RO­ŽA­JE- Iako su na­ja­vlji­va­li otva­ra­nje rad­nih mje­sta za broj­ne ne­za­po­sle­ne su­gra­đa­ne, lo­kal­na vlast u Ro­ža­ja­ma, su­de­ći po ko­men­ta­ri­ma naj­si­ro­ma­šni­jih slo­je­va sta­nov­ni­štva, ni­je ni­šta ura­di­la na tom pla­nu. Na­ši sa­go­vor­ni­ci is­ti­ču da je ak­tu­el­na vlast (BS i SDP), po­seb­no Bo­šnjač­ka stran­ka gla­so­ve gra­đa­na na po­sled­njim iz­bo­ri­ma do­bi­la upra­vo zbog obe­ća­nja da će stra­ni in­ve­sti­to­ri otvo­ri­ti ne­ko­li­ko po­go­na, a sa­mim tim i na sto­ti­ne no­vih rad­nih mje­sta.
-Kao i to­kom vla­da­vi­ne pret­hod­ne vla­sti (DPS), i ak­tu­el­na vlast je u lo­kal­noj upra­vi, pred­u­ze­ći­ma i usta­no­va­ma či­ji je osni­vač Op­šti­na za­po­sli­la na de­se­ti­ne, a mo­žda i vi­še od sto­ti­nu oso­ba is­klju­či­vo po par­tij­skoj, pri­ja­telj­skoj i rod­bin­skoj li­ni­ji. Za­pra­vo to su je­di­ni uslo­vi da bi ne­ko mo­gao da do­bi­je rad­no mje­sto. Ova­kva prak­sa je bi­la pri­sut­na i ra­ni­je, pa je no­va vlast, kao i pret­hod­na, za­po­sli­la bra­ću, se­stre, ro­đa­ke i pri­ja­te­lje, kao i par­tij­ske isto­mi­šlje­ni­ke. Kad je ri­ječ o jed­no­krat­noj po­mo­ći, i na tim spi­sko­vi­ma su oni ko­ji ima­ju ve­zu. Naj­si­ro­ma­šni­ji gra­đa­ni ne vi­de pro­mje­ne u bi­lo kom seg­men­tu ži­vo­ta… Na­ža­lost, no­va vlast ni­je pro­mi­je­ni­la ama baš ni­šta – tvr­de na­ši sa­go­vor­ni­ci.
Naj­si­ro­ma­šni­ji slo­je­vi sta­nov­ni­štva su po­seb­no ogor­če­ni na lo­kal­nu vlast ko­ja ni­je re­a­go­va­la ka­da je ne­ko­li­ko sto­ti­na naj­u­gro­že­ni­jih gra­đa­na osta­lo bez sred­sta­va za ži­vot na­kon što su im uki­nu­te so­ci­ja­le.
Ha­ko Ka­lač, ko­ji je te­ški in­va­lid, pri­ča da je pri­mao 77 eura so­ci­ja­le, ko­ja mu je u ok­to­bru pro­šle go­di­ne uki­nu­ta.
-Imao sam te­šku po­vre­du ša­ke i ostao sam in­va­lid. Za one ko­ji od­lu­ču­ju o to­me ja sam spo­so­ban za rad, iako ne mo­gu ni ka­ši­ku da dr­žim u ru­ci. Svi in­va­li­di ra­da, me­đu ko­ji­ma ima i onih u in­va­lid­skim ko­li­ci­ma, osta­li su bez so­ci­ja­le. Ni­ko ni­šta ne ra­di na otva­ra­nju no­vih rad­nih mje­sta ni za spo­sob­ne, pa ka­ko on­da mi ko­ji smo ne­spo­sob­ni da do­đe­mo do po­sla?! Dok su tra­ži­li da ih gla­sa­mo obe­ća­va­li su zlat­na br­da i do­li­ne, a kad je na sto­ti­ne nas osta­lo bez so­ci­ja­le, ni­ko od lju­di iz lo­kal­ne vla­sti se ne po­ja­vlju­je da ma­kar po­ku­ša da za­šti­ti na­ša pra­va. Osta­vi­li su si­ro­ti­nju na cje­di­lu i ni­ko nas ne pi­ta da li ima­mo šta da je­de­mo. Sve se za­vr­ši­lo na obe­ća­nji­ma, pa čak i to što je mi­ni­star Ra­fet Hu­so­vić to­kom pred­iz­bor­ne kam­pa­nje obe­ća­vao da će iz svog dže­pa da­va­ti so­ci­ja­lu uko­li­ko ne­ko osta­ne bez te na­dok­na­de. Sve to po­tvr­đu­je da je ri­ječ o zlo­u­po­tre­bi na­ro­da, po­seb­no osi­ro­ma­še­nih i oja­đe­nih gra­đa­na– re­kao je Ka­lač, ko­ji tvr­di da je ra­ni­ja vlast mno­go vi­še či­ni­la za si­ro­ti­nju.
Da lo­kal­na vlast ni­šta ne pred­u­zi­ma ka­ko bi po­bolj­ša­la ži­vot naj­si­ro­ma­šni­jih gra­đa­na tvr­di i Ha­ki­ja Mu­rić, ko­ji je in­va­lid ra­da a so­ci­ja­la mu je uki­nu­ta u ok­to­bru pro­šle go­di­ne.
-In­va­li­di su i mo­ja su­pru­ga i kćer­ka. Ja se li­je­čim od mno­go­broj­nih zdrav­stve­nih pro­ble­ma i to kod vi­še od de­set spe­ci­ja­li­sta. Su­pru­ga je pre­ži­vje­la dva mo­žda­na uda­ra, a kćer­ka je in­va­lid od ro­đe­nja. Ova­kvo sta­nje mo­je po­ro­di­ce ni­je bi­lo do­vo­ljan raz­log da ma­kar jed­nom od nas osta­ne so­ci­ja­la. Ovih da­na po­no­vo pri­ku­pljam do­ku­men­ta za so­ci­ja­lu iako, ka­žu, da to ne tre­ba da ra­dim, jer su si­ste­mi uve­za­ni. To me­đu­tim, ne va­ži za za­po­sle­ne u Cen­tru za so­ci­jal­ni rad u Ro­ža­ja­ma, ko­ji iz­ri­či­to tra­že da im do­ne­sem do­ku­men­ta­ci­ju za ko­ju tre­ba da se pla­ti tak­sa. Ne­mam ni­ka­kvih pri­ma­nja pa sam u Ve­te­ri­nar­skoj sta­ni­ci oda­kle su mi tra­ži­li po­tvr­de ostao du­žan de­vet eura. Ku­pu­jem sku­pe lje­ko­ve ko­ji ni­su na po­zi­tiv­noj li­sti, a za to mi no­vac da­je se­stra – ka­že Mu­rić, is­ti­ču­ći da ni­je na­i­šao na ra­zu­mi­je­va­nje kod lo­kal­nih vla­sti ka­da im se po­ža­lio da je ostao bez so­ci­ja­le.
-Re­kli su mi da oni s tim ne­ma­ju ni­šta. To znam, ali sam oče­ki­vao da ne­ko za­šti­ti mo­ja osnov­na pra­va na ži­vot. Nad­le­žna ko­mi­si­ja ko­ja od­lu­ču­je o so­ci­ja­la­ma oči­gled­no ne či­ta do­ku­men­ta­ci­ju jer ka­ko dru­ga­či­je pro­tu­ma­či­ti to što ni­ko od nas tro­je ni­je ost­va­rio pra­vo na so­ci­ja­lu. Dok­to­ri se ču­de što nam ne pri­zna­ju do­ku­men­ta­ci­ja ko­ju nam da­ju. Sma­tram da je u ovoj dr­ža­vi iz go­di­ne u go­di­nu sve te­že pre­ži­vje­ti– is­ti­če Mu­rić. V.Ra.



Či­tav sje­ver u kan­dža­ma si­ro­ma­štva

Be­go Mu­rić is­ti­če da gra­đa­ni ne osje­ća­ju ni­ka­kve pro­mje­ne nabo­lje za ko­je bi za­slu­ge pri­pa­le no­voj vla­sti.
-Ne osje­ća­mo ni­ka­kve pro­mje­ne, osim smje­ne lju­di u fo­te­lja­ma, jer do­sad ni­šta ni­je ura­đe­no da bi gra­đa­ni kva­li­tet­ni­je ži­vje­li, na­ro­či­to oni naj­si­ro­ma­šni­ji. Mi smo odav­no kre­nu­li u su­no­vrat i ni­ko nas ne mo­že spa­si­ti, pa ni no­va vlast. Či­tav sje­ver je za­ro­bljen u kan­dža­ma si­ro­ma­štva. Oni ko­ji su spo­sob­ni tra­že spas u ise­lja­va­nju, a si­ro­ma­šni osta­ju da do kra­ja ži­vo­ta vo­de bor­bu za eg­zi­sten­ci­ju – ka­zao je Mu­rić.