BRI­SEL/LON­DON – Pred­sjed­nik Evrop­skog sa­vje­ta Do­nald Tusk upo­zo­rio je da bi, uko­li­ko Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja gla­sa za iz­la­zak iz EU na re­fe­ren­du­mu na­red­ne ne­dje­lje, to mo­glo da do­ne­se „uni­šte­nje” za­pad­ne po­li­tič­ke ci­vi­li­za­ci­je. AFP pre­no­si da je u in­ter­vjuu ko­ji je Tusk dao nje­mač­kom „Bil­du” pred­sjed­nik EU na­gla­sio da bi, po­red ne­ga­tiv­nih eko­nom­skih po­sle­di­ca, ta­ko­zva­ni Breg­zit po­kre­nuo „pri­je sve­ga ge­o­po­li­tič­ke” po­sle­di­ce.
– Da li zna­te za­što su ove po­sle­di­ce to­li­ko opa­sne? Za­to što su du­go­roč­no gle­da­no one u pot­pu­no­sti ne­pred­vi­di­ve. Kao isto­ri­čar, pla­šim se da bi to za­i­sta bio po­če­tak pro­ce­sa uni­šte­nja ne sa­mo EU već i nje­mač­ke po­li­tič­ke ci­vi­li­za­ci­je – na­veo je Tusk.
U di­je­lo­vi­ma tog in­ter­vjua ko­ji su ob­ja­vlje­ni ju­če, pred­sjed­nik Evrop­skog sa­vje­ta je oci­je­nio da bi us­po­sta­vlja­nje no­vih od­no­sa Bri­ta­ni­je i EU po­sli­je even­tu­al­nog Breg­zi­ta tra­ja­lo se­dam go­di­na. Po nje­mu bi even­tu­al­no ras­ki­da­nje svih ugo­vo­re­nih oba­ve­za u slu­ča­ju da bri­tan­ski bi­ra­či na re­fe­ren­du­mu gla­sa­ju za Breg­zit bi­lo „ža­lo­sno, ali re­la­tiv­no jed­no­stav­no”.
Sa­mo ovaj pro­ces bi, po nje­go­vim ri­je­či­ma, po­tra­jao dvi­je go­di­ne. Tusk ta­ko­đe na­vo­di da bi od iz­la­ska Bri­ta­ni­je iz EU do us­po­sta­vlja­nja no­vih od­no­sa sa EU mo­glo da pro­đe se­dam go­di­na.
– Sva­ka od 27 čla­ni­ca EU kao i Evrop­ski par­la­ment mo­ra­ju da po­tvr­de ta­kav is­hod. Za to će tre­ba­ti naj­ma­nje pet go­di­na i bo­jim se, da ne­ma ga­ran­ci­ja za uspjeh – re­kao je Tusk.
Bri­ta­ni­ja je po­di­je­lje­na oko na­pu­šta­nja EU, a to po­ka­zu­je i či­nje­ni­ca da su ne­ki okru­zi i di­je­lo­vi Kra­ljev­stva već od­lu­či­li za šta će gla­sa­ti. Okrug Ke­re­didžn u Vel­su ne­po­di­je­lje­no je za osta­nak, dok okrug Ha­ve­rings kod Lon­do­na že­li da na­pu­sti EU.
Pre­ma is­pi­ti­va­nju jav­nog mnje­nja, ko­je je spro­veo bri­tan­ski in­sti­tut „Ju­Gov”, okrug Ha­ve­rings je naj­ma­nje za Uni­ju, dok je Ke­re­didžn naj­sklo­ni­ji.
Za­što su upra­vo Vel­ša­ni pri­sta­li­ce EU ja­sno je iz od­go­vo­ra sta­nov­ni­ka Ke­re­didž­na.
– U ovom mje­stu En­glez ni­je isto što i Vel­ša­nin – od­go­va­ra je­dan od mje­šta­na i po­tvr­đu­je da su Vel­ša­ni „de­fi­ni­tiv­no bli­že EU ne­go En­gle­skoj”.
Vel­ša­ni su po­no­sni na svoj je­zik, a EU je pod­sti­ca­la oču­va­nje vel­škog je­zi­ka, na­vo­de ne­ki mje­šta­ni.
Vel­su tre­ba no­vac iz EU, jer iz Lon­do­na ne do­bi­ja ni­ka­kvu po­dr­šku. Nji­ho­vi far­me­ri ne bi mo­gli pre­ži­vje­ti bez pod­sti­ca­ja iz Bri­se­la.
Iz­la­skom iz EU se­lja­ci bi iz­gu­bi­li i pred­nost na tr­ži­štu. Ozna­ka po­ri­je­kla ko­ja šti­ti fran­cu­ski šam­pa­njac ili ita­li­jan­ski sir „par­me­zan” ne bi vi­še vri­je­di­la za vel­šku ja­nje­ti­nu.
U naj­ja­čoj tvr­đa­vi za­go­vor­ni­ka iz­la­ska Ve­li­ke Bri­ta­ni­je iz EU – okru­gu Ha­ve­rings ne ra­zu­mi­ju pro­ble­me Vel­ša­na i ka­žu da ih Vel­ša­ni „ner­vi­ra­ju”.
