Pred Špa­ni­jom je bur­na je­sen. Sto­ti­ne hi­lja­da Ka­ta­lo­na­ca iza­šlo je na de­mon­stra­ci­je za odr­ža­va­nje re­fe­ren­du­ma o ne­za­vi­sno­sti. Špan­ska vla­da svim sred­stvi­ma po­ku­ša­va da spri­je­či ot­cje­plje­nje.
Ak­ti­vi­sti naj­ve­će ka­ta­lon­ske plat­for­me za ne­za­vi­snost As­sem­blea Na­ci­o­nal Ca­ta­la­na ima­ju pu­ne ru­ke po­sla. Na sve stra­ne pro­da­ju se ma­ji­ce i ša­re­ni be­dže­vi sa nat­pi­som „si” (da): re­kvi­zi­ti za ve­li­ke de­mon­stra­ci­je, 11. sep­tem­bra, ka­da je ka­ta­lon­ski na­ci­o­nal­ni pra­znik Di­a­da.
Od 2012, sva­ke go­di­ne sto­ti­ne hi­lja­da gra­đa­na de­mon­stri­ra za ne­za­vi­snu dr­ža­vu. Uče­sni­ci
de­mon­stra­ci­ja ove go­di­ne će se oku­pi­ti na dvi­je cen­tral­ne uli­ce u Bar­se­lo­ni ko­je se ukr­šta­ju i ta­ko sim­bo­li­zu­ju ve­li­ki iz­bor­ni „X”.
Ovo­go­di­šnje de­mon­stra­ci­je pot­pu­no su u zna­ku pla­ni­ra­nog re­fe­ren­du­ma. Sje­ve­ro­i­stič­na oblast Špa­ni­je 1. ok­to­bra že­li da od­lu­či o svo­joj ne­za­vi­sno­sti, na re­fe­ren­du­mu, ko­ji je špan­ski Ustav­ni sud u užur­ba­nom po­stup­ku oci­je­nio ile­gal­nim.
I po­red že­sto­kog pro­ti­vlje­nja opo­zi­ci­je i špan­ske vla­de, ka­ta­lon­ski par­la­ment je u sri­je­du usvo­jio za­kon neo­p­ho­dan za odr­ža­va­nje re­fe­ren­du­ma.
– Bio je to ve­li­ki tre­nu­tak, ka­že Ža­u­me An­ge­ri, ko­ji je upra­vo za se­be i svo­ju že­nu ku­pio ma­ji­ce.
– Pred ve­li­kim smo pro­mje­na­ma i utvr­đu­je­mo no­vi pra­vac na­še bu­duć­no­sti. Po­li­ti­ča­ri su ko­nač­no bi­li u slu­žbi na­ro­da, do­da­je.
Ras­po­lo­že­nje je do­bro me­đu za­go­vor­ni­ci­ma re­fe­ren­du­ma, i po­red kri­ze u ze­mlji ko­ju je iza­zva­la ras­pra­va o ne­za­vi­sno­sti, i po­red po­sle­di­ca ko­je pri­je­te po­lit­či­ki neo­d­go­vor­ni­ma.
Špan­sko dr­žav­no tu­ži­la­štvo uz po­moć po­li­ci­je na­sto­ji da spri­je­či pri­pre­me za re­fe­ren­dum i pri­je­ti tu­žba­ma zbog ne­po­slu­šno­sti, zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja i tro­še­nja jav­nih sred­sta­va. Za to su u Špa­ni­ji pred­vi­đe­ne ka­zne.
Ka­ta­lon­ska vla­da ne od­stu­pa.
– Na cu­na­mi tu­žbi i sud­skih pro­ce­sa od­go­vo­ri­će­mo cu­na­mi­jem de­mo­kra­ti­je, iz­ja­vio je ka­ta­lon­ski pre­mi­jer Kar­los Pu­dže­mon na­kon te­ških ri­je­či ko­je su sti­gle iz Ma­dri­da.
