BRI­SEL – U sje­di­štu EU da­nas po­pod­ne bi­će odr­žan mi­ni-sa­mit li­de­ra de­set dr­ža­va ko­je se na­la­ze duž bal­kan­ske ru­te ko­jom iz­bje­gli­ce sti­žu u Evrop­sku uni­ju, a po­sma­tra­či u Bri­se­lu sla­žu se da će is­hod sa­stan­ka za­vi­si­ti go­to­vo u pot­pu­no­sti od nje­mač­ke kan­ce­lar­ke An­ge­le Mer­kel.
Port­pa­rol Evrop­ske ko­mi­si­je Mar­ga­ri­tis Shi­nas sa­op­štio je ju­če da su li­de­ri ze­ma­lja, uklju­ču­ju­ći i pre­mi­je­ra Sr­bi­je Alek­san­dra Vu­či­ća, po­tvr­di­li uče­šće na van­red­nom sa­mi­tu u Bri­se­lu u ne­dje­lju.
Osim še­fo­va dr­ža­va i vla­da Grč­ke, Ru­mu­ni­je, Bu­gar­ske, Ma­ke­do­ni­je, Sr­bi­je, Hr­vat­ske, Slo­ve­ni­je, Ma­đar­ske, Austri­je i Nje­mač­ke, na sa­mi­tu će uče­stvo­va­ti naj­vi­ši funk­ci­o­ne­ri EU – pred­sjed­ni­ci Evrop­skog sa­vje­ta, Ko­mi­si­je i Par­la­men­ta, kao i vi­so­ki ko­me­sar za iz­bje­gli­ce Uje­di­nje­nih na­ci­ja An­to­ni­ja Gu­te­re­ša.
Je­di­ni iz­u­ze­tak je pred­sjed­nik Ma­ke­do­ni­je Ni­ko­la Gru­ev­ski, ko­ji je u Bri­sel ša­lje mi­ni­stra spolj­nih po­slo­va Đor­đa Iva­no­va.
Shi­nas je no­vi­na­ri­ma u sje­di­štu Evrop­ske ko­mi­si­je re­kao da se oče­ku­je da se sa­mit, ko­ji je sa­zvao pred­sjed­nik EK Žan–Klod Jun­ker, za­vr­ši usva­ja­njem za­jed­nič­ke de­kla­ra­ci­je o rje­ša­va­nju mi­grant­ske kri­ze.
„Cilj je da usta­no­vi­mo ko­lek­tiv­ni, pre­go­gra­nič­ni pri­stup ka­ko bi se pro­mi­je­ni­la si­tu­a­ci­ja na te­re­nu”, ka­zao je on.
Port­pa­rol je pod­sje­tio da je stav Ko­mi­si­je da se mi­grant­ska kri­za ne mo­že rje­ša­va­ti jed­no­stra­nim ak­ci­ja­ma na na­ci­o­nal­nom ni­vou i da na za­jed­nič­ke iza­zo­ve tre­ba od­go­va­ra­ti za­jed­nič­jim dje­lo­va­njem.
Cilj sa­stan­ka je, ka­ko je Jun­ker na­veo u sa­op­šte­nju uoči sa­mi­ta, da se us­po­sta­vi bo­lja sa­rad­nja i ko­or­di­na­ci­ja me­đu dr­ža­va­ma kroz ko­je sva­ki dan pro­la­ze iz­bje­gli­ce sa Bli­skog is­to­ka i iz Afri­ke na pu­tu ka Nje­mač­koj i sje­ve­ru Evro­pe.
Do­sad je ta­kva ko­o­pe­ra­ci­ja i ko­or­di­na­ci­ja go­to­vo pot­pu­no iz­o­sta­la, a po­li­tič­ki li­de­ri ze­ma­lja su­o­če­ni sa ovim pro­ble­mom su pro­te­klih ne­dje­lja i mje­se­ci uglav­nom raz­mje­nji­va­li kri­ti­ke i op­tu­žbe, po­ku­ša­va­ju­ći da okri­ve kom­ši­je za po­tre­sne sli­ke is­cr­plje­nih, glad­nih i pro­mr­zlih lju­di unu­tar svo­jih gra­ni­ca.
Hr­vat­ska je ta­ko op­tu­ži­la Sr­bi­ju da na­mjer­no usmje­ra­va sve mi­gran­te ka njoj, Slo­ve­ni­ja tvr­di da Hr­vat­ska ig­no­ri­še po­zi­ve na sa­rad­nju, a Ma­đar­ski pre­mi­jer Vik­tor Or­ban tvr­di da su mi­gran­ti do­šli da po­ko­re i isla­mi­zu­ju hri­šćan­sku Evro­pu i da ih tre­ba po­sla­ti u Tur­sku.
Oštre ri­je­či pra­će­ne su ne­do­sled­nim, pro­ti­vr­ječ­nim i iz­nu­đe­nim mje­ra­ma: Hr­vat­ska i Slo­ve­ni­ja čas otva­ra­ju, čas za­tva­ra­ju gra­ni­ce, Slo­ve­ni­ja je an­ga­žo­va­la voj­sku, Ma­đar­ska se ogra­di­la ži­let-ži­com, a iz Austri­je se ču­ju ide­je da bi duž spolj­nih gra­ni­ca EU tre­ba­lo po­di­ći be­de­me.
Je­di­na oso­ba sa do­volj­nim auto­ri­te­tom da na­tje­ra raz­je­di­nje­ne li­de­re ju­go­i­stoč­ne i sred­nje Evro­pe da na za­jed­nič­ki iza­zov od­go­vo­re uskla­đe­nom po­li­ti­kom je, po op­štoj ocje­ni, An­ge­la Mer­kel, ko­ja je pre­ma ne­kim iz­vje­šta­ji­ma i ini­ci­ra­la sa­zi­va­nje sa­mi­ta.
„Ako Nje­mač­ka ka­že do­sta i za­tvo­ri gra­ni­ce, svi će uči­ni­ti isto”, upo­zo­ri­la je ra­ni­je ove ne­dje­lje šef hr­vat­ske di­plo­ma­ti­je Ve­sna Pu­sić.
Za sa­da ne­ma ni­ka­kvih na­zna­ka da li će Mer­kel, ko­ja je ne­dav­no na po­li­tič­kom sku­pu u Ma­dri­du po­hva­li­la Sr­bi­ju za pri­mje­ran od­nos pre­ma iz­bje­gli­ca­ma, u ne­dje­lju do­ći u Bri­sel sa kon­kret­nim pla­nom za za­jed­nič­ko rje­ša­va­nje kri­ze.
Za sa­da je iz­vje­sno da se ona na­la­zi pod sve ja­čim pri­ti­skom ne sa­mo kod ku­će, ne­go i unu­tar EU, gdje je op­tu­žu­ju za pre­tje­ra­nu ve­li­ko­du­šnost pre­ma mi­gran­ti­ma i tra­že za­tva­ra­nje gra­ni­ca.
Ovo je do­šlo do iz­ra­ža­ja i pri­li­kom sa­stan­ka li­de­ra Evrop­ske na­rod­ne stran­ke (EPP), naj­ja­če po­li­tič­ke frak­ci­je u Evrop­skom par­la­men­tu, ko­ja oku­plja stran­ke de­snog cen­tra, u ko­je spa­da i par­ti­ja ko­ju pred­vo­di Mer­kel.
Ne­ko­li­ko li­de­ra, uklju­ču­ju­ći Or­ba­na, ali i nje­go­ve ko­le­ge iz ta­ko­zva­ne Vi­še­grad­ske gru­pe (u ko­joj su još i Če­ška, Slo­vač­ka i Polj­ska), tra­ži­li su da se mi­grant­skoj kri­zi pri­đe kao pr­ven­stve­no bez­bjed­no­snom pro­ble­mu, kroz ja­ča­nje gra­nič­nih kon­tro­la i stro­ge mje­re pre­ma azi­lan­ti­ma.
Za ta­kvu po­li­ti­ku u Ma­dri­du se za­lo­žio i pred­sjed­nik Evrop­skog sa­vje­ta i biv­ši polj­ski pre­mi­jer Do­nald Tusk, ko­ji je re­kao da evrop­ske ze­mlje „ne mo­gu vi­še da se pre­tva­ra­ju da je ve­li­ki ta­las mi­gra­na­ta ne­što po­želj­no i da tre­ba na­sta­vi­ti sa po­li­ti­kom otvo­re­nih gra­ni­ca”, či­me je in­di­rekt­no kri­ti­ko­vao nje­mač­ku kan­ce­lar­ku.
Po­sma­tra­či u Bri­se­lu pri­mje­ću­ju da je Jun­ker sa­zi­va­njem van­red­nog ne­djelj­nog sa­mi­ta gur­nuo Tu­ska u stra­nu, jer je uobi­ča­je­no da sa­mi­te sa­zi­va pred­sjed­nik Sa­vje­ta, a ne Ko­mi­si­je, što po­ja­ča­va spe­ku­la­ci­je o raz­do­ru u sa­mom vr­hu EU.
Uko­li­ko Mer­kel us­pi­je da na bri­sel­skom mi­ni-sa­mi­tu u ne­dje­lju na­met­ne svo­ju vi­zi­ju za­jed­nič­kog re­gi­o­nal­nog pri­stu­pa kri­zi, to će bi­ti ključ­ni ko­rak i za­jed­nič­koj evrop­skoj po­li­ti­ci, ali va­ži i obr­nu­to: ne­u­spjeh će na­ja­vi­ti no­ve sva­đe i po­dje­le, ne sa­mo na Za­pad­nom Bal­ka­nu, već u sr­cu Evro­pe.(Tan­jug)

Mer­ke­lo­va: Va­žno je
br­zo in­te­gri­sa­ti iz­bje­gli­ce

BER­LIN – Nje­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel je iz­ja­vi­la da je ve­o­ma va­žno br­zo in­te­gri­sa­nje pri­li­va iz­bje­gli­ca u dru­štvo i na­gla­si­la va­žnost za­po­šlja­va­nja, obra­zo­va­nja i uče­nja nje­mač­kog je­zi­ka.
Ona je u svom ne­djelj­nom obra­ća­nju jav­no­sti pu­tem in­ter­ne­ta na­ve­la da je Nje­mač­ka na­u­či­la lek­ci­ju iz še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, ka­da je u tu ze­mlju sti­gao ta­las ta­ko­zva­nih ga­star­baj­te­ra, pre­ni­je­la je agen­ci­ja AP.
Ta­da se mi­sli­lo da će se oni vra­ti­ti ku­ći ali su, umje­sto to­ga, mno­gi osta­li ge­ne­ra­ci­ja­ma, pod­sje­ća ame­rič­ka agen­ci­ja.
Nje­mač­ka kan­ce­lar­ka je na­ve­la da bi ma­nje obra­zo­va­ne iz­bje­gli­ce tre­ba­lo da pro­đu kroz obu­ku ka­ko bi lak­še na­šli rad­na mje­sta i da bi dje­ca ubr­zo tre­ba­lo da kre­nu u ško­lu.
Mer­ke­lo­va je ta­ko­đe pred­lo­ži­la uvo­đe­nje kur­sa in­te­gra­ci­je u tra­ja­nju od 600 ča­so­va, ko­ji bi po­mo­gao iz­bje­gli­ca­ma da stek­nu zna­nje iz je­zi­ka i kul­tu­re, a mo­gao bi da poč­ne i pri­je ne­go što im se zva­nič­no odo­bri azil.
Nje­mač­ka je isto­vre­me­no uve­la pro­pis o br­zoj de­por­ta­ci­ji mi­gra­na­ta ko­ji ne is­pu­nja­va­ju uslo­ve za do­dje­lu azi­la.
(Tan­jug)

Na austrij­skoj gra­ni­ci pro­bi­li ogra­du
Iz­bje­gli­ce su po­no­vo pro­bi­le ogra­de na austrij­sko-slo­ve­nač­koj gra­ni­ci, zbog če­ga su ču­va­ri re­da pri­vre­me­no od­u­sta­li od re­gi­stra­ci­je.
Po­li­ci­ja na­vo­di da pro­bi­ja­nje ogra­da od stra­ne hi­lja­da lju­di mo­že da se spri­je­či sa­mo ma­siv­nom pri­mje­nom mje­ra pri­nu­de. Pri­mje­na na­si­lja u po­sled­njoj si­tu­a­ci­ji ni­je, me­đu­tim, bi­la mo­gu­ća jer je me­đu iz­bje­gli­ca­ma bi­lo vi­še že­na i dje­ce, pa bi po­vre­de bi­le iz­vje­sne.
Port­pa­rol po­li­ci­je Leo Jo­ze­fus pod­sje­ća da po­sto­ji oba­ve­za re­gi­stra­ci­je, ali da pod ak­tu­el­nim okol­no­sti­ma to ni­je mo­gu­će.(RTS)

Nje­mač­ka vra­ća mi­gran­te
Nje­mač­ka od ju­če, naj­pri­je ci­vil­nim, a za­tim i voj­nim avi­o­ni­ma, u nji­ho­ve ma­tič­ne ze­mlje vra­ća mi­gran­te ko­ji ne za­do­vo­lja­va­ju uslo­ve za azil, pre­no­si agen­ci­ja Hi­na.
De­por­ta­ci­ja la­žnih iz­bje­gli­ca kre­nu­la je se­dam da­na pri­je pred­vi­đe­nog ro­ka jer je Bun­de­stag iz­gla­sao no­vi za­kon o azi­lu ko­ji je tre­ba­lo da poč­ne da va­ži od 1. no­vem­bra, ali je zbog in­va­zi­je mi­gra­na­ta nje­go­va pri­mje­na po­če­la se­dam da­na ra­ni­je, ja­vlja­ju nje­mač­ki me­di­ji.
Pr­vi će ku­ća­ma bi­ti vra­će­ni mi­gran­ti iz Al­ba­ni­je, Sr­bi­je, Ma­ke­do­ni­je i s Ko­so­va, ko­jih je vi­še od 100.000 tra­ži­lo azil u Nje­mač­koj.(RTS)

Mi­la­no­vić u Bri­se­lu ne­će pre­u­zi­ma­ti oba­ve­ze za Hr­vat­sku
Hr­vat­ski pre­mi­jer Zo­ran Mi­la­no­vić na­zvao je neo­zbilj­nim i pot­pu­no ne­re­al­nim na­crt do­ku­men­ta pri­pre­mlje­nog za sa­sta­nak ze­ma­lja EU o iz­bje­glič­koj kri­zi i re­kao da ne­će pre­u­zi­ma­ti ni­ka­kve oba­ve­ze za Hr­vat­sku.
Zo­ran Mi­la­no­vić je u Ja­stre­bar­skom no­vi­na­ri­ma po­tvr­dio da je vi­deo-na­crt do­ku­men­ta, po ko­jem dr­ža­ve na „bal­kan­skoj ru­ti” vi­še ne bi smje­le bez do­go­vo­ra sa su­sje­di­ma do­pre­ma­ti iz­bje­gli­ce i mi­gran­te na su­sjed­ne gra­ni­ce, no uvje­ren je da se ta­kav do­ku­ment ne­će pri­hva­ti­ti.
Hr­vat­ski pre­mi­jer od EU oče­ku­je da pro­blem ri­je­ši ta­mo gdje je i na­stao, na gra­ni­ci iz­me­đu Tur­ske i Grč­ke, pre­ni­je­la je Hi­na.
„Sve ovo dru­go je gu­blje­nje vre­me­na”, ka­zao je Mi­la­no­vić i oci­je­nio da je za­u­sta­vlja­nje iz­bje­glič­kog ta­la­sa na grč­ko–tur­skoj gra­ni­ci je­di­no re­al­no rje­še­nje.
Pre­mi­jer Mi­la­no­vić je na­gla­sio da da­nas u Bri­se­lu ne­će pre­u­zi­ma­ti ni­ka­kve oba­ve­ze za Hr­vat­sku i po­no­vio da Hr­vat­ska ne­će po­sta­ti hot spot.(RTS)