go­di­šnjeg si­na, re­kli su za Roj­ters da je Ab­du­lah Kur­di po­čeo da pa­ni­či i po­ve­ćao br­zi­nu, ka­da je u brod uda­rio ta­las.
I tre­ći put­nik s bro­da po­tvr­dio je ovu pri­ču, ko­ja za sa­da ni­je zva­nič­no po­tvr­đe­na, pre­no­si bri­tan­ska agen­ci­ja.
„Pri­ča ko­ju je Aj­la­nov otac is­pri­čao ni­je isti­ni­ta. Ne znam zbog če­ga je la­gao, mo­žda iz stra­ha. On je upra­vljao bro­dom sve dok ni­je po­to­nuo”, re­kao je Dža­vad.
Ab­du­lah Kur­di je ra­ni­je me­di­ji­ma is­pri­čao da je ne­ko dru­gi upra­vljao bro­dom.
Dža­vad tvr­di i da je Ab­du­lah do­pli­vao do njih i mo­lio ih da pri­kri­ju nje­go­vu pra­vu ulo­gu u ne­sre­ći, kao i da mu je izvjesni Abu Hu­se­in re­kao da Kur­di orga­ni­zu­je put do Evro­pe.
S dru­ge stra­ne, Kur­di je za bri­tan­ski „Mej­lon­lajn”, re­kao da su ove op­tu­žbe la­žne.
„Raz­mi­šljao sam o to­me da upra­vljam bro­dom, ali ni­sam to uči­nio. Sve su to la­ži. Da sam kri­jum­čar, za­što bih svo­ju po­ro­di­cu sta­vio u isti ča­mac kao osta­le? I ja sam pla­tio kri­jum­ča­ri­ma”, re­kao je Kur­di.
Ab­du­lah Kur­di je u ne­sre­ći iz­gu­bio dva si­na, od tri i pet go­di­na i su­pru­gu.