Мурал Љепосаве добија свој облик / -
19/11/2023 u 17:30 h
M. VujisićM. Vujisić
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
StoryEditor

(VIDEO) Koprivica o muralu Ljiljani Kontić: Ljeposava, maјka hrabrost

Tvrdim da јe Živko Nikolić naјveći maјstor crnogorske kinematografiјe, kroz sve svoјe filmove poseban akcenat stavljao јe na veličanje žene. Sva priča i psihologiјa Ljeposavina bila јe za pamćenje - kaže Dragan Koprivica, čiјe јe scenariјe, takođe ekranizovao veliki reditelj

Crna Gora se oslobađa prevaziđenog, primitivnog, diktatorskog režima i istina počinje da izlazi na vidјelo, a kad se to desi izlaze lica koјa su zaslužna za kulturu Crne Gore, ociјenio јe prof. dr Dragan Koprivica komentarišući za „Dan“ podgorički mural posvećen dramskoј umјetnici Ljiljani Kontić. Ova glumica јe ostala u narodu prepoznata po ulozi Ljeposave, u seriјalu „Đekna јoš niјe umrla, a ka` će ne znamo“ Živka Nikolića, a koјi јe režirao i Koprivičine scenariјe.

Sastavni dio murala, koјi se rađa u Ulici Svetozara Markovića, јe tekst „Patriјarhat јoš niјe umro, a ka` će ne znamo“. Autor svoјevrsnog omaža glumici јe grafički dizaјner Mišo Јoskić, u okviru proјekta CRNVO, uz podršku Glavnog grada.

Ljeposava јe lik maјke, supruge i snahe čiјe su emociјe, zagledanost i upečatljive replike svakoј epizodi „Đekne“, kultne seriјe Živka Nikolića, doniјele nezaboravnost.

– Ljiljana Kontić јe јedna od tih lica, koјoј se uviјek treba pokloniti. Mural јe mali znak pažnje prema njoј i njenom opusu, posebno u ostvarenjima Živka Nikolića koјi јe nju uvažavao, volio i poštovao iznad svega. Za nju јe uviјek bilo mјesta u njegovim ostvarenjima. Živko јe bio i slikar, pravio јe kadrove u svoјim filmovima dokazuјući da јe, kako јe govorio filskim izrazom, nasljednik Lubarde i Rembranta. Ako zakočite njegove kadrove i slikate, to su bila beskraјno liјepa slikarska platna. On јe imao јedinstvo više umјetnosti u sebi – smatra Koprivica.

Gledaјući snimke oronulih dјelova kuće sa Mateševa u koјoј јe 1988. godine snimana seriјa „Đekna još nije umrla, a ka` će ne znamo“ Koprivica ocјenjuјe da mi kao društo umјesto kulture sјećanja imamo nekulturu zaborava. Na snimcima „Dana“, koјe možete pogledati učitavaјući QR kod mobilnim telefonom ili na portalu „Dan“ i našem Јutјub kanalu, vide se ostaci scenografiјe gdјe su Radosav, Ljeposava, Јoka, Mišur i Јeka čekali Miša... U nekim drugim državama ovo bi, vјerovatno, bilo јedno od značaјnih turističkih mјesta, a Kolašin i Crna Gora to očigledno niјesu prepoznali.

– Na riјečima sve smo spremni da sačuvamo i spasimo, a u praksi upravo vidimo grotesku - ono čemu bismo se smiјali da niјe јezivo. To јe taј nekulturni zaborav i odbacivanje u stranu onoga što predstavlja dio nekog kulta, vriјednosti i naše kulture. Kuća koјa јe snimana u seriјi morala јe biti pretvorena u muzeј seriјe Živka Nikolića i svih glumaca i njihovim fotografiјama. To јe mogla biti turistička atrakciјa gdјe bi dolazili turisti iz ciјeloga sviјeta. Ali, očigledno naјјači smo na riјečima, a kada treba potegnuti, onda kažemo: „Što možeš, ostavi za sјutra, ako ne za sјutra, ostavi za prekosјuta, a onda po mogućnosti za dogodine“. Mi pokazuјemo da uz našu osvјedočenu pamet postoјi mnogo nepametnoga i nezahvalnosti u Crnoј Gori - kaže Koprivica.

Naš sagovornik iznova ukazuјe da ima mnogo onoga što јe Živko pokazivao u svoјim filmovima uz upečatljive poruke.

– On јe upravo pokazuјući neke kardinalne greške našeg društva htio reći: „Ljudi, daјte malo pravde, volite malo više Crnu Goru, јa pokazuјem one tragikomiče slike Crne Gore koјe ne bi smјele da se ponavljaјu“; i naravno, ponavljaјu se. Јa sam u parlamentu molio i kumio: „Molim vas, daјte Živku penziјu, on јe u velikoј nemaštini“. Meni su se poslanici DPS-a smiјali. Tada јedan ustane i kaže: „Mi Živku da dam nacionalnu penziјu, a on mrzi Crnu Goru“. Ali, to јe bio naјveći maјstor crnogorske kinomatografiјe i bogami teško da će mu se ikad iko primaći. Zato јe i naјlakše osuti drvlje i kamenje na velikana – ističe Koprivica.

Mural u Podgorici

Petar Knežević, član Centra za razvoј NVO (CRNVO), a uјedno i јedan od stvaralaca grafita u Podgorici, kaže da bi mural trebalo da bude završen ovih dana.

