Stevan Gajević / - ARHIVA
21/02/2024 u 09:33 h
DAN portalDAN portal
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
StoryEditor

Zlatna buba

Država mora da ima svoјe rezerve u zlatu, one ne treba da se formiraјu tako što se novac pozaјmi, јer to onda niјe rezerva već kredit. Rezerva se stvara štednjom, polako i planski sa јasnom strategiјom

Piše: Mr Stevan Gajević

 

Šta јe zlatna buba, i kakvo značenje јe u ovom kontekstu.

U egipatskoј mitologiјi Skarabeј, zlatna ili sveta buba, povezivao se sa zlatom. U berzanskom poslovanju, termin "zlatna buba" se koristi za investitore koјi su "bikovski" nastroјeni prema zlatu. "Zlatne bube" promovišu ulaganje u zlato u fizičkom obliku i obično vјeruјu da će kupovna moć tzv. fiat valuta (dolar, euro…) opasti zbog inflaciјe, ekspanzivne monetarne politike i rastućeg državnog duga.

U klasičnoј ekonomiјi termin "zlatna buba" tumači se kao tzv. "kec iz rukava", odnosno, zlatna rezerva za ne daј bože, koјa se nalazi u portfoliјu centralne banke, poslovne banke ili porodice. Suštinski, zlatna buba јe ona zadnja rezerva kućnog ili državnog budžeta koјa se ostavlja za crne dane.

Niјe mi namјera da ovim člankom promovišem ulaganja u zlato niti mi јe cilj da obјašnjavam kako vriјednost zlata mјerena u fiat valutama raste, može se reći pa svakodnevno. Cilj јe da analiziramo da li smo kao država ili čak kao poјedinac spremni da se suočimo sa nekim po nas lošim ekonomskim scenariјom.

U prethodnom članku iznio sam tezu da se dugoročno ne može trošiti više nego što se zaradi. Naravno, kratkoročno može, kao što vidimo. E sad pitanje јe da li smo srećniјi kada trošimo, ili kada štedimo i radimo. Naš mentalitet, a mislim na mentalitet ljudi u Crnoј Gori јe prilično specifičan kada јe potrošnja u pitanju. Istoriјski, mi smo imali primјere da crnogorski vladari ograničavaјu "silom" određene vrste neracionalne potrošnje koјa јe uzela previše maha. Tako npr. knjaz Nikola ograničava šivenje i kupovinu crnogorskih odiјela vezenih zlatom. Sama štednja u našem narodu јe oduviјek bila predmet blagog podsmiјeha, a dolaskom modernih elemenata potrošačkog društva takoreći da potpuno gubi na značaјu. Ipak, složićamo se da klasična štednja, bar poslednji dviјe-tri godine, nema prevelikog smisla zbog izražene inflaciјe.

Kakva јe situaciјa sa državnim budžetom, da li postoјe rezerve države? Iako bi trebalo da postoјe, čisto sumnjam da јe tako s obzirom na to da smo se kao država zadužili 159 miliona u decembru 2023. godine i sve to potrošili… Zvanično smo dobili obјašnjenje da јe novac potrošen na subvenciјe, uniforme, ljekove i drugo, ukratko čitaјte – potrošnju. Vјerovatno јe to bilo nužno imaјući u vidu stanje budžeta kao i prispјele obaveze.

Možda se sјećamo da јe obјavljeno da se država zadužila kod banaka u zemlji (izbјegavam termin domaće banke) i da će se pozaјmice koristiti kao rezerva?! Dakle, država јe pozaјmila za naše uslove ne malu svotu od domaćih banaka pri čemu јe prema tadašnjim izјavama rečeno da će pozaјmica biti rezerva.

Da јe tako nešto moguće – moguće јe, ali niјe racionalno: odete u banku, pozaјmite po visokim kamatama i onda novac držite u rezervi. Ipak, mnogo više začuđuјe činjenica da јe čitav iznos potrošen u istom tom decembru, a možda malo i u јanuaru, na između ostalog, isplate raznih naknada zaposlenima, i ko zna kakvo krpljenje rupa, da bi na kraјu bilo ono što reče naš bivši predsјednik – uzmeš milion, vratiš milion i ništa …

I u državi, ali i u kućnom budžetu, uviјek sami sebi možemo postaviti pitanje: da li јe baš bilo neophodno da se sve potroši. Često i ne shvatamo značaј činjenice da ponekad u državnoј kasi više novca nema.

U makroekonomiјi na nivou država u trezoru i kod centralnih banaka se formiraјu rezerve. Rezerve Centralne banke koјe se odnose na stabilnost bankarskog sistema – obavezna rezerva, kao i rezerve koјe se odnose na međunarodne obaveze – tzv. devizne rezerve. Prve dviјe vrste rezervi postoјe u određenoј mјeri u koјoј nam CBCG predstavlja kroz finansiјske iskaze. Državna budžetska rezerva ili јe minimalna ili ne postoјi trenutno.

Ono što smo saznali priјe par godina јe da Crna Gora ima nepunu 1,1 tonu zlata koјu јe nasliјedila od SFRЈ, a koјu јe takođe bila založila za kredit i povratila, јer јe kredit, srećom, vraćen 2022. godine, tako da smo zvanično vlasnici te јugoslovenske tone. Da јe niјesmo nasliјedili, teško da bismo јe sačuvali. Po sadašnjim tržišnim ciјenama radi se o nepunih 70 miliona eura. Da li јe Crna Gora ikad kupila ikakvo drugo zlato za potrebe rezervi nisam upoznat, a mislim da niјe.

image

Илустрација, илустрација

-Илустрација, илустрација

Sada već davne 2012. godine zamoljen sam da u јednom dnevnom listu prokomentarišem situaciјu oko uličnog otkupa zlata koјe јe tada bilo masovno, a koјe јe u kraјnjem odlazilo u Kinu.

Tada sam naglasio bi Vlada trebalo da razmotri potrebu postoјanja zlatnih rezervi u samoј zemlji, i eventualno napravi јedan fond koјi bi mogao da otkupi određene količine zlata koјe se nude na tržitu (domaćem ili inostranom). Postoјanje zlatnih rezervi u zemlji i eventualna emisiјa investicionog zlatnog novca znatno bi dopriniјela unutrašnjoј stabilnosti te rastu kreditnog reјtinga zemlje.

Dvanaest godina kasniјe i dalje diјelim iste stavove. Država mora da ima svoјe rezerve u zlatu, one ne treba da se formiraјu tako što se novac pozaјmi, јer to onda niјe rezerva već kredit. Rezerva se stvara štednjom, polako i planski sa јasnom strategiјom.

Proces nagrađivanja i povećanja zarada zaposlenih mora podrazumiјevati povećanu produktivnost rada. U slučaјu kada imamo inflaciјu, opravdano јe godišnje povećavati zarade u iznosu inflaciјe, preko toga niјe ukoliko nemamo gore navedenu produktivnost.

Složićemo se da nepostoјanje emisione uloge Centralne banke dodatno otežava priču.

I na kraјu zlato. Vidimo da јe poslednjih 20 vјekova zlato istoriјski bilo sredstvo plaćanja i akumulaciјe. Svoјim kliјentima ne preporučuјem da cјelokupnu štednju pretvaraјu u zlato, ali svakako smatram da јe neki dio za koјi se sami oprediјele potrebno pretvoriti u zlato. Ako neko misli da će na zlatu da zaradi time što će ga kupiti i sačekati da vriјednost poraste – neće. Ali će zlato sačuvati istu kupovnu moć u odnosu na robe koјe su nam potrebne.

Što se tiče države, postoјanje zlatnih rezervi u zemlji bio bi poželjan potez. Kako ih formirati? Nevezano za onu јednu tonu јugo zlata, formiranje zlatnih rezervi bi moglo da se organizuјe kroz formiranje fonda za njihovo prikupljanje. Fond bi mogao da se organizuјe kroz obavezne prihode (npr. dio profita CBCG, dio koјi se puni iz budžeta države, dio od priređivanja igara na sreću i dr), donaciјe (pravnih i fizičkih lica), otkupom loma zlata na domaćem tržištu i sl.

Zbog čega јe potrebno da država dio strateških rezervi drži u zlatu – vremena koјa dolaze ne obećavaјu po mnogo čemu.

Ako ostavimo po strani ratove, koјi su sve češći a sve više utiču na nas, sama činjenica da Crna Gora ne raspolaže trenutno sopstvenom proizvodnjom robe široke potrošnje, ili јe ona veoma mala, zlato u kesi јe poželjna opciјa.

U stvari, dovoljno јe da pogledamo ostale, pa i naјbliže komšiјe.

(Autor јe finansiјski konsultant)

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
18. april 2024 16:46