Po­kret za ne­za­vi­snost već go­di­na­ma ja­ča u do­bro­sto­je­ćem di­je­lu sje­ve­ro­i­stoč­ne Špa­ni­je. Po­red na­de da će taj re­gi­on bi­ti uspje­šni­ji uko­li­ko nje­gov no­vac ne bu­de od­la­zio u si­ro­ma­šni­je dje­lo­ve Špa­ni­je, ve­li­ku ulo­gu igra­ju i emo­ci­o­nal­ni raz­lo­zi: mno­gi Ka­ta­lon­ci ne­go­du­ju zbog ne­do­volj­nog uva­ža­va­nja nji­ho­ve kul­tu­re i je­zi­ka. Se­pa­ra­ti­sti sma­tra­ju da ih Ma­drid po­li­tič­ki ne shva­ta do­volj­no ozbilj­no.
Na ka­ta­lon­skoj te­le­vi­zi­ji i da­lje se emi­tu­ju spo­to­vi ko­ji vr­bu­ju za re­fe­ren­dum. Ali i ina­če pri­pre­me se na­sta­vlja­ju. Za 24 ča­sa, ko­li­ko je pro­šlo od usva­ja­nja za­ko­na do nje­go­ve su­spen­zi­je od stra­ne Ustav­nog su­da, pri­ja­vi­lo se oko 16.000 do­bro­vo­lja­ca.
Po­dr­šku ka­ta­lon­skom pre­mi­je­ru upu­ti­lo je 560 op­šti­na ko­je su sprem­ne da pri­pre­me i spro­ve­du re­fe­ren­dum, iako zbog to­ga mo­gu da bu­du kri­vič­no go­nje­ne.
– Spri­je­či­ti da se 1. ok­to­bra otvo­re gla­sač­ka mje­sta i po­sta­ve gla­sač­ke ku­ti­je go­to­vo je ne­mo­gu­će, ocje­nju­je prav­nik Ha­vi­jer Ar­bos.
– Špan­ske bez­bjed­no­sne sna­ge u tom slu­ča­ju bi na dan re­fe­ren­du­ma za­i­sta mo­ra­le da spri­je­če pri­stup bi­ra­li­šti­ma, i da kon­fi­sku­ju gla­sač­ke ku­ti­je. Bi­la bi to ru­žna sli­ka ko­ja bi oti­šla u svi­jet, što Špa­ni­ja sva­ka­ko na­sto­ji da iz­bjeg­ne, vje­ru­je Ar­bos.
Me­đu­tim on i dru­gi prav­ni­ci sum­nja­ju u prav­nu odr­ži­vost re­fe­ren­du­ma.
Re­fe­ren­dum se po­zi­va na pra­vo na­ro­da na sa­mo­o­pre­dje­lje­nje. Pre­ma usta­no­vlje­noj prak­si to se is­klju­či­vo od­no­si na biv­še ko­lo­ni­je, od­no­sno na lju­de ko­ji su pot­či­nje­ni zbog svo­je et­nič­ke pri­pad­no­sti. Kao jed­no­stra­no gla­sa­nje van prav­nih okvi­ra ovaj re­fe­ren­dum ne is­pu­nja­va uslo­ve ko­je pro­pi­si­je Ve­ne­ci­jan­ska ko­mi­si­ja.
Ka­ta­lon­sku re­gi­o­nal­nu vla­du ne bri­nu prav­ni pro­ble­mi. Ona je na­ja­vi­la da će u slu­ča­ju da re­fe­ren­dum pro­đe do­bro, dva da­na ka­sni­je pro­gla­si­ti ne­za­vi­snost. Pri­tom je svje­sna te­ži­ne ko­ju ima­ju me­đu­na­rod­ne re­ak­ci­je. To se osje­ća i uoči Di­a­de (ka­ta­lon­ski na­ci­o­nal­ni pra­znik).
Na jed­nom od pro­daj­nih mje­sta, jed­na že­na na pla­nu gra­da po­ka­zu­je gdje će u po­ne­dje­ljak sta­ja­ti sa svo­jom pri­ja­te­lji­com, ka­ko bi se u cen­tru Bar­se­lo­ne for­mi­rao ve­li­ki „X” kao sim­bol za to šta će na re­fe­ren­du­mu bi­ti upi­sa­no na li­sti­ću.
– Mo­ra­mo da po­ka­že­mo svi­je­tu da je ovo de­mo­krat­ski i mi­ran po­kret, ka­že ona i va­di ša­re­ni bedž na ko­me pi­še „da” i do­da­je da sa­mo ta­ko mo­gu da oče­ku­ju po­dr­šku. (RTS)