Предсједник Србије Александар Вучић изјавио је уочи сусрета са њемачким канцеларом Олафом Шолцом у Берлину да се Београд са Европском унијом слаже око природе сукоба у Украјини, али да му с обзиром на ситуацију у Србији, "није лако да се јасно позиционира", јавља Portal Radio Slobodna Evropa (RSE)
- Што се санкција тиче, ми смо деценијама били жртве санкција и не вJерујемо у политику санкција. Међу земљама ЕУ и даље се воде расправе, на примјер о ембаргу на нафту или гас. Ми имамо своје интересе. И ми још нисмо дIо ЕУ. Нажалост - рекао је Вучић у интервјуу за њемачки "Handelsblat" који је објављен 4. маја.
Вучић је навео и да је Србија војно, али не и политички неутрална.
- За многе је било изненађење то што смо јасно рекли да је рат у Украјини кршење међународног права. С друге стране, ми имамо своје националне интересе у вези с Косовом и другим питањима у којима Русија подржава наш став - рекао је Вучић.
Он је, међутим, нагласио да је Србија "јасно на путу ка ЕУ".
- И то јесте и остаће наш стратешки циљ - рекао је Вучић.
Србија је три пута гласала у Уједињеним нацијама (УН) против Русије, али је изричита у томе да подржава само одлуке које се не односе на санкције.
Београд је подржао резолуцију о осуди руске агресије на Украјину, затим резолуцију којом се од Русије захтијева моментални прекид рата у Украјини и на крају и искључивање Русије из Савета УН за људска права (УНХРЦ).
ЕУ и Сједињене Државе очекују да се Србија придружи санкцијама које су западне земље увеле Русији због инвазије на Украјину.
"Нисам разговарао са Путином"
На питање новинара "Ханделсблата" како оцјењује поступке Владимира Путина и његове намјере у Украјини, Вучић је рекао да предсједник Русије о томе са њим није разговарао и да су се посљедњи пут видели 25. новембра 2021. године (током Вучићеве посете Русији), те да су тада само "неколико минута" разговарали на тему Украјине.
- Слушам и читам шта каже. Он износи своје мотиве. Али то не значи да се поступање у Украјини може оправдати - рекао је Вучић.
Он је навео да "Путин јасно помиње ширење НАТО на исток", али и додао да "без обзира на то, Србија осуђујује кршење међународног права и рат у Украјини".
- Не заборавите, нас је 1999. напао НАТО, противно међународном праву и без мандата УН, и много смо пропатили. То је један од разлога због којих је Србија подржала двије резолуције УН и осудила рат у Украјини - рекао је Вучић.
НАТО интервенција на тадашњу Савезну Републику Југославију (СРЈ) покренута је због злочина српске војске и полиције и егзодуса албанског становништва током рата на Косову.
На констатацију новинара њемачког "Ханделсблата" да је 1999. тадашњи предсједник СРЈ Слободан Милошевић извршио агресију на Косово, Вучић је рекао да је Путин "прије неколико дана упоредио ситуацију у Донбасу са ситуацијом на Косову".
- Он користи косовски примјер и одлуке Међународног суда правде као преседан да оправда своје поступке у Донбасу и другим дјеловима Украјине - рекао је предсједник Србије.
Руски предсједник је током сусрета са генералним секретаром Уједињених нација Антонијем Гутерешом 26. априла у Москви изјавио да "ако постоји преседан, републике Донбаса могу да учине исто".
Независност Доњецка и Луганска, области у Донбасу на истоку Украјине, признала је само Русија уочи инвазије на Украјину. За остатак свијета ове територије су и даље дио Украјине.
Независност Косова је, пак, признало више од 100 држава, укључујући Сједињене Државе, Канаду, Нјемачку, Велику Британију, Француску. Од 27 чланица Европске уније Косово су признале 22 државе.
Декларацију о независности Косова прогласила је Скупштина Косова у фебруару 2008. године, а Међународни суд правде у Хагу је у савјетодавном мишљењу из јула 2010. навео да декларација о независности није прекршила међународно право.
