Традиционални првомајски протест / -SRDJAN BOLJEVIC
01/05/2021 u 09:07 h
Draško MilačićDraško Milačić
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
StoryEditor

Први мај празник само у календару, привреди сломљена кичма, не ради 56.320 грађана

Радници су некад имали редовне плате од којих су могли да живе лагодно, па су и празник прослављали како доликује. Данас када су плате јадне и жалосне не може да се преживи од плате до плате, а камоли да се слави празник, казао је Рабреновић
Радници у Црној Гори немају разлога да славе празник рада „1. мај” из разлога што велики дио запослених има мале плате са којима једва преживљава мјесец, многи раде више од осам сати дневно и 40 сати седмично и не користе права на годишње одморе и многа друга права која су прописана Законом о раду, оцијенили су саговорници „Дана”. То је поражавајуће, јер се радничка класа 1886. године у Чикагу борила против искоришћавања радника и гинула за осмочасовно радно вријеме, а у Црној Гори у 2021. години радници не уживају сва права сходно Закону о раду. Закон је како тврде синдикати добар, али је његова примјена проблематична и ту лежи разлог због којег дио радника ужива сва права, а велики дио не. Многи се због тога и не буне, јер страхују да ће остати без посла.
image
Првомајски протест Уније слободних синдиката

На 29. април незапослених је 56.362 лица, а запослена 154.782 радника. Саговорници „Дана” сматрају да радничке класе практично нема у Црној Гори, те да се она изгубила или распала заједно са гашењем великог броја фабрика које су запошљавале на десетине хиљада радника.
МЕР: Радимо на унапређењу положаја и заштити права запослених
Празник рада jе jедан од наjзначаjниjих празника, не само за сваког запосленог у Црноj Гори, већ и за све чланове нашег друштва, као и за циjело човjечанство. Данас се сjећамо борбе запослених за своjа права, првенствено за осмочасовно радно вриjеме коjе ми данас имамо и осjећамо обавезу да унаприjедимо положаj људи на нашем тржишту, казали су „Дану” из Министарства економског развоја.
– Влада, послодавци, синдикати, као и сваки поjединац континуирано доприноси овом циљу. Ради се на унапређењу положаjа и заштити права запослених. Заjедничким залагањем социjалних партнера почетком 2020. године ступио jе на снагу нови Закон о раду коjи jе усаглашен са законодавством Европске униjе. Наведеним jе унаприjеђен положаj запослених у Црноj Гори и права из рада и по основу рада приближена су правима коjа уживаjу запослени у државама чланицама Европске униjе. Препознаjемо простор за унапређење у свим аспектима, а нарочито у диjелу информисања jавности о правима по основу рада. Вjеруjемо да само заjедничким дjеловањем свих, а нарочито медиjа можемо доприниjети подизању свиjести сваког црногорског грађанина о овоj теми – навели су из министарства на чијем челу је Јаков Милатовић.
Из МЕР-а су казали да су радницима у Црној Гори Законом о раду гарантована сва права као и грађанима Европске уније.
– Ово потврђуjе чињеница да jе Европска комисиjа дала позитивно мишљење у фази израде Закона о раду. Међутим, свjесни смо изазова са коjима се суочава црногорска привреда и запослени у Црноj Гори у условима пандемиjе изазване вирусом ковид-19 и чињенице да се на имплементациjи добрих законских рjешења треба уложити додатни напор. За примjену законских рjешења за чиjи квалитет jе добиjена потврда како ЕУ тако и Међународне организациjе рада, потребно jе заjедничко залагање у првом реду инспекциjских органа, Агенциjе за мирно рjешавање радних спорова, судова и цjелокупне заjеднице. Само пуна примjена прописа из ове области доприниjеће постизању достоjанственог рада, рада коjи jе продуктиван, коjим се остваруjе достоjанствени приход, заштита на раду, социjално осигурање за чланове породице, jеднаке могућности и jеднак третман, веће шансе за лични развоj и социjалну интеграциjу, слобода организовања и учествовање у доношењу одлука – навели су из министарства.
Министарство економског развоја је, како су истакли, од децембра до сада формирало радну групу за израду новог Општег колективног уговора коjим ће се, у сарадњи са социjалним партнерима, додатно унаприjедити права свих запослених у Црноj Гори.
– Општим колективним уговором се гарантуjе већи обим права од оног предвиђеног Законом о раду и примjењуjе се на све запослене, што jе посебно важно због грана дjелатности за коjе ниjе закључен грански колективни уговор – казали су из тог ресора.
Подсјетили су да су средином фебруара на сjедници Социjалног савjета усвоjена jе препорука да jе потребно увећање минималне зараде у износу не мањем од 250 еура.
– Поред тога, формирана jе радна група коjа ради на изради детаљне и свеобухватне анализе свих фискалитета и парафискалитета на рад, ради даљег подстицања запошљавања грађана на профитабилним радним мjестима коjа ће им обезбиjедити већа примања, али и омогућити одрживост пословања привредних субjеката – казали су из МЕР-а.
Истакли су да подаци Управе за инспоекцијске послове говоре да је у протеклих пет мјесеци у области заштите права радника забиљежен напредак.

