Sa sta­no­vi­šta mo­ra­la, sta­nje u svi­je­tu da­nas je go­re ne­go što je bi­lo uoči Dru­gog svjet­skog ra­ta, oci­je­nio je di­rek­tor Dr­žav­nog mu­ze­ja Aušvic Bir­ke­nau Pjo­tr Ci­vin­ski.
Evro­pa i svi­jet su­o­ča­va­ju se sa po­nov­nim ra­đa­njem po­pu­li­zma i sa go­vo­rom mr­žnje, an­ti­se­mi­ti­zmom, kse­no­fo­bi­jom i iz­bje­ga­va­njem od­go­vor­no­sti, re­kao je Ci­vin­ski i na­gla­sio da je to isto­rij­sko mje­sto do­kaz do­kle mo­že da do­ve­de ljud­ska mr­žnja i iz­o­sta­nak re­ak­ci­je na zlo.
– Svje­do­či­mo o po­nov­nom ra­đa­nju naj­go­rih vr­sta po­pu­li­zma i kse­no­fo­bi­je i to ja­ko uz­ne­mi­ru­je – re­kao je no­vi­na­ri­ma Ci­vin­ski, ko­ji je od 2006. di­rek­tor mu­ze­ja u polj­skom gra­du Osvjen­ćim.
Upra­vo je Aušvic „do­kaz do če­ga mo­že da do­ve­de mr­žnja”, na­gla­sio je Ci­vin­ski ovog vi­ken­da na me­đu­na­rod­nom se­mi­na­ru za no­vi­na­re, i is­ta­kao da mu­zej „po­ku­ša­va da pri­ka­že me­ha­ni­zam zla ko­je se ov­dje do­go­di­lo ka­ko bi se lju­di pod­sta­kli da raz­mi­sle i ana­li­zi­ra­ju svo­ju od­go­vor­nost da­nas”.
On ob­ja­šnja­va da se u vri­je­me ra­ta, po­ma­ga­nje Je­vre­ji­ma ka­žnja­va­lo smr­ću, a in­for­ma­ci­je su se spo­ro ši­ri­le.
– Da­nas zna­mo sve i to u re­al­nom vre­me­nu. Ni­je­smo u ra­tu. A u smi­slu po­mo­ći ne do­ga­đa se mno­go vi­še ne­go on­da – ka­zao je Ci­vin­ski.
Mu­zej je od 2001. do 2016. ostva­rio ve­li­ki po­rast u bro­ju po­sje­ti­la­ca od ko­jih naj­vi­še ima mla­dih ko­ji do­la­ze u obi­la­zak u okvi­ru obra­zov­nih pro­gra­ma.
Go­di­ne 2001. po­sje­ti­la­ca je bi­lo ne­što ma­nje od po­la mi­li­o­na, a lje­tos ne­što vi­še od dva mi­li­o­na.
Od 14. ju­na 1940. go­di­ne, ka­da je pr­va gru­pa od 728 polj­skih po­li­tič­kih za­tvo­re­ni­ka do­ve­ze­na u lo­gor, do nje­go­vog oslo­bo­đe­nja 27. ja­nu­a­ra 1945, u Aušvic je de­por­to­va­no 1,3 mi­li­o­na lju­di, me­đu nji­ma 1,1 mi­li­on Je­vre­ja, ko­jih ih je stra­da­lo vi­še od mi­li­on, a naj­vi­še iz Ma­đar­ske i Polj­ske.
Ukup­no je u ho­lo­ka­u­stu ubi­je­no šest mi­li­o­na Je­vre­ja.
Cilj fon­da­ci­je bio je pri­ku­plja­nje 120 mi­li­o­na eura za kon­zer­va­tor­ske ra­do­ve, a da­nas joj ne­do­sta­je još osam mi­li­o­na na­kon što je svoj do­pri­nos da­lo 36 dr­ža­va i pri­vat­nih do­na­to­ra.
Naj­vi­še je, ka­ko se na­vo­di, da­la Nje­mač­ka – 60 mi­li­o­na eura, SAD 15, Polj­ska 10, te iz­me­đu 5 mi­li­o­na i mi­li­on eura Fran­cu­ska, Austri­ja, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, Švaj­car­ska, Ita­li­ja, Izra­el i Ru­si­ja.
Me­đu pri­vat­nim do­na­to­ri­ma na­la­zi se i Fon­da­ci­ja Sti­ve­na Spil­ber­ga, re­dite­lja po­zna­tog fil­ma o ho­lo­ka­u­stu „Šin­dle­ro­va li­sta”.
Kon­zer­va­tor­skim ra­do­vi­ma po­treb­no je sa­ču­va­ti, iz­me­đu osta­log, 45 ci­gle­nih ba­ra­ka, 22 dr­ve­ne, 21 ma­lu i šest ve­li­kih osma­trač­ni­ca, 3.800 kov­če­ga, 110.000 ci­pe­la i 4.500 umjet­nič­kih dje­la, kao i kon­zer­ve u ko­ji­ma je bio otrov­ni plin ci­klon B i 390 ko­ma­da pru­ga­ste odje­će.
Osnov­na ide­ja kon­zer­va­tor­skih ra­do­va je­ste oču­va­nje pot­pu­ne auten­tič­no­sti mje­sta, pa su oni ve­o­ma sku­pi.
Plan je po­red to­ga da se ute­me­lji no­vi edu­ka­tiv­ni cen­tar, no­vi cen­tar za po­sje­ti­o­ce i no­vi iz­lo­žbe­ni cen­tar.(RTS)