Бивши радници Циглане позвали су јуче премијера Дритана Абазовића да дође у Беране и да се на лицу мјеста упозна са судбином најстаријег привредног колектива у граду на Лиму. Подсјетили су да већ 15 година узалудно чекају да се на мјесту порушене фабрике изгради нова и да Беране поново добије постројење за производњу опекарских производа. Казали су да је крајње вријеме да се држава на прави начин суочи са овим проблемом и да тужилаштво коначно преиспита каве су све радње пратиле уништење фабрике.
-Свих ових година нико нас није питао како смо, и можемо ли дјеци хљеба да купимо. Бројне моје колеге су у међувремену крајње понижене отишле на онај свијет, многи се и даље налазе на бироу рада, док су само ријетки успјели да се домогну неког другог посла. Уз ту свеукупну срамоту иде и сазнање да правосусни органи нијесу ни прстом мрднули да пред лице правде изведу оне који су, газећи купопродајни уговор, уништили наше предузеће. Такав привредни злочин пратило је само декларативно залагање о изградњи нове фабрике, од које није било ништа. Зато позивамо премијера Абазовића да дође у Беране и увјери се о чему се ради, јер и он сваки дан обећава како Црна Гора мора да иде развојним путем. Ми га чекамо да му предочиомо сјећања на некадашњу фабрику и са њим подијелимо радничку горчину. Можда бар он после свега увиди да у Беранама може да ради фабрика опекарских производа и да неко треба да одоговара што је стара сравњена са земљом - навео је некадашњи предсједник радничког синдиката Веско Радичевић.
Циглану је 2005. године приватизовало је предузеће Кател из Подгорице, чији је власник Петар Ђуришић. Он је марта 2008. године одлучио да прекине производњу и хале поруши до темеља, под изговором да ће на истом мјесту направити модерну фабрику и да ће кроз улагање одређених средстава, осавременити производњу, обезбиједити рентабилност пословања и запослити додатну радну снагу. Но, сва његова обећања остала су само мртво слово на папиру, јер цијела прича се, послије бројних протеста и састанака, завршила увођењем стечаја, када су радници упућени на биро рада. У међувремену фабричка имовина се седамнаест пута нашла на продаји, да би на последњој лицитацији била нуђена за једанаест пута мању цијену од оне која је утврђена приликом првог надметања. Циглану јe, седам године касније, за 145.000 еура купио Беранац Никола Обрадовић, али ни до данашњих дана на мјесту некадашње фабрике није саграђено ништа.
