BE­O­GRAD – Rje­še­nje za ukra­jin­sku kri­zu mo­glo bi da bu­de kon­fe­de­ra­ci­ja, pa i mo­del Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, sma­tra no­vi­nar iz Har­ko­va Ser­gej Be­lo­us i is­ti­če da bi Ru­si­ja, ako bi se ugle­da­la na Za­pad, ima­la for­mal­no i mo­ral­no pra­vo da in­ter­ve­ni­še u Ukra­ji­ni.
– Ame­ri­kan­ci su iz­mi­sli­li od­go­vor­nost da se ne­što za­šti­ti. To su na­pra­vi­li na Ko­so­vu. Na­pra­vi­li su prin­cip hu­ma­ni­tar­ne in­ter­ven­ci­je. Ako gle­da­mo isto­ri­ju i šta su bi­le po­sle­di­ce nji­ho­vih ak­tiv­no­sti, ako bi se Ru­si­ja po­na­ša­la kao Za­pad, već de­set pu­ta vi­še ima­la bi za­kon­skog i mo­ral­nog pra­va da in­ter­ve­ni­še u Ukra­ji­ni da za­u­sta­vi rat, da re­in­sta­li­ra pret­hod­nu vlast – re­kao je Be­lo­us.
Dru­ga je stvar što, ka­ko ka­že, Ru­si­ja dru­ga­či­je gle­da na me­đu­na­rod­no pra­vo i ma­lo vje­ro­vat­no da će se to de­si­ti, „sa­mo ako se ne de­si ne­što kri­tič­no”.
– Ru­si­ja je iza­bra­la di­plo­mat­ski put rje­ša­va­nja tog kon­flik­ta – oci­je­nio je Be­lo­us u in­ter­vjuu za Sput­njik, to­kom ko­jeg je go­vo­rio o ne­dav­nom in­ci­den­tu na Kri­mu, ka­da su ru­ske fe­de­ral­ne slu­žbe spri­je­či­le te­ro­ri­stič­ki na­pad, i o to­me da li Ki­jev spre­ma „Olu­ju” za Don­bas.
Upi­tan za­što Za­pad ću­ti o ob­no­vi neo­na­ci­zma u Ukra­ji­ni, Be­lo­us tvr­di da je to za­to što za­pad­ne ze­mlje sve gle­da­ju kroz pri­zmu ne dvo­stru­kih, ne­go vi­še­stru­kih stan­dar­da, kao i na Bal­ka­nu.
– Kad su u pi­ta­nju Sr­bi na Ko­so­vu sva­ki pre­kr­šaj će pri­mi­je­ti­ti, čak i ako ne po­sto­ji. Ako pak ne­što isto ili još go­re na­pra­ve Al­ban­ci iz OVK to ne­će vi­dje­ti – ocje­nju­je Be­lo­us u in­ter­vjuu za Sput­njik.
Ista je si­tu­a­ci­ja sa­da u Ukra­ji­ni, isto je bi­lo i u Hr­vat­skoj, tvr­di on.
– I sa­da ka­da gle­da­mo si­tu­a­ci­ju u Hr­vat­skoj ona li­či na ob­no­vu neo­na­ci­zma, a ono što je bi­lo još dra­stič­ni­je po­čet­kom de­ve­de­se­tih – Za­pad ni­je pri­mi­je­tio „Olu­ju”, ni­je bi­lo osu­de tog et­nič­kog či­šće­nja i tog zlo­či­na pro­tiv čo­vječ­no­sti. Pa ka­ko sad da pri­ma­te ono što je u Ukra­ji­ni? – pi­ta no­vi­nar iz ukra­jin­skog gra­da Har­ko­va.
Po­li­ti­ka Ki­je­va je ne­pred­vi­di­va i ira­ci­o­nal­na, a ukup­na si­tu­a­ci­ja u Ukra­ji­ni se dra­stič­no po­gor­ša­la, i eko­nom­ski i dru­štve­no, ocje­nju­je Be­lo­us, ko­ji sma­tra da tu tre­ba tra­ži­ti ob­ja­šnje­nje za ne­dav­ni in­ci­dent na Kri­mu.
Krim je, ka­ko ka­že, uvi­jek bio po­seb­na tač­ka.
– Ru­si­ja je uspje­la da raz­dvo­ji pi­ta­nje Kri­ma od pi­ta­nje Don­ba­sa za­to što je na Kri­mu mir i ne­ma o če­mu da se pre­go­va­ra i mo­žda je to po­ku­šaj Ukra­ji­ne da se pi­ta­nje Kri­ma po­dig­ne. To je na­čin da se is­pro­vo­ci­ra Ru­si­ja da da svoj od­go­vor da bi is­pu­ni­la sva naj­go­ra oče­ki­va­nja Za­pa­da, ma­da se zna da Ru­si­ja ov­dje ima le­gi­ti­man raz­log, ali se ru­ski raz­lo­zi ni­kad ne uzi­ma­ju u ob­zir – na­vo­di Be­lo­us, ko­ji, ka­ko na­vo­di Sput­njik, već ne­ko vri­je­me ži­vi u Be­o­gra­du.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, raz­log bi mo­gla bi­ti i že­lja Ki­je­va da iza­zi­va­njem na­pe­to­sti ukra­jin­sko pi­ta­nje, ko­je je u po­sled­nje vri­je­me skraj­nu­to, opet po­dig­ne na me­đu­na­rod­ni ni­vo, a ko­nač­ni cilj da Mo­skva opet bu­de kri­va ka­ko bi joj se opet pro­du­ži­le sank­ci­je.
Rje­še­nje ukra­jin­ske kri­ze, ka­ko ka­že, mo­gla bi bi­ti kon­fe­de­ra­ci­ja ili ne­što slič­no en­ti­te­ti­ma u BiH.
– Ima pro­je­ka­ta kao što je bo­san­ski pro­je­kat za Ukra­ji­nu, dva ili vi­še en­ti­te­ta ko­ji bi ko­eg­zi­sti­ra­li, a isto­vre­me­no sa­ču­va­li do­bre od­no­se sa Ru­si­jom. Naj­bit­ni­je je da na­rod ta­mo ne pa­ti, da se vra­ti ni­vo ži­vo­ta pri­je Evro­maj­da­na, da bu­de le­gi­tim­na vla­da ko­ja ne tje­ra svoj na­rod i ko­ja vo­di ra­ču­na pr­vo o na­ci­o­nal­nim in­te­re­si­ma. Sve­ga to­ga ne­ma, a ja bih že­lio da bu­de – za­klju­ču­je no­vi­nar i isto­ri­čar iz Har­ko­va.
(Tan­jug)