PA­RIZ – Štraj­ko­vi i de­mon­stra­ci­je su pla­ni­ra­ni za uto­rak u Fran­cu­skoj zbog ubla­ža­va­nja Za­ko­na o ra­du ko­je je pri­pre­mio predsjednik Ema­nu­el Ma­kron, su­o­čen s pr­vom so­ci­jal­nom mo­bi­li­za­ci­jom, ali vr­lo od­lu­čan da spro­ve­de te­ške re­for­me.
U uto­rak će bi­ti i pro­ba sin­di­ka­ta, du­bo­ko po­dje­lje­nih u sta­vu o to­me šta tre­ba ura­di­ti po­vo­dom no­vog za­ko­na. Od tri glav­ne fran­cu­ske uni­je, FO i CFDT su kri­tič­ne pre­ma re­for­mi, ali ne po­zi­va­ju na pro­test, di­je­lom upr­kos sta­vu svog član­stva.
Sin­di­kal­na kon­fe­de­ra­ci­ja CGT je me­đu­tim po­zva­la da se u uto­rak pro­te­stu­je pro­tiv no­vog pro­pi­sa ko­ji, po njoj, „da­je pot­pu­nu vlast po­slo­dav­ci­ma”.
Štraj­ko­vi se oče­ku­ju u va­zdu­šnom i že­lje­znič­kom tran­spor­tu. Slu­žbe­ni­ci, stu­den­ti, sred­njo­škol­ci po­zi­va­ju se da uče­stvu­ju u po­kre­tu.
Tri­bun ra­di­kal­ne lje­vi­ce, Žan-Lik Me­len­šon ko­ji, po ne­dav­nom is­tra­ži­va­nju, va­ži za glav­nog pro­tiv­ni­ka pred­sjed­ni­ka Ma­kro­na, ta­ko­đe po­zi­va da se u uto­rak iza­đe na uli­ce pro­tiv, ka­ko je re­kao, uda­ra na dr­ža­vu bla­go­sta­nja, a već je po­zvao i na de­mon­stra­ci­je 23. sep­tem­bra.
– De­mon­stra­ci­je su pri­ja­vlje­ne na vi­še od 180 mje­sta, iz­ja­vio je u ne­dje­lju li­stu „Pa­ri­zi­jen” ge­ne­ral­ni se­kre­tar CGT Fi­lip Mar­ti­ne ko­ji u to­me vi­di znak „oslo­ba­đa­nja ve­o­ma ja­kog ne­za­do­volj­stva”.
Ali, iza­zov je ve­li­ki: ne­u­spje­šne su bi­le pret­hod­ne ve­li­ke so­ci­jal­ne mo­bi­li­za­ci­je pro­tiv re­for­me tr­ži­šta ra­da so­ci­ja­li­stič­kog pred­sjed­ni­ka Fran­soa Olan­da 2016. i pro­tiv re­for­me pen­zi­o­nog si­ste­ma 2010. go­di­ne.
Ogra­ni­če­nje obe­šte­će­nja u slu­ča­ju rad­nog spo­ra, sma­nje­nje bro­ja slo­bod­nih da­na za­po­sle­nih, mo­guć­nost da se pre­go­va­ra bez sin­di­ka­ta u fir­ma­ma s ma­nje od 50 za­po­sle­nih, što je sve u ko­rist ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća u ko­ji­ma je u Fran­cu­skoj go­to­vo po­lo­vi­nu za­po­sle­nih.
Iz­vr­šna vlast se opre­di­je­li­la za ubr­za­nu pro­ce­du­ru iz­mje­ne za­ko­na, ko­ja joj omo­gu­ća­va da od­lu­či o sa­dr­ža­ju re­for­me bez skup­štin­ske ras­pra­ve.
Cilj pred­sjed­ni­ka Ma­kro­na je da­ti kom­pa­ni­ja­ma vi­še flek­si­bil­no­sti i ohra­bri­ti ih da za­po­šlja­va­ju dok je ne­za­po­sle­nost ma­sov­na i ob­u­hva­ta 9,5% rad­no spo­sob­nog sta­nov­ni­štva, dok je pro­sjek EU 7,8%.
Ta­ko­đe se ra­di o ob­na­vlja­nju po­vje­re­nja Nje­mač­ke ko­ja je du­go od Pa­ri­za zah­ti­je­va­la struk­tur­ne re­for­me.
Šef fran­cu­ske dr­ža­ve ne­ma na­mje­ru da po­pu­sti u ve­zi s tom re­for­mom ko­ja je jed­no od nje­go­vih glav­nih pred­iz­bor­nih obeć́anja.
Ma­kron je u pe­tak upo­zo­rio da je „pot­pu­no od­lu­čan” i da „ne­će po­pu­sti­ti ni li­je­ni­ma, ni ci­ni­ci­ma, ni eks­tre­mi­sti­ma”, dok je pri­je ne­ko­li­ko ne­dje­lja re­kao da mu je žao što „Fran­cu­zi mr­ze re­for­me”.
– O ko­me pri­ča pred­sjed­nik ka­da ka­že da ni­ka­da ne­će po­pu­sti­ti za­bu­šan­ti­ma? O onim mi­li­o­ni­ma ko­ji­ma je us­kra­ćen rad i ko­ji su ugro­že­ni?, oštro je od­go­vo­rio šef CGT, Fi­lip Mar­ti­ne.
Re­for­ma Za­ko­na o ra­du, ko­ju sin­di­ka­ti vi­de kao „re­vi­zi­ju” pra­va za­po­sle­nih, bi­će glav­na te­ma de­mon­stra­ci­ja u uto­rak. Ali, za­bri­nu­le su ih i dru­ge obe­ća­ne re­for­me, kao što je sma­nje­nje na­kna­de za­po­sle­ni­ma za tro­ško­ve sta­no­va­nja (APL) i, u jav­noj slu­žbi, „za­mr­za­va­nje” bo­do­va ko­ji se ko­ri­ste za iz­ra­ču­na­va­nje pla­ta slu­žbe­ni­ka, i sma­nje­nje oso­blja.
Za Ema­nu­e­la Ma­kro­na re­do­sled po­te­za ni­je ne­va­žan po­sli­je „lje­ta te­škog za nje­ga zbog re­zul­ta­ta an­ke­ta” ko­je su po­ka­za­le da mu po­pu­lar­nost dra­stič­no opa­da od pro­lje­tos ka­da je iza­bran, ka­že po­li­to­log Žan-Da­ni­jel Le­vi iz in­sti­tu­ta „Ari in­ter­ak­tiv”.
– Osje­ćaj da re­for­ma ni­je pra­ved­na, po­či­nje da se učvr­šću­je što ni­je do­bar znak za Ma­kro­na, ka­že Fre­de­rik Da­bi, za­mje­nik ge­ne­ral­nog di­rek­to­ra In­sti­tu­ta „Ifop”.
Ulog je, po nje­go­vim ri­je­či­ma, „da ne po­pu­sti na po­čet­ku pe­to­go­di­šnjeg pe­ri­o­da, da ne bi svo­jim bi­ra­či­ma dao loš znak”, a, s dru­ge stra­ne, mo­ra bi­ti „opre­zan” da svo­jom čvr­sti­nom ne iza­zo­ve „op­šte ospo­ra­va­nje de­lo­va­nja dr­ža­ve”. (Be­ta-AFP)