ДАН - Фељтон

Подгорица 31°C

Izdvojeno

<p>Скелети човјека и човјеколиких мајмуна</p>

Промjена климе утиче на развоj живих бића Гдjе се налазила прадомовина човjечанства, то питање jе jош од давнина интересовало људски ум

<p>ДР БОЈАН СИМИЋ</p>

Успостављање дипломатских односа Фељтон смо приредили према књизи Бојана Симића „Југославија и Аргентина 1946–1955”

Војин Перуничић

Појава човjеколиких маjмуна Гдjе се налазила прадомовина човjечанста, то питање jе jош од давнина интересовало људски ум

Др Бојан Симић

Мало знали једни о другима Фељтон смо приредили према књизи Бојана Симића „Југославија и Аргентина 1946–1955”, коју је објавио Институт за новију историју Србије из Београда, 2021. године

ВОЈИН ПЕРУНИЧИЋ

Животиње на југу траже нова станишта Гдjе се налазила прадомовина човjечанста, то питање је jош од давнина интересовало људски ум. Ово питање нема само академски значаj, већ и велику потребу за разумиjевање саме историjе пориjекла и развоjа човjечанства

Насловница Лалићевог романа

Преостао само плач над илузијом Михаило Лалић у роману „Тамара“ („Штампар Макарије”, Београд и „Ободско слово“, Подгорица, 2021. године) до краја разоткрива монструозну ситуацију „криваца система“, његове жртве, један кафкијански процес у којем невини страдају без кривице

ВОЈИН ПЕРУНИЧИЋ

Првобитна станишта животињског свиjета Питање гдје се налалазила прадомовина човjечанства, jош од давнина је интересовало људски ум

Партизани у околини Пријепоља 1943. г

Директива не чује глас разума Михаило Лалић у роману „Тамара” до краја разоткрива монструозну ситуацију „криваца” система

Izdvojeno

Никола Грдинић Ријеч "ДАНА" Умјесто државе социјалне правде, имамо државу социјалних случајева.

Izdvojeno

Партиѕани на Сутјесци 1943.г (ФОТО: YU хисторија)

Михаило Лалић: "Тамара" у обрачуну с идеологијама Умјесто оптужнице, извкештај Окружног комитета

Колико је лако донијети пресуду...

Издаја – за једне ругло, за друге сналажљивост Михаило Лалић у роману „Тамара” до краја разоткрива монструозну ситуацију „криваца” система

Иван Милутиновић (фото: Е СПОНА)

Ничија част није у фасцикли судског предмета Михаило Лалић у роману „Тамара” до краја разоткрива монструозну ситуацију „криваца” система

Италијански фашистички транзитни логор Фозоли (фото: The Times of Israel)

Сјећаш ли се мене, ја сам Тамара Михаило Лалић у роману до краја разоткрива монструозну ситуацију „криваца” система, један кафкијански процес у којем невини страдају без кривице

no-image

Sukob sa ugarskom vladom Feljton o patrijarhu Georgiju Brankoviću uradili smo prema tekstu istoričarke dr Gordane Petković, muzejske savjetnice Muzeja grada Novog Sada

no-image

Duboko pobožan od djetinjstva Feljton je priređen po knjizi „Moj otac Fjodor Dostojevski”, koju je napisala Ljubov Dostojevskaja, a objavio izdavač NNK „Internacional” iz Beograda

no-image

Čiste ruke u svemu Feljton o patrijarhu Georgiju Brankoviću uradili smo prema tekstu istoričarke dr Gordane Petković, muzejske savjetnice Muzeja grada Novog Sada

no-image

Neposlušan za razliku od braće Feljton je priređen po knjizi „Moj otac Fjodor Dostojevski” koju je napisala Ljubov Dostojevskaja, a objavio izdavač NNK „Internacional” iz Beograda

ИНФО

Заштитник права читалаца ДАН-а

ОМБУДСМАН

Погледајте ПОСЛОВНИК

Пратите рад ОМБУДСМАНА

Погледајте ИЗВЈЕШТАЈЕ

контакт:

[email protected]

fax: +382 20 481 505

ИНФО

Цјеновник

Цјеновник

Izdvojeno

no-image

Porodične nesreće i zamonašenje Feljton o patrijarhu Georgiju Brankoviću uradili smo prema tekstu istoričarke dr Gordane Petković, muzejske savjetnice Muzeja grada Novog Sada

no-image

Francuski zavolio uz oca Feljton je priređen po knjizi „Moj otac Fjodor Dostojevski” koju je napisala Ljubov Dostojevskaja, a objavio izdavač NNK „Internacional” iz Beograda

no-image

Savjesni i svestrani sveštenik Feljton o patrijarhu Georgiju Brankoviću uradili smo prema tekstu istoričarke dr Gordane Petković, muzejske savjetnice Muzeja grada Novog Sada

no-image

Pred djecom su ćutali o porijeklu Feljton je priređen po knjizi „Moj otac Fjodor Dostojevski” koju je napisala Ljubov Dostojevskaja, objavio izdavač NNK „Internacional” iz Beograda

no-image

Dešifrovanje natpisa Etruraca Nauka ne poznaje hronološki redosljed podjele starih Slovena na posebne etnose i ni do danas nije određeno vrijeme kad se pojavio etnonim Rus, a uporedo sa tim i riječ „Rusija“, kao naziv zemlje, čija se većina stanovništva služila ruskim jezikom sa nekim dijalekatskim razlikama

no-image

Preci dijelili sudbinu nomada Feljton je priređen po knjizi „Moj otac Fjodor Dostojevski” koju je napisala Ljubov Dostojevskaja, objavio izdavač NNK „Internacional” iz Beograda

no-image

Besmislena tumačenja korijena „rus“ Nauka ne poznaje hronološki redosljed podjele starih Slovena na posebne etnose i ni do danas nije određeno vrijeme kad se pojavio etnonim Rus, a uporedo sa tim i riječ „Rusija“, kao naziv zemlje, čija se većina stanovništva služila ruskim jezikom sa nekim dijalekatskim razlikama

no-image

Realizam – nasleđe normanskih predaka Feljton je priređen po knjizi „Moj otac Fjodor Dostojevski”, koju je napisala Ljubov Dostojevskaja, objavio izdavač NNK „Internacional” iz Beograda

