На овој изложби, коју је представила интернет публици историчарка умјетности Милена Пејовић Ераковић, приказано је 27 радова са седам умjетничких лабораториjа одржаних током 2019. и 2020. године у Народном музеjу, Центру савремене умjетности, Фондациjи "Пино Паскали", Археолошком музеjу "Ribeco" и АРАТРО - Архиву електронске умjетности и лабораториjи савремене умjетности Универзитета "Молизе" (Италија), као и Музеjу таjног надзора и Музеjу фотографиjе "Маруби" у Албаниjи.

Како "Дан" пише, поставку чине радови Босиљке Бакочевић, Снежане Булатовић, Ервина Даутија, Франческа Ди Тилоа, Андреаса Душија, Антонија Финелија, Есмерилде Херови, Мануела Иалонардија, Франческа Мацинија, Кристине Манђини, Мирjане Марсенић Вуjовић, Антонија Палоте, Емануела Палушаjа, Jелене Павићевић, Ермала Реџепија, Франческе Сперанза, Саре Стиjовић, Франческа Страбонеа, Мата Уљаревића, Валерије Валоне, Алесандра Вангија, Ергyса Вела, Леонарда Вита, Рафаеле Витоа, Ивана Волпе, Влатке Вуjошевић и Амира Џаковика.

Пејовић Ераковић је нагласила да су поставком представљени умјетници који се поред различитог поријекла разликују и по етици и естетици. Ипак, различити приступи сусрећу се у промишљеном и продуктивном виртуелном експерименту, који се најчешће заснива на преиспитивању средине у којој су радови настали. Она је примијетила да радове обједињује преиспитивање колективних историја, оних које умјетници носе са собом.

– Ова изложба је позив за дијалог – истакла је, између осталог, Пејовић Ераковић.

Највећи дио умјетника истражује однос између појединца и властитог постојања, испитују рањивости тијела, затим истражују појмове рањивости свијета и изградње заједнице, а поставку чини и низ радова који се баве изградњом заједничког простора. Позивајући публику да погледа изложбу она је истакла да је отвореност умјетника сада потребнија више него икад, а да умјетници то најбоље осјећају.

С.ЋЕТКОВИЋ