Osvo­je­na ko­me­ta

Pr­vi put u isto­ri­ji je­dan ljud­ski ure­đaj je 12. no­vem­bra 2014. go­di­ne uspio da se spu­sti na ko­me­tu. U pi­ta­nju je son­da „Ro­ze­ta”, ko­ju je Evrop­ska sve­mir­ska agen­ci­ja po­sla­la ka­ko bi de­talj­no is­tra­ži­la po­vr­ši­nu ko­me­te 67P/Čur­ju­mov-Ge­ra­si­men­ko. Ro­bot „Fi­le” ni­je uspio da sle­ti na pred­vi­đe­no mje­sto ne­go na mje­sto u sjen­ci, što je one­mo­gu­ći­lo na­pa­ja­nje ba­te­ri­ja. Ipak ro­bot „Fi­le” je uspio da za ne­ko­li­ko sa­ti ura­di osnov­ne ana­la­li­ze ko­je su po­tvr­di­le da se na ko­me­ti na­la­ze ma­te­ri­je or­gan­skog po­ri­je­kla, kao i da je po­vr­ši­na ko­me­te uglav­nom vo­de­ni led pre­kri­ven tan­kim slo­jem pra­ši­ne.

Epi­de­mi­ja ebo­le

Go­di­na za na­ma je obi­lje­že­na bor­bom čo­vje­čan­stva sa epi­de­mi­jom ebo­le. Vi­rus ebo­la je u stva­ri gru­pa od pet vr­sta vi­ru­sa iz gru­pe Fi­lo­vi­ri­dae, od ko­jih če­ti­ri iza­zi­va­ju vi­ru­sno obo­lje­nje kod čo­vje­ka. In­fek­ci­ja se pre­no­si u do­di­ru sa tje­le­snim teč­no­sti­ma obo­lje­lih, ka­ko lju­di ta­ko i ži­vo­ti­nja. Ova bo­lest, pr­vi put je iden­ti­fi­ko­va­na 1976. go­di­ne u Su­da­nu, i ne­du­go za­tim u DR Kon­go. Pra­te je bol u mi­ši­ći­ma, ma­lak­sa­lost i gla­vo­bo­lja. Za­tim do­la­zi do po­ja­ve di­ja­re­je, po­vra­ća­nja, osi­pa i sma­nje­ne funk­ci­je je­tre i bu­bre­ga. Sto­pa smrt­no­sti je iz­u­zet­no vi­so­ka i iz­no­si oko 90 pro­ce­na­ta.
Ori­o­nom na Crvenoj planeti
Uspje­šno prob­no lan­si­ra­nje le­tje­li­ce „Ori­on”, son­de ko­ju je di­zaj­ni­ra­la NA­SA u sa­rad­nji sa dru­gim sve­mir­skim agen­ci­ja­ma,sa ci­ljem da nas od­ve­de na Mars. Pre­ma pla­no­vi­ma NA­SA, ovaj let na „Cr­ve­nu pla­ne­tu” bi tre­bao da se do­go­di naj­vje­ro­vat­ni­je 2021. go­di­ne.

HIV-om pro­tiv ra­ka

Na Uni­ver­zi­te­ta u Pen­sil­va­ni­ji na­uč­ni­ci su ko­ri­sti­li su ge­net­ski mo­di­fi­ko­van HIV ka­ko bi re­pro­gra­mi­ra­li imu­ni si­stem pa­ci­je­na­ta obo­lje­lih od ra­ka ta­ko da on sam na­pa­da bo­le­sne će­li­je. Eks­pe­ri­men­tal­na te­ra­pi­ja do­ve­la je do pot­pu­nog iz­li­je­če­nja ve­ći­nu pa­ci­je­na­ta ko­ji ni­su re­a­go­va­li ni na ka­kav vid te­ra­pi­je do ta­da. Iz kr­vi obo­lje­lih iz­dva­ja­ne su T-će­li­je, bi­je­la krv­na zrn­ca ko­ja šti­te orga­ni­zam od vi­ru­sa i ra­ka, a za­tim je fil­tri­ra­na krv vra­ća­na na­zad. Ka­sni­je se ko­ri­stio mo­di­fi­ko­van ob­lik HIV vi­ru­sa ka­ko bi se za­ra­zi­le T-će­li­je i u njih uba­ci­va­li ge­ni spo­sob­ni da pre­po­zna­ju i na­pad­nu od­re­đe­nu vr­stu ra­ka. Će­li­je su se po­tom raz­mno­ža­va­le i osta­ja­le u ti­je­lu pa­ci­je­na­ta mje­se­ci­ma.