Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen smatra da će zemlje eurozone i 2022. i 2023. godine ostvariti ekonomski privredni rast, ali da će biti manji od očekivanog zbog „teškog uticaja” rata u Ukrajini

Nakon samita lidera EU u Briselu pozvala je na pripremu za moguće dalje smetnje u isporukama ruskog gasa ka Evropi.

„Rat u Ukrajini ima teške posljedice i na privredni rast i na inflaciju u Evropi. Vidjeli smo ruske ometajuće aktivnosti oko isporuka gasa, a cijene su porasle ne samo u oblasti energetike, već je poskupjela i hrana. Moramo pregledati nacionalne planove i obezbijediti da svi budu pripremljeni za dalja ometanja”, poručila je Lajen.

Ona je ponovila da EU radi na zajedničkoj nabavci gasa i najavila da će se Evropska komisija taj plan predstaviti u julu.

„Nećemo se više vraćati na jeftina fosilna goriva. Pored trenutne pomoći najpogođenijima, važno je da pomognemo ekonomijama da se prilagode novim uslovima. Koren naših problema jeste zavisnosti od fosilnih goriva i toga se moramo osloboditi”, poručila je Lajen, prenosi Tanjug.

Ona je podsjetila da EU planira mobilizaciju 300 milijardi evra da bi se došlo do više različitih dobavljača energenata, a udaljilo od Rusije, da bi se povećala energetska efikasnost i što više prešlo da „domaću zelenu energiju.„

Fon der Lajen kaže da su isporuke energenata iz SAD u EU porasle za 75 procenata ove godine, iz Norveške za 15 procenata, iz Azerbejdžana za 19 procenata.

Predsjednica EK dodaje da je u 2021. godini EU postala drugo tržiste u svetu po povećanju kapaciteta u oblasti obnovljivih energenata.