Iz­bor iz po­e­zi­je pje­sni­ki­nja Mi­li­ce Ba­krač i De­san­ke Mak­si­mo­vić, dvok­njiž­je iz­da­vač­ke ku­će ,,Vi­tez”, bi­će pro­mo­vi­san u okvi­ru be­o­grad­skog ,,Vi­te­zo­vog pro­le­ća”, ko­ji će Ba­krač otvo­ri­ti 17. ma­ja u Sa­va cen­tru.
– Pje­sni­ka je bi­lo i bi­će, ali ova­kve pje­snič­ke gro­ma­de, kao što su De­san­ka Mak­si­mo­vić i Mi­li­ca Ba­krač ra­đa­ju se jed­nom u vi­je­ku. Ve­li­ka že­lja nas ko­ji vo­di­mo Knji­žev­ni ča­so­pis ,,Vi­tez”, da se sti­ho­vi dvi­je naj­ve­će srp­ske pje­sni­ki­nje na­đu u jed­noj knji­zi, ko­nač­no je is­pu­nje­na, na ra­dost lju­bi­te­lja po­e­zi­je ši­rom srp­skih ze­ma­lja. Že­na – pje­sma Mi­li­ca Ba­krač, svo­jim zlat­nim pe­rom, is­pi­su­je naj­ljep­še stra­ni­ce na­še knji­žev­no­sti, odu­še­vlja­va­ju­ći či­ta­o­ce sva­kom svo­jom no­vom pje­smom – za­bi­lje­žio je ured­nik Ne­delj­ko Po­pa­dić.
Na otva­ra­nju ,,Vi­te­zo­vog pro­le­ća” naj­ta­len­to­va­ni­ji uče­ni­ci iz re­gi­o­na, bu­du­ći pi­sci i sli­ka­ri, do­bi­će knji­gu Mi­li­ce Ba­krač na dar.
– Da pje­sme iz ove knji­ge na­u­če i da uče ka­ko se pi­še. Ima­ju i od ko­ga. Či­ta­o­če, ču­vaj u svo­joj bi­bli­o­te­ci ove pje­sme, jer je ovo jed­na od onih knji­ga ko­je se ne da­ju na za­jam ni­ko­me. Svi smo mi ra­sli uz pje­sme De­san­ke Mak­si­mo­vić. Ni­ko ne­ma pra­va da ka­že da vo­li po­e­zi­ju a da ne zna bar ne­ko­li­ko nje­nih pje­sa­ma na­pa­met – sma­tra Po­pa­dić.
Na­rod ko­ji ima De­san­ku Mak­si­mo­vić i Mi­li­cu Ba­krač, sma­tra on, ima raz­lo­ga da bu­de po­no­san i da se­be na­zo­ve ve­li­kim na­ro­dom.
– Ovo je, sva­ka­ko, naj­ljep­ša knji­ga ko­ju je ob­ja­vi­la na­ša ku­ća ,,Vi­tez”. Ma­lo je knji­ga pje­sa­ma u svi­je­tu ko­je ima­ju u se­bi ovo­li­ki broj an­to­lo­gij­skih pje­sa­ma, kao što je ova. Do­če­ku­jem s ve­li­kom ra­do­šću, ovom knji­gom, go­ste tri­na­e­stog fe­sti­va­la ,,Vi­te­zo­vo pro­le­će” i ši­rim ru­ke, od Bran­ko­vi­ne do Nik­ši­ća gra­da – za­klju­ču­je Po­pa­dić.
Pje­sni­ki­nja Mi­li­ca Ba­krač, ro­đe­na je u Nik­ši­ću 1977. go­di­ne. Na nik­šić­kom Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu di­plo­mi­ra je srp­ski je­zik i knji­žev­nost. Autor je broj­nih knji­ga i do­bit­nik zna­čaj­nih knji­žev­nih na­gra­da.
– Pje­snič­ko su­o­če­nje Mi­li­ce Ba­krač sa na­šim vre­me­nog do­ni­je­lo joj je ne­mi­re­nja sa po­ku­ša­jem bri­sa­nja iden­ti­te­ta srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri. Ne pri­hva­ta ne­gi­ra­nje srp­ske na­ci­je, srp­ske isto­ri­je, kul­tu­re, srp­skog je­zi­ka i ći­ri­li­ce. Pro­tiv ne­ga­to­ra se bo­ri po­e­zi­jom i jav­no iz­ni­je­tim sta­vo­vi­ma od­bra­ne srp­skog ime­na, je­zi­ka i pi­sma. Zbog to­ga, u jed­noj nik­šić­koj osnov­noj ško­li do­bi­ja ot­kaz – pod­sje­ća Lju­bo­mir Ćo­ri­lić. Po­e­zi­ja Mi­li­ce Ba­krač, do­da­je on, je u stal­nom po­kre­tu od jed­ne do dru­ge ro­do­lju­bi­ve te­me.
– Ova da­ro­vi­ta pje­sni­ki­nja svje­do­či da je ro­do­lju­blje ne sa­mo naj­sve­ti­je osje­ća­nje pri­pad­no­sti svo­me na­ro­du, ne­go i ne­is­cr­pan iz­vor na­dah­nu­ća ko­je iz­no­va po­kre­će pje­sni­ko­vu mi­sao i čin pi­sa­nja do­vo­di do usi­ja­nja. Ta­ko se ra­đa pr­va, a za njom i sve dru­ge pje­sme Mi­li­ce Ba­krač, oslo­nje­ne jed­na na dru­gu kao čo­vjek na čo­vje­ka – za­klju­ču­je Ćo­ri­lić.
U knji­zi iza­bra­nih pje­sa­ma ,,Knji­ga sta­ro­stav­na”, ko­ju je pri­re­dio Ne­delj­ko Po­pa­dić, osnov­na te­ma­ti­ka lju­ba­vi pre­ma srp­skom na­ro­du raz­gra­na­la se u mno­štvo pje­sa­ma ko­je omo­gu­ća­va­ju či­ta­o­ci­ma da na te­me­lju ovih na­dah­nu­to is­pi­sa­nih sti­ho­va i stro­fa gra­de sop­stve­no osje­ća­nje pri­pad­no­sti svom na­ro­du i svo­joj otadž­bi­ni.
– Za te­mat­ski osnov je­ste uze­ta lju­bav pre­ma srp­skom ro­du ali, u zna­čenj­skom i do­ži­vljaj­nom smi­slu, či­ta­ju­ći ove iza­bra­ne pje­sme, či­ta­lac, ma ko­je na­ci­o­nal­ne pri­pad­no­sti bio, mo­že da osje­ti sop­stve­ni na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet i usred­sre­di se na vri­jed­no­sti svo­je isto­ri­je i kul­tu­re – ob­ja­snio je Ćo­ri­lić.
A.ĆU­KO­VIĆ


Le­gen­da o vuč­jem po­ri­je­klu

Ko­li­ko je u Cr­noj Go­ri ugro­žen srp­ski iden­ti­tet svje­do­či već pr­va pje­sma ,,Mo­li­tva za moj je­zik ra­za­pe­ti”.
– Pje­sni­ki­nja se ša­pu­ta­njem obra­ća svom uzo­ru De­san­ki Mak­si­mo­vić da „za­tra­ži još jed­no po­mi­lo­va­nje za pi­smo ko­je sve do da­nas tra­ja­še od Vu­ka – na ko­je su se po­di­gli ne­na­vi­di u Cr­noj Go­ri, da ga za­tru i umje­sto nje­ga uzmu u obi­čaj la­ti­ni­cu – na­vo­di Ćo­ri­lić.
Osim što na­dah­nu­to skla­da sti­ho­ve i stro­fe o naj­bit­ni­jim pred­zna­ci­ma i zna­ci­ma pri­pad­no­sti srp­skom ro­du, Mi­li­ca Ba­krač pre­do­ča­va dje­ci i jed­nu do sa­da pje­snič­ki neo­pje­va­nu mi­to­lo­šku te­mu.
– No­va knje­gi­nja po­e­zi­je pr­va uvo­di u po­e­zi­ju za dje­cu le­gen­du o vuč­jem po­ri­je­klu Sr­ba. Toj te­mi, pri­je Mi­li­ce, ni­je­dan pje­snik ni­je po­sve­tio ni ri­ječ, pa dje­ca ne zna­ju ni da je, po toj le­gen­di, zbog vuč­jeg po­ri­je­kla Sr­ba, Sve­ti Sa­va bio za­štit­nik vu­ko­va – ob­ja­šnja­va Ćo­ri­lić.