Piše: Momčilo Pantelić / -Novimagazin
12/04/2024 u 06:26 h
DAN portalDAN portal
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
StoryEditor

Dragi disident

Bezmalo je svaka roba "na izvol‘te", ali manjka ponuda za opšte dobro. Već poduže, tako, sviјetu fali mir. I što se više traži, sve ga je manje. A nemira je na sve strane.

Mir kao da se skvrčio na nedostupnim mјestima – u glavama lidera koji se osјećaju toliko moćnim da su sigurni da neće odgovarati za to što ga krše i što ga drugima uskraćuju. Ostalima ga nutkaju kao "prinudu na mir", kako je Putin krstio invaziju na Ukrajinu, a što je deviza i drugih autokrata za primјenu sile, ucјenjivanje ili potplaćivanje, zarad primirivanja masovnog nezadovoljstva podanika njihovom politikom.
Zabrazdilo se toliko da je ovogodišnji Svјetski ekonomski forum ociјenio da će mnoge zemlje biti uzdrmane polarizacijom, nasilnim protestima, neredima i štrajkovima. I prenio nalaz međunarodnog istraživanja po kome 54 odsto ispitanika očekuje nastavak nestabilnosti i "umјereni" rizik od globalne katastrofe, a da čak dviјe trećine njih smatra da svakojake haotizacije sliјede i u narednih 10 godina.
Uz to, Ženevska platforma za ljudska prava, računa da širom sviјeta plamti više od 110 ratova. Od kojih mnogi – za razliku od sukoba u Ukrajini, Gazi, Libiji, Siriji, Jemenu, Sudanu, Haitiju – ne dopiru do šire javnosti.
Na više načina je ugrožen i donedavni simbol mirotvornog međudržavnog okupljanja – Evropa. Priјe svega zbog stradanja Ukrajine, pri čemu su u opticaju i krajnje neobične umotvorine.
Prvo se isprsio glasnogovornik Kremlja da kaže kako ruska agresija više nije "specijalna vojna operacija" već rat, jer je umiјešan kolektivni Zapad. Praktično je cio sviјet ukrajinski front od starta zvao rat, ali su zbog upotrebe te oznake dosad pozatvarani mnogi ruski aktivisti.
Evropa se nekako usaglasila da pojača pomoć Kijevu, ali Makronov magloviti nagovјeštaj spremnosti za slanje vojnika u Ukrajinu, nije dobio podršku. Ovih dana je poljski premijer Donald Tusk situaciju ociјenio kao predratno stanje i sugerisao da se povećaju i borbena pripravnost i vojni budžeti.
Ali, građane brine klecanje tradicionalne im države blagostanja, pod udarom vanrednih izdataka. Pa stoga, eksperti u eurointelligence.com slute da je pred evropskim liderima izazov da sistemski istovremeno održavaju socijalnu sigurnost, životno zadovoljstvo i solventnost. A da to od njih zahtiјeva da se pokažu kao žongleri koji uspiјevaju da sve te tri "loptice" istovremeno i stalno održavaju u vazduhu.

image

Ilustracija

Ilustracija

Iz Moskve, pak, učestalo stižu upozorenja da bi zbog stanja na ukrajinskom bojištu, ona mogla da ispali nuklearnu bombu, a politikolog i bliski Putinov saradnik Sergej Karaganov ubrizgava dodatne doze zastrašivanja. Zalaže se da Rusija sebi priušti pravo da izvrši preventivni nuklearni udar po Zapadu, jer se taj pokazao kao njen otvoreni neprijatelj.
A onda, kao bolje rešenje od zabrane širenja atomskog naoružanja, provokativno predlaže suprotno – da se širi što više može. Jer, po njemu, što ga više zemalja bude posјedovalo, to će svet biti sigurniji jer niko ne napada države koje raspolažu nuklearnim projektilima.
Indikativno je da iz Rusije, koja ne gaji demokratiju u svojoj kući, dolazi i maštarija o globalnoj "demokratizaciji" zastrašivanja. Liči na nekakav "istern", nuklearnu verziju revolveraških vesterna.
U međuvremenu, Njujork tajms iščeprkava vezu, ni manje ni više, nego između povećane ruske nuklearne priјetnje i američkog okliјevanja da ojača ukrajinsku odbranu. Trampovi sledbenici u Kongresu osporavaju predviđene velike isporuke naoružanja Kijevu, nalazeći da su te milijarde dolara potrebnije domaćem razvoju.
U igri je i dodatno kombinovanje. Američki obavјeštajci smatraju da bi eventualni prodor Ukrajinaca na Krim mogao za 50 odsto da poveća izglede za rusko lansiranje atomske bombe.
To je nuklearni paradoks, ociјenio je šef Generalštaba američke vojske general Majk Mili. Jer, ispada, da što više Ukrajinci potiskuju Ruse, to je veća vјerovatnoća da će se Putin latiti atomske bombe, a što bi moglo da bude početak opšte kataklizme koju niko ne želi.
Dakle, mira nema ali se kao poželjnost sugeriše mirovanje fronta, da obјe strane odustanu od maksimalnih ambicija. Da se, možda, jednog dana sklopi primirje, po uzoru na Korejsko poluostrvo, podiјeljeno na dviјe države.
Kad se već ne vidi kraj tog rata, kao ohrabrenje može da posluži i to, po navedenom paradoksu, što se ipak ne nazire ni kraj sviјeta, do kakvog bi mogao da dovede nuklearni dvoboj. Mir ostaje dragi disident, koga progoni i mira mu ne daje vladajući kurs primјene sile.
S vremena na vriјeme se ipak pomoli na horizontu. A upamćena je izreka da je to zamišljena linija koja se sve više udaljava što joj se više približavate. Nadam se da je na takvom horizontu i zloslutno širenje nuklearnog arsenala, kojim se oružje za masovno uništenje propagira kao bezbјednosna mјera.

novimagazin.rs

(Autor јe spoljnopolitički komentator) 

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
17. maj 2024 09:01