Izdvojeno

no-image

Sloveni su se naseljavali oko rijeka Nauka ne poznaje hronološki redosled podjele starih Slovena na posebne etnose i ni do danas nije određeno vrijeme kad se pojavio etnonim Rus, a uporedo sa tim i riječ „Rusija” kao naziv zemlje, čija se većina stanovništva služila ruskim jezikom sa nekim dijalektičkim razlikama

no-image

Gledao je opasnosti u lice ne bježeći Feljton je priređen po knjizi „Moj otac Fjodor Dostojevski” koju je napisala Ljubov Dostojevskaja, a objavio izdavač NNK „Internacional” iz Beograda

no-image

Etnonim Rus u sanskritu Nauka ne poznaje hronološki redosled podjele starih Slovena na posebne etnose i ni do danas nije određeno vrijeme kad se pojavio etnonim Rus, a uporedo sa tim i riječ „Rusija” kao naziv zemlje, čija se većina stanovništva služila ruskim jezikom sa nekim dijalektičkim razlikama

no-image

Porijeklo porodice Dostojevski Feljton je priređen po knjizi „Moj otac Fjodor Dostojevski” koju je napisala Ljubov Dostojevskaja, a objavio izdavač NNK „Internacional” iz Beograda

no-image

Teorije o korijenima etnonima Rus Nauka ne poznaje hronološki redosljed podjele starih Slovena na posebne etnose i ni do danas nije određeno vrijeme kad se pojavio etnonim Rus, a uporedo sa tim i riječ „Rusija“, kao naziv zemlje čija se većina stanovništva služila ruskim jezikom sa nekim dijalekatskim razlikama

no-image

Praćenja, internacije i hapšenja opozicionara Feljton smo uradili prema uvodnoj studiji dr Srđana Mićića i dr Nataše Milićević, iz knjige „Kosta St. Pavlović, Dnevnik 1930–1932”, koju su njih dvoje priredili, a objavili Istorijski arhiv Beograda i Institut za noviju istoriju Srbije iz Beograda, 2020. godine

no-image

Kad se pojavio etnonim Rus Nauka ne poznaje hronološki redosljed podjele starih Slovena na posebne etnose i ni do danas nije određeno vrijeme kad se pojavio etnonim Rus, a uporedo sa tim i riječ Rusija, kao naziv zemlje u kojoj se većina stanovništva služila ruskim jezikom sa nekim dijalekatskim razlikama

no-image

Zabrane i represivne mjere Feljton smo uradili prema uvodnoj studiji dr Srđana Mićića i dr Nataše Milićević iz knjige „Kosta St. Pavlović, Dnevnik 1930-1932“, koju su njih dvoje priredili, a objavili Istorijski arhiv Beograda i Institut za noviju istoriju Srbije iz Beograda 2020. godine

3x3_loadmore

no-image

Isprepletenost života i filma Mada su holivudski filmovi i dalje dominantni u Indiji, tražnja za indijskim filmovima u svijetu višestruko je porasla, te su 2007, na primjer, na međunarodnim tržištima zaradili ukupno 25,8 milijardi dolara – čak 25 odsto više nego prethodne godine

Фељтон 11/02/2021 u 00:00 h

no-image

Sukob Živkovića i Marinkovića Feljton smo uradili prema uvodnoj studiji dr Srđana Mićića i dr Nataše Milićević, iz knjige „Kosta St. Pavlović, Dnevnik 1930–1932”, koju su njih dvoje priredili, a objavili Istorijski arhiv Beograda i Institut za noviju istoriju Srbije iz Beograda, 2020. godine

Фељтон 11/02/2021 u 00:00 h

no-image

Komplikovani odnosi indijskih kasti Prije 20 godina je Benegalov film „Samar” (2000) izabran za najbolji film na 46. konkursu za Nacionalnu nagradu za film. U njemu prikazuje analizu kastinskog sistema Indije u priči o sporu oko postavljanja seoske pumpe za vodu

Фељтон 10/02/2021 u 00:00 h

no-image

Stanje „odmora od politike” Feljton smo uradili prema uvodnoj studiji dr Srđana Mićića i dr Nataše Milićević, iz knjige „Kosta St. Pavlović, Dnevnik 1930–1932”, koju su njih dvoje priredili, a objavili Istorijski arhiv Beograda i Institut za noviju istoriju Srbije iz Beograda, 2020. godine

Фељтон 10/02/2021 u 00:00 h

no-image

Paralelno umjetnost i komercijala Nakon uspjeha Senovog filma kod kritike i na biletarnicama, indijska Korporacija za finansiranje filmova – FFC otvorila je vrata nepoznatim rediteljima niskobudžetnih i srednjebudžetnih filmova

Фељтон 09/02/2021 u 00:00 h

no-image

Stvaranje jugoslovenski orijentisanih generacija Feljton smo uradili prema uvodnoj studiji dr Srđana Mićića i dr Nataše Milićević, iz knjige „Kosta St. Pavlović, Dnevnik 1930–1932”, koju su njih dvoje priredili, a objavili Istorijski arhiv Beograda i Institut za noviju istoriju Srbije iz Beograda, 2020. godine

Фељтон 09/02/2021 u 00:00 h

Učitaj više