– Sva­ko do­la­zi ova­mo i is­ko­ri­šća­va nas – sma­tra­ju mje­šta­ni Ha­ve­ring­sa.
Oni tvr­de da slo­bo­da kre­ta­nja po EU ni­je ne­što po­zi­tiv­no.
– Tre­ba­ju nam bo­lje kon­tro­le gra­ni­ca i si­stem use­lja­va­nja kao kod Austra­li­ja­na­ca – vje­ru­ju mje­šta­ni en­gle­skog Ha­ve­ring­sa.
U ku­ći ne­ka­da­šnjeg pre­mi­je­ra Mar­ga­ret Ta­čer, u gra­du Rom­for­du, pri­pre­ma­ju re­fe­ren­dum­sku kam­pa­nju. Is­pred cen­tra­le kon­zer­va­ti­va­ca su ve­li­ki pla­ka­ti sa nat­pi­som: „Gla­saj za iz­la­zak”, a ta­ko su ob­li­je­plje­ni i pro­zo­ri do uli­ce.
Mje­šta­ni is­ti­ču da nji­ma u En­gel­skoj „ni­ka­da ni­ko ni­je do­la­zio da ka­že ka­ko tre­ba da re­gu­li­šu svo­je stva­ri.”
Ri­ba­ri iz ovog mje­sta že­le na­po­lje iz EU.
– U na­šim vo­da­ma sva­ko mo­že da ri­ba­ri, a mi se mo­ra­mo pri­dr­ža­va­ti kvo­te od 24 od­sto – ob­ja­šnja­va je­dan od njih.
Na­i­me, čla­ni­ce EU iz vla­sti­tih mo­ra smi­ju iz­lo­vlja­va­ti sa­mo 24 od­sto ri­be, pod­sje­ća „Doj­če ve­le”.
– Mi­slim da se ras­po­lo­že­nje u ze­mlji okre­će pre­ma na­pu­šta­nju EU – na­vo­di je­dan od mje­šta­na Ha­ve­ring­sa i na­vo­di da lju­di že­le da bri­tan­ska vla­da sa­ma do­no­si za­ko­ne, umje­sto da ih ne­ko na­me­će.
Re­fe­ren­dum o ostan­ku ili iz­la­sku iz EU bi­će odr­žan 23. ju­na.
(RTS)


Ru­te: Bri­ta­ni­ja je po­treb­na Evrop­skoj uni­ji

HAG – Ho­land­ski pre­mi­jer Mark Ru­te iz­ra­zio je na­du da će bri­tan­ski gla­sa­či na re­fe­ren­du­mu 23. ju­na od­lu­či­ti da osta­nu dio Evrop­ske uni­je i is­ta­kao da je 28-čla­nom blo­ku Bri­ta­ni­ja po­treb­na kao stra­te­ški va­žna ze­mlja ko­ja ima sna­žnu tr­go­vin­sku i po­mor­sku tra­di­ci­ju.
– Bri­ta­ni­ja je slo­bod­na tr­ži­šna eko­no­mi­ja okre­nu­ta ka spo­lja, baš kao i Ho­lan­di­ja. Obe smo po­mor­ske ze­mlje, na­vik­nu­te da tr­gu­ju i ra­de otvo­re­nih gra­ni­ca. Od ve­li­kog je zna­ča­ja da ta­kva jed­na ze­mlja osta­ne u sa­sta­vu Uni­je – re­kao je Ru­te, či­ja ze­mlja tre­nut­no pred­sje­da­va EU, pre­no­si Roj­ters.
Ru­te, je­dan od naj­bli­žih sa­ve­zni­ka bri­tan­skog pre­mi­je­ra Dej­vi­da Ka­me­ro­na u EU, ka­zao je i da je pro­tiv kon­cep­ta odr­ža­va­nja na­ci­o­nal­nih re­fe­ren­du­ma na­kon što je nje­go­va ze­mlja pro­šle go­di­ne usvo­ji­la za­kon ko­ji ho­land­skim gra­đa­ni­ma olak­ša­va po­kre­ta­nje ta­kvog gla­sa­nja.
Re­zul­ta­ti stu­di­je ko­je je pro­šle ne­dje­lje ob­ja­vio Ho­land­ski bi­ro za eko­nom­ske po­li­tič­ke ana­li­ze (CPB) po­ka­zu­ju da bi „Breg­zit” uma­njio ho­land­ski BDP za 1,2 od­sto do 2030.
Pre­ma iz­vje­šta­ji­ma iz kla­di­o­ni­ca, šan­se da Bri­tan­ci gla­sa­ju za iz­la­zak iz EU na­glo su se ju­če po­ve­ća­le na 36 od­sto, što je naj­vi­še ot­ka­ko je Ka­me­ron na­ja­vio re­fe­ren­dum pri­je če­ti­ri mje­se­ca, na­vo­di bri­tan­ska agen­ci­ja.