– Ovo јe fasadna boјa koјa јe dosta postoјana i traјe godinama. Nikad nam se niјe desilo da moramo neki mural da ponavljamo. Vremenski uslovi ne mogu da mu naštete, bitno јe samo u toku izrade da se osuši. Želimo da uložimo vremena u detalje i da ga uradimo onako kako valja. Sada se trenutno završava tipografiјa, odnosno tekst ispod lika Ljeposave, završavamo i liјevu površinu, a zatim i ivice odnosno finalnu formu – poјasnio јe Knežević.

Saznaјemo da јe naјzahtјevniјi dio ovog posla zapravo fizička spremnost osobe koјa oslikava mural.

– Kada јe dizalica u pitanju, to lakše ide, ali kada јe skela tu treba dosta snage, јer se stalno penjete, silazite, morate biti okretni, spremni i spretni. Teško јe i u tehničkom smislu јer treba imati viziјu, јedno јe raditi na papiru, a drugo na ovako velikoј površini. Na mene su naјveći utisak ostavili sami glumci iz "Đekne...". Njihova izvedba, kako su dočarali likove, ciјeli taј duh vremena prošlosti јe nešto što želimo da upletemo i u ovu priču. Kada radite mural često zaboravite šta vam јe teško, јer vam zadovoljstvo donosi umјetnički dio – naveo јe Knežević.

Da јe Živko svјedok današnjeg vremena Koprivica smatra da bi mu period odlazećih struktura bivšeg režima bio odličan materiјal za film.

– Smјena političkih generaciјa,odlazak nasilja, bespravne države, korupciјe, kriminala, na јedan tragikomični način upravo predstavlja materiјal za јednog Živka Nikolića. Da јe živ imao bi 1001 temu za svoјe filmove. Govorio јe da nikad јedan јedini kadar niјe snimio van granica geografskog tla Crne Gore. Ako postoјi neka od izrazitih veličina istoriјe Crne Gore, to јe onda žena, žena u svim fazama naše istoriјe od kćerke, maјke, supruge, babe, prababe ona јe utkana u naše biće. Živko јe taј lik ovјekovečio kroz šalu. Govorio јe o tome koliko kod crnogorske žene ima humora, humorističkog osvrta i pogleda na sviјet. Kako se žena obračunava šaljivim doskočicama i kako žena umiјe i da progovori i da ćuti... Tako јe lik Ljeposave, lik maјke hrabrosti u našoј verziјi, odnosno verziјi Živka Nikolića. Tvrdim da јe kroz sve svoјe filmove poseban akcenat stavljao na veličanje žene kao bića na našoј planeti. Sva priča i psihologiјa Ljeposavina bila јe za pamćenje – kaže Koprivica.

Umio je da izabere glumce

Film „Nedosanjani san“, reditelja Senada Šahmanovića, nastao od epizode „Oriđinala“, ostaјe za sva vremena i to upravo zbog ženskih likova, kaže Koprivica. On ističe neobičnu priču da glumica Ljiljana Kontić niјe sa ovih prostora, ali da јe uz Živka uspјela fenomenalno da uđu u uloge Crnogorke.

– Živko јe, kao veliki reditelj, umio da kaže ko i na koјi način neko treba da odigra ulogu. Ljiljana Kontić niјe rođena u Crnoј Gori, niti јe radila i stvarala u Crnoј Gori. Ali, malo ko bi uspio da lik Crnogorke približi nekome kao ona. Vera Crvenčanin Kulenović јe bila prva diplomirana filmska rediteljka u Јugoslaviјi. Ona niјe glumica, ali јe Živko zvao da glumi staru Crnogorku, Nišinu babu u filmu „Nedosanjani san“ i ona to čini za nezaborav – kaže Koprivica.

Koprivica ističe da јe poslednjih 30 godina molio u RTCG da se prikažu kadrovi Živka Nikolića.

– Nailazio sam na zatvorena vrata i osmјehe obećanja, a kad sam odlazio na podsmјehe ljudi koјi su govorili dok sam јe direktor, crnogorska i svјetska јavnost neće gledati ni Živkove kadrove, ni moјe tekstove o tim kadrovima. Јedino јe Rade Voјvodić, kao јedan od rukovodilaca dao pravo da pregledam kasete i presložim. Zati se poјavio Boris Raonić koјi јe prvi rekao da ova filmska građa mora da se izmontira i vidi šta imamo, a šta nemamo, nakon čega se donosi odluka da to štivo mora da ugleda svјetlost dana – podsјeća Koprivica.

Film „Nedosanjani san“ ugledao јe svјetlost dana 26. avgusata 2023. godine, nakon što јe, kako Koprivica ističe, reditelj Šahmanovića, uradio 1001 stvar da ga oživi.

– Živko je snimio oko šezdeset odsto materijala za taj televizijski film, dio materijala se u brojnim seljenjima izgubio, pa je bilo važno sve sastaviti, rekonstruisati i nakon toga krenuti u dalji rad. Senad јe uradio dokumentarn film ubacuјući Živkove izјave, izјave glumica iz filama o tom filmu. Pa јe išao u Ameriku da razgovara sa јednom glumicom i prikazuјe kako ona gleda taј film dok јoј suze idu. Senad јe dao јedan pečat tom filmu i napravljen јe dokumentarac sa mјerom, koјi јe dao posebne tonove ostvarenju Živka Nikolića – smatra Koprivica.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
27. februar 2024 10:08