Прије распада СФРЈ, у Црној Гори су пуном паром радиле фабрике попут Комбината алуминијума, Жељезаре, Рудника боксита, Радоја Дакића, Титекса, Полимке, Ленке, Вунка, Горњег Ибра, Велимира Јакића, Фабрике електрода Плужине, Обода, Кошуте, Солане, Првоборца, Марка Радовића, Мљекаре и многих других. Нажалост, велики број њих није преживио транзициони и приватизациони период, док фабрике које и данас раде то чине у много мањем обиму и са значајно мањим бројем радника. КАП је некад запошљавао скоро шест хиљада радника, данас око 600, Жељезара 7.200, а данас 270 радника.
”За нас је Први мај био већи празник него Нова година, казао је Вукчевић

У свим тим фабрикама славио се празник рада и обиљежавао бројним свечаностима. Данас то није случај.
Предсједник Синдиката Жељезаре Жељко Рабреновић сматра да „1. мај” није празник какав је некад био.
– Некад је био оличење радничке класе, њенога рада и труда, али како је вријеме пролазило, „1. мај” је остао један датум у календару који се води као празник. Свој смисао је изгубио одавно. Радничке класе скоро да нема и то мало што је има, нико је у држави не схвата за озбиљно. Некад је у Жељезари као и свуда у држави обиљежаван разним манифестацијама, свечаностима, отварањем погона, додјелом станова, то је некад био празник коме су се радници баш радовали, а данас од тога нема баш ништа – рекао је Рабреновић.
Није било конкретног напретка
Униjа слободних синдиката, као jедна од двиjе репрезентативне националне синдикалне централе, даjе своj максимум у очувању и побољшању положаjа нашег чланства, а тиме и свих запослених у Црноj Гори, казао је Кековић.
– Чини нам се да смо на правом путу, а да jе тако наjбоље говори подршка коjу добиjамо од нашег чланства и нови синдикати и синдикалне организациjе коjи нам приступаjу – рекао је Кековић.
На питање да ли се са промјеном извршне власти нешто промијенило по питању поштовања права радника и социјалног дијалога, казао је да је за похвалу чињеница да jе нова Влада делегирала у Социjални савjет компетентне представнике.
– Очекуjемо много jачу улогу и снажниjи утицаj Социjалног савjета на креирање политика коjе су од посебног значаjа за свиjет рада и свиjет капитала. На другоj страни, за сваку осуду jе чињеница да УССЦГ, као репрезентативн социjални партнер, од децембра прошле године ниjе, на писано обраћање, добила одговор од предсjедника Владе, чак ни након више ургенциjа, коjим смо захтиjевали приjем како би успоставили социjални диjалог и представили нашу Платформу очекивања од Владе у овом мандатном период. Што се тиче неког конкретниjег напредовања по питању поштовања права радника ниjе га било, али искрено мислим да jе, имаjући у виду укупну ситуациjу изазвану епидемиjом вируса корона, jош увиjек преурањено очекивати од нове владе конкретан резултат на том пољу – закључио је он.

Истакао је да су радници некада имали редовне плате и плате од којих су могли да живе лагодно, па су и празник прослављали како доликује.
– Данас када су плате јадне и жалосне не може да се преживи од плате до плате, а камоли да се слави празник. Некад је 7.200 радника примало велике плате и економија Никшића је живјела од тога, а данас кад 270 радника прими плату то се ни не осјети – изјавио је Рабреновић.
image
-

Предсједник Синдиката управе и правосуђа Ненад Ракочевић је казао да данас радници не знају да ли имају разлога да славе Први мај.
– Радници највјероватније не знају ни шта треба да славе, ни како је уопште настао овај празник. Не знају да су се у читавом свијету, а иницијално у Чикагу, десили масовни штрајкови и демонстрације чиме се издејствовао чувени систем – осам сати рада, осам сати одмора и осам сати културног образовања. На нашим просторима обиљежавање Првог маjа више се веже за гозбу и славље у природи, а мање за историjско сjећање на достигнућа свjетског радничког покрета, демонстрациjе и борбу за радна права, те jе због тога потребно указивати на важност овог дана, његовог значења и његове сврхе – истакао је Ракочевић.
”Радник се радовао Првом мају јер га је дочекивао задовољан, имао је сва права и био заштићен, а сад нема ништа од тога, тврди Тошковић

Многи се, како је казао, сјећају разлога за славље Првог маја, а то су добре плате, јака предузећа, добар стандард, јаки синдикати, а данас синдикати не организуjу протестне шетње jер им се не би одазвало ни десет одсто синдикалних вођа, а о радницима да се не говори.
– Сиптоматично је да добар дио синдикалних првака из тог времена и дан-данас битише. Синдикати масовно губе чланство, jер су радници препознали политику личних интереса код доброг диjела синдикалног руководства и њихову прилагодљиву сервилну политику социjалног диjалога и одлука. На краjу, исти радници и чланови када треба да даjу подршку себи самоме, кроз синдикат, немаjу одлучности да се успротиве те масовношћу и jединством побољшаjу своj статус – казао је он.
Према његовим ријечима, број незапослених код нас никада није био већи.
– Пандемија је сломила кичму привреде, мала и средња предузећа, увукла страх у кости од губитка живота и здравља, те питање егзистенције поставила на друго мјесто. И даље jе функционалан систем кадрирања и запошљавања по линиjи партиjе и приjатељских релациjа, а непотизам jе и даље дубоко укориjењено зло, иако су се десиле круциjалне системске промjене – саопштио је Ракочевић.
Радник, како је навео, треба да се запита шта жели. Да ли је жељу превладао животињски инстикт за преживљавањем па сам себи каже: „Ћути, добро је, може и горе”.
– Многи да би преживjели мjесец мораjу да раде два посла, мораjу да раде дневно 12 сати, а онда да насмиjани дођу кући своjоj породици. Дубоко желимо да и ово вриjеме прође. Надамо се да ће се у будућности радити посао коjи волиш и живjети под своjим кровом, да ће се имати финансиjа за зимовање и за љетовање, да нико неће знати значење поjма кредит – поручио је Ракочевић.
Бивши радник КАП-а и бивши синдикалац Радован Тошковић сматра да више нема никаквог разлога да се слави Први мај.
– Радници су изгубили сва стечена права која су имали. То се десило захваљујући издаји радничких интереса од стране републичких синдиката, који су све урадили зарад личних интереса. Некад су радници имали разлога да славе Први мај и било је и свечаности и весеља, радничких игара, јер је радник уживао сва права. Били су добро плаћени, одмарало се за празнике, имао је свако уговор за стално, новац за одмор. Радник се радовао Првом мају јер га је дочекивао задовољан, имао је сва права и био заштићен, а сад нема ништа од тога. Радничка права се неће ни повратити, док су на челу републичких синдиката исти људи који су на тим позицијама деценијама. Да би се промијенио статус радника, треба промијенити синдикалне вође – закључио је Тошковић.
Са друге стране, генерални секретар Уније слободних синдиката (УССЦГ) Срђа Кековић сматра да ће радници увијек имати разлога да славе Први мај, јер је то дан велике жртве и великог постигнућа за свијет рада, а односи се на осмочасовни радни дан.
– Уjедно, то jе дан коjи нас учи о солидарности и снази радничког удруживања, а то никада не смиjемо да заборавимо, поготово не у времену неолиберализма у коjем живимо. Зато jе важно таj дан славити и обиљежавати разним манифестациjама. Униjа слободних синдиката Црне Горе jе на таj дан организовала протестне шетње, али нас jе ове, као и прошле године, сприjечила епидемиjа вируса корона и епидемиолошке мjере ограничења кретања и окупљања – рекао је Кековић.
Некад нијесу знали шта ће с парама, на крају завршили без 15 плата
Дугогодишњи инжењер у Бокситима Радивоје Кнежевић испричао је да су Рудници боксита били најбоља фирма у некадашњој Југославији.
– Гдје год сам ишао, могао сам узети ропбу јер са из Боскита. Плате су биле редовне, љетовања, имали смо свој хотел, радници су били цијењени, све је било на свјетском нивоу – присјећа се Кнежевић.
На крају године, како је казао, дешавало се да им директор каже да не знају шта ће са парама.
– Рудници су имали толико пара да смо могли позлатити путеве до рудника. Касније су Рудници продати и многи су говорили да само несретна земља може продати такав рудник – рекао је Кнежевић.
Он је заједно са бројним колегама отишао у пензију.
– Рудари имају 200 до 250 еура пензије. Отишли смо у пензију бвез отпремнина. Остали су дужни имени и рударима 15 плата, док од рудника није остало ништа, потпуно је уништен. Сада нема ништа да се слави јер је привреда уништена – рекао је Кнежевић.

Подсјетио је да се, док смо живјели у времену социјалистичког самоуправљања, Први мај обиљежавао дружењима, пјесмом, игром на првомајским уранцима.
– То jе било вриjеме у коjем jе радник био централна фигура у систему и у коjем смо, мање-више, сви били равноправни. Последње три децениjе живимо у времену транзициjе из тог система у систем капитал односа. Пролазимо кроз фазу „вулгарног” капитализма, уништили смо фабрике и индустриjску производњу, систем jе подређен интересима власника капитала, радници су стављени на маргину, а борбу за очување њихових права jедино воде синдикати. У таквим условима обиљежавање Првог маjа jесте обавеза, како би подстицали свиjест радника о потреби синдикалног удруживања и солидарности, али заиста ово ниjесу времена за пjесму и игру – поручио је Кековић.
Генерални секретар Савеза слободних синдиката (ССЦГ) Душко Зарубица оцијенио је да запослени у Црној Гори не остварују своја права из рада и по основу рада, како је прописано законом.
– То је посебно евидентно у години пандемије. Закон о раду је добро регулисао права запослених, али је проблем што је социјални дијалог замро, а до најбољих рјешења у свим државама се долази кроз дијалог. И даље је присутан отпор према синдикалном организовању – рекао је Зарубица.
Основни видови непоштовања права радника су радно вријеме, слободни дани, рад у вријеме празника, неплаћање прековременог рада, што је посебно истакнуто приликом рада од куће, који уопште није дефинисан.
– Доста права запослених се не поштује и не остварује у пракси, али два синдиката ће наћи снаге и успјети да се изборе и са тим проблемима – поручио је Зарубица.
Бивши радник „Радоја Дакића” Милан Вукчевић са сјетом се сјећа празника рада.
– Сваког 1. маја празник је обиљежаван на свечани начин. Такмичења између највећих металских предузећа у којима је радило око 30 хиљада људи. За нас је то био већи празник него Нова година – казао је Вукчевић.
image
"Радоје Дакић" фабрика

Са радничким правима наопако је кренуло с распадом државе.
– Морали смо да пропаднемо кад су нам приправници преузели вођење државе. Радници сада могу само да се присјећају тог времена и сигурно је да ове године за Први мај, радници из производње неће осјећати фино, већ ће се само са симпатијама присјећати како се некад обиљежавао празник рада – закључио је Вукчевић.
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
29. april 2024 08:31