Ugledni britanski tink-tenk centar kritikovao je sporazum o Bregzitu premijera Borisa Džonsona zaključivši da će britanska ekonomija biti manja za 3,5 odsto u narednoj deceniji nego kad bi ostala u Evropskoj uniji.

U studiji Nacionalnog instituta za ekonomska i društvena istraživanja (NIESR) navodi se da će sporazum nanijeti udarac Velikoj Britaniji od 70 milijardi funti (90 milijardi dolara), prenosi agencija AP.

Istraživači kažu da perspektive Ujedinjenog Kraljevstva pomračuju politička i ekonomska neizvjesnost i poručuju da ne očekuju da će „privredna aktivnost biti podstaknuta odobravanjem vladinog predloga sporazuma o Bregzitu”.

Njihovo dugoročno predviđanje zasnovano je na pretpostavci da će Britanija napustiti blok sa sporazumom o slobodnoj trgovini sa EU nakon tranzicionog perioda koji će trajati do 2021. godine, pri čemu će pregovarati o novim sporazumima sa drugim zemljama.

U studiji se navodi da će povećane „barijere za robu i uslugu, trgovinu i ograničavanje migracija” primorati ekonomiju da uspori.

Institut je procijenio da je britanska ekonomija sada za 2,5 odsto manja nego što bi bila da Britanija nije glasala 2016. godine za izlazak iz Evropske unije.

Vlada u Londonu kaže da planira drugačiji scenario od onoga koji je razmatrao tink-tenk centar.

– Namjeravamo da pregovaramo o sveobuhvatnom sporazumu o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom, ambicioznijem od standardnog sporazuma o slobodnoj trgovini na kojem je NIESR zasnovao svoje zaključke – navodi se u izjavi Ministarstva finansija.

Prema rezultatima istraživanja instituta, Bregzit bez dogovora nanio bi još veći udarac britanskoj ekonomiji, gubitkom BDP-a od 5,6 procenata.

Portparol liberalnih demokrata Tom Brejk je izjavio da ove cifre „ne predstavljaju iznenađenje”.

– Torijevska opsesija Bregzitom po svaku cijenu dovodi u rizik naš budući napredak. Nerazumno je da bilo koja vlada dobrovoljno usvoji politiku koja će usporiti ekonomski rast u godinama koje dolaze – rekao je on, prenosi američka agencija.

Jedan od razloga zašto mnogi u Evropskoj uniji žele da riješe pitanje Bregzita i potvrde nove komesare je izazov koji ih čeka u vezi sa usvajanjem višegodišnjeg finansijskog okvira za razdoblje od 2021. do 2027. godine.

To će biti najveći izazov za EU koji će na test staviti načelo solidarnosti među državama članicama, jedinstvo i spremnost za kompromis. Vjerovatno će to pitanje obilježiti i hrvatsko predsjedavanje Evropskom unijom, a moguće je da se to prebaci i za kraj 2020. godine, kada od njih kormilo vođenja preuzima Nemačka, piše "Euraktiv".

Kad se vide trenutne razlike u pristupu država članica, onda se i Bregzit čini malim izazovom. Oko Bregzita je, naime, pokazano nezapamćeno jedinstvo 27 država koje, nažalost, ne postoji oko pitanja višegodišnjeg proračuna.

Neki bi rekli da je uvijek bilo tako, da su države koje više novca daju nego što ga koriste iz proračuna uvijek tražile manji iznos višegodišnjeg paketa, a one koji koriste više tražile su veći iznos. Da je vijeće uvek imalo stanovište o manjem iznosu, Evropski parlament o puno većem, a Evropska komisija negdje između. I, na kraju, teškom mukom, ipak su uspijevali da postignu komprimis. Nekome su malo smanjili, od drugih uzimali nešto više, Britancima i Holanđanima nadoknadili nekim umanjenjem cijena i tako je u zadnji čas kompromis postignut.

---

Prekršena obećanja i povratak Korbina?
Boris Džonson se nada da će svoju nesposobnost za isporuči Bregzit do 31. oktobra predstaviti kao blokadu u parlamentu od strane poslanika koji su za ostanak u EU, a ne sopstvenu nesposobnost. Pitanje je da li će glasači prihvatiti ovaj argument.

Ako je vođa Laburista Džeremi Korbin 2017. godine bio jedan od najvećih aduta rivala iz redova konzervativaca, sada bi mogao da im bude najveći problem. Naime, Korbin je uspio da preokrene negativan stav javnosti u svoju korist. Ipak, jedna od nedavnih anketa pokazala je da bi samo 16 odsto Britanaca željelo da Korbin bude novi premijer, pa je pitanje da li bi uspio da se izdigne iznad Džonsona.


Bez Britanaca će EU imati 60 miliona stanovnika manje
Svi misle da na svojoj strani imaju prave argumente, a imaju suprotna stanovišta. Holandija, Austrija i neke druge države smatraju da je za manji EU potreban manji proračun. Dakle, bez Britanaca će EU imati 60 miliona stanovnika manje, što znači da bi bio dovoljan manji proračun od sadašnjeg. Evropska komisija predložila je veći proračun, a Evropski parlament traži još veći. EP je u cijeloj priči najmanje realan i ide maksimalističkim pristupom.

Stvar je u načinu kako se kroji višegodišnji finansijski okvir. Najprije se iznose ideje o novim reformama, o stvarima kojima bi Unija trebalo da se bavi, o novim prioritetima, poput boljeg čuvanja spoljnih granica, većih ulaganja u digatalizaciju, jačanju zajedničke odbrane, ulaganja u suočavanje sa klimatskim promjenama. Komisija zatim mora da predloži novac za realizaciju tih političkih ciljeva.