Основа дигитализациjе jе инфраструктура, коjа мора да буде инклузивна за све, а за државе Западног Балкана то питање jош увиjек представља изазов, саопштено jе на сесиjи „Балансирање тврде и меке инфраструктуре како би се обезбиjедила смислена и инклузивна повезаност“.
Сесиjа jе одржана у оквиру четвртог Дигиталног самита економиjа Западног Балкана, коjи се одржава други дан у организациjи Министарства jавне управе, дигиталног друштва и медиjа.
Директорица сектора за стратегиjу и ризике, МТЕЛ, Црна Гора Александра Радоjевић, казала jе да jе да jе МТЕЛ први и jедини оператер коjи jе упоставио хуб у Црноj Гори.
„До сада смо изградили чврст дигитални екосистем, у партнерству са Владом и универзитетима, како би подржали старт уп-ове у Црноj Гори. Такође, подржавамо фриленсере и даjемо бесплатан простор за рад како би подстакли стварање нових идеjа а обезбjеђуjемо и чврсту инфраструктуру, бесплатне просториjе и приступе интернету“, рекла jе Радоjевић.
Казала jе да jе МТЕЛ последњих година имао инвестициjе у е-здравље, телемедицину и е-учење, као и да су обезбиjедили бесплатни кол центар током пандемиjе.
„И приjе пандемиjе смо схватали значаj дигитализациjе здравства и то се показало веома корисним током кризе. Такође смо бринули о наjрањивиjом групама, на начин да смо хтjели да постигнемо инклузивну инфраструктуру за све групе и у прошлоj години смо обезбиjедили бесплатан приступ за 70 школа“, рекла jе Радоjевић.
Замjеник директора у Агенциjи за електронске комуникациjе и поштанску дjелатност, Павле Миjусковић, рекао jе да jе циљ агенциjе да обезбиjеди безбjедно окружење и да се створе услови за развоj нових технологиjа.
„Последњих година, годишњи приход од телекомуникационог сектора био jе око 200 милиона, док jе прошле године опао, наjвећа инвестициjа била jе 2016. године 116 милиона, а прошле су оператори инвестирали око 61 милион еура, што представља 29 одсто годишњих прихода“, навео jе Миjушковић.
Истакао jе да jе 37,6 одсто становништва Црне Горе користило интернет у последњих неколико мjесеци, а да jе 83 одсто готово сваког дана или сваког дана користило интернет.
„Интернет саобраћаj jе у пораст, како на фиксноj тако у мобилноj мрежи и наставиће се раст“, рекао jе Миjушковић.
Виша савjетница за образовање у Регионалноj канцелариjи УНИЦЕФ-а за Европу и Централну Азиjу, Малин Елиссон, казала jе да у свиjету двиjе трећине дjеце у школама нема приступ интернету код своjих кућа.
„На Западном Балкану ситуациjа jе боља, међутим, четвртина популациjе нема приступ интернету код куће“, навела jе Елиссон.
Казала jе да jе становништво коjе живи у руралним подручjима и сиромаштву у великом ризику да буду искључено.
„Треба да постоjе локална рjешења за инфраструктуру и побољшање дигиталних вjештина свих младих“, рекла jе Елиссон.
Представница Министарства трговине, туризма и телекомуникациjа у Влади Србиjе, Владана Радисављевић Ђорђевић, казала jе да jе основа дигитализациjе инфраструктура.
„Министарство у континуитету спроводи послове на развоjу и употреби широкопоjасне инфраструктуре у Србиjи, како фиксне тако и мобилне. Краjем 2019. године спровели смо истраживање по питању доступности широкопоjасне мреже и мапирали смо стање на терену и тада смо добили мапе по питању доступности на нивоу насеља. Око 46 хиљада насеља jе покривено истраживањем“, навела jе Радисављевић Ђорђевић.
Казала jе да су у jуну 2020. године отпочели са проjектом коjи се бави системом широкопоjасне мреже и на таj начин смо покрили доста сивих зона коjе смо претходно мапирали.
„Током прве фазе ћемо се позабавити око 40 700 насеља. Развиjамо инфраструктуру, а оператери ће последњи сегмент покрити и на таj начин ћемо повећати инвестициjе и биће финансиjски гледано изводљиво за оператере да спроведу ове активности“, казала jе Радисављевић Ђорђевић.
Савjетник министра, Министарство за информационо друштво и администрациjу, Сjеверна Македониjа Схпетим Латифи, рекла jе да се та држава суочава са изазовима коjи се тичу стања дигиталне инфраструктуре, високих циjена коjе су праћење недостатком дигиталних вjештина коjе за узврат такође утичу на продуктивност и конекциjу широкопоjасне везе и интернет брзина.
„Нисмо толико удаљени у односу на развиjене земље по питању коришћења паметних уређаjа, у односу на просjек ЕУ и стање развоjа широкопоjасне мреже jе ограничен због неких уских грла коjа jош нису уклоњена. Зато смо развили дигиталну економиjу, али jе она успорена због ових изазова. То доприноси стварању jаза између сеоских и урбаних подручjа“, рекао jе Латифи.
Специjалиста за мониторинг и евалуациjу, комуникациjу и координациjу, Проjекат дигиталне економиjе Косова* Сара Схендети, казала jе да су у тоj држави фокусирани да побољшаjу дигиталних вjештина младих, подсjећаjући да jе 35 одсто популациjе млађе од 18 година.
„Министарство тренутно води три програма обуке, коjе ће подржати развоj дигиталних вjештина за младе на Косову. Очекуjе се да ће обуку проћи више од 4000 младих. Након обука, мислимо да ће корисници повећати шансе за запошљавање и на локалном и на међународном ИЦТ тржишту рада“, рекла jе Схендети.
Дигитални самит Западног Балкана 2021. одржава се као дио Берлинског процеса и као инициjатива Регионалног савjета за сарадњу, а важност самита jе потврђена и кроз нови четворогодишњи акциони план 2021-2024, за заjедничко регионално тржиште (Цоммон Регионал Маркет – ЦРМ).
Домаћин и организатор овогодишњег издања jе Министарство jавне управе дигиталног друштва и медиjа испред Владе Црне Горе, док jе генерални спонзор компаниjа М:ТЕЛ.
