De­gra­da­ci­ja i gu­bi­tak sta­ni­šta, za­ga­đe­nje, pre­ve­li­ko is­ko­ri­šća­va­nje re­sur­sa, in­va­zi­je aloh­to­nih or­ga­ni­za­ma i kli­mat­ske pro­mje­ne naj­ve­će su pri­jet­nje bi­o­di­ver­zi­te­ta u mo­ru, upo­zo­ri­la je dr Ve­sna Ma­čić, na­uč­ni­ca In­sti­tu­ta za bi­o­lo­gi­ju mo­ra u Ko­to­ru.
Ona je na pro­mo­ci­ji mo­no­gra­fi­je „Aloh­to­ne vr­ste is­toč­ne oba­le ju­žnog Ja­dra­na“ iz­ni­je­la po­da­tak da u sje­ver­nom Ja­dra­nu po­sto­ji od 50 do 100 aloh­to­nih, to jest une­še­nih vr­sta.
- Osnov­ni raz­log za to su lu­ke i ba­last­ne vo­de. Aloh­to­ne vr­ste po­sta­ju in­va­ziv­ne, odo­ma­će se i br­zo raz­mo­ža­va­ju, te re­me­te pri­rod­nu rav­no­te­žu - po­ja­sni­la je Ma­či­će­va do­da­ju­ći da je u knji­zi opi­sa­no 38 une­še­nih vr­sta, od ko­jih 19 vr­sta ri­ba.
Oci­je­niv­ši da se u na­šoj ze­mlji ozbilj­ni­je pri­stu­pi­lo pro­ble­mu aloh­to­nih vr­sta 2004. go­di­ne ka­da se po­ja­vi­la in­va­ziv­na al­ga Ka­u­ler­pa ra­ce­mo­za, ko­ja spa­da me­đu sto­ti­nu naj­i­va­ziv­ni­jih vr­sta u Sre­do­zem­nom mo­ru, na­zna­či­la je da u Cr­noj Go­ri još uvi­jek ne po­sto­ji stra­te­gi­ja za aloh­to­ne vr­ste.
-S ob­zi­rom na to da će usko­ro da se ra­di no­va stra­te­gi­ja za oču­va­nje bi­o­di­ver­zi­te­ta, na­da­mo da će i pro­blem une­še­nih vr­sta na­ći svo­je mje­sto i da će se to­me u bu­duć­no­sti po­sve­ti­ti ade­kvat­na pa­žnja - is­ta­kla je ona, i po­ja­sni­la da su to or­ga­ni­zmi ko­ji pri­rod­no ne na­se­lja­va­ju od­re­đe­ni eko­si­stem i u nje­ga su do­spje­li na­mjer­nim ili slu­čaj­nim uno­še­njem.
-Sud­bi­na une­še­nih (stra­nih, eg­zo­tič­nih, aloh­to­nih) vr­sta mo­že bi­ti raz­li­či­ta. One ko­je se ne mo­gu pri­la­go­di­ti no­vim uslo­vi­ma ubr­zo ne­sta­ju i ta­kvih je naj­vi­še. Ma­nji broj njih se asi­mi­lu­je u po­sto­je­će za­jed­ni­ce bez ve­ćih ne­ga­tiv­nih uti­ca­ja. Me­đu­tim, po­je­di­ne vr­ste se br­zo adap­ti­ra­ju ili ne­ma­ju pri­rod­nih ne­pri­ja­te­lja, pa nji­ho­ve po­pu­la­ci­je ubr­za­no ra­stu i is­ti­sku­ju do­ma­će (autoh­to­ne) vr­ste, a po­sle­di­ce mo­gu bi­ti vr­lo ozbilj­ne - na­gla­ša­va Ma­či­će­va.
Ona po­ja­šnja­va da sve une­se­ne vr­ste ni­je­su opa­sne, po­put Pla­vog ra­ka ko­ji ima atrak­tiv­nu bo­ju, a na­la­zi se u la­gu­na­ma kod ul­cinj­ske So­la­ne, u ušću Ne­re­tve, čak i u ne­kim ma­njim pod­ruč­ji­ma Tr­ste­na, kod Ja­za.
- Me­đu­tim, kod ne­kih ri­ba, po­go­to­vo ri­ba Na­pu­ha­ča, tre­ba bi­ti opre­zan jer su to otrov­ne vr­ste ta­ko da smo ih ozna­či­li kao ne­je­sti­ve, jer ri­zik je pri­lič­no ve­li­ki. Pre­po­ru­ču­ju­e­mo da se lju­di do­bro ras­pi­ta­ju pri­je ne­go što kon­zu­mi­ra­ju ne­ku hra­nu iz mo­ra uko­li­ko se ra­di o no­vim vr­sta­ma ko­je do­volj­no ne po­zna­ju - pod­vu­kla je Ma­či­će­va.
Dok­tor Da­vor Lu­čić sa In­sti­tu­ta za mo­re i pri­o­ba­lje Du­brov­ni­ka, apo­stro­fi­rao je da se pro­blem alo­hot­nih mor­skih or­ga­ni­za­ma mo­ra po­sma­tra­ti kao re­gi­o­nal­ni pro­blem.
- Ula­zak stra­nih vr­sta or­ga­ni­za­ma u Ja­dran­sko mo­re ne mo­že­mo po­sma­tra­ti odvo­je­no, jer ne mo­že­mo na­pra­vi­ti gra­ni­ce u pri­ro­di. Sve vi­še sup­trop­skih i trop­skih vr­sta će ula­zi­ti u Ja­dran­sko mo­re kao po­sle­di­ca kli­mat­skih pro­mje­na. Na­ža­lost, ima­mo sve vi­še vr­sta ko­je su us­po­sta­vi­le sta­bil­nu po­pu­la­ci­ju, po­seb­no ri­ba. Iz­gle­da da su i one ko­je su opa­sne, otrov­ne, po­ten­ci­jal­no čak i smrt­ne, us­po­sta­vi­le sta­bil­nu po­pu­la­ci­ju jer se na­la­ze sve če­šće. Ri­bu Na­pu­ha­ču smo na­šli pri­je 20 da­na u mre­ži, i vje­ro­vat­no je već us­po­sta­vi­la po­pu­la­ci­ju - kon­sta­to­vao je Lu­čić. B.M.