Pi­še: Je­ton Meh­me­ti

Če­tr­de­se­to­go­di­šnjak Av­ni Av­diu mo­že se po­hva­li­ti im­pre­siv­nim aka­dem­skim kva­li­fi­ka­ci­ja­ma sti­ca­nim u tri­ma raz­li­či­tim ze­mlja­ma. Ste­kao je tri di­plo­me i to Uni­ver­zi­te­ta u Pri­šti­ni, ma­ster di­plo­mu Uni­ver­zi­te­ta u Ti­ra­ni i dok­tor­sku di­plo­mu sa Uni­ver­zi­te­ta „Ći­ri­lo i Me­to­di­je” u Sko­plju.
I po­red di­plo­ma i zva­nja Ali Av­diu ne­ma po­sao. Nje­gov slu­čaj je eks­tre­man pri­mjer po­ja­ve ti­pič­ne za sve tri ze­mlje u ko­ji­ma je stu­di­rao, kao i za osta­le ze­mlje Bal­ka­na – mla­di lju­di za­vr­ša­va­ju stu­di­je na uni­ver­zi­te­ti­ma u sve ve­ćem bro­ju, ali za njih ne­ma po­sla. Ako se i us­pi­ju za­po­sli­ti, to su po pra­vi­lu rad­na mje­sta ko­ja ne od­go­va­ra­ju nji­ho­vim kva­li­fi­ka­ci­ja­ma.
Kroz raz­go­vo­re s di­plom­ci­ma, na­stav­ni­ci­ma, kre­a­to­ri­ma dr­žav­nih po­li­ti­ka i ana­li­ti­ča­ri­ma, osla­nja­ju­ći se na ob­ja­vlje­ne zva­nič­ne po­dat­ke, Bal­kan­ska is­tra­ži­vač­ka mre­ža (BIRN) po­ku­ša­la je ot­kri­ti raz­lo­ge ta­kvog sta­nja. Ti raz­lo­zi uklju­ču­ju ne­po­ti­zam u ras­po­dje­li dr­žav­nih po­slo­va, dr­žav­ne po­li­ti­ke fo­ku­si­ra­ne na po­ve­ća­nje bro­ja stu­de­na­ta umje­sto na kva­li­tet obra­zo­va­nja, lo­še sta­nje eko­no­mi­ja u re­gi­o­nu i ne­u­spje­he u raz­vo­ju pro­gra­ma ko­ji od­go­va­ra­ju po­tre­ba­ma tr­ži­šta ra­da.
BIRN-ov iz­vje­štaj ta­ko­đe is­pi­tu­je mo­gu­ća rje­še­nja za po­me­nu­te pro­ble­me i nu­di pre­gled obra­zov­nog si­ste­ma u Austri­ji, ze­mlji s od naj­ni­žom sto­pom ne­za­po­sle­no­sti me­đu mla­di­ma u Evro­pi.
Av­diu je et­nič­ki Al­ba­nac ro­đen u Ku­ma­no­vu, u Ma­ke­do­ni­ji. Ži­vi na­iz­mje­nič­no na Ko­so­vu i u Ma­ke­do­ni­ji, jer ima dr­ža­vljan­stva obje ze­ma­lje. Ste­kao je di­plo­me na od­sje­ci­ma no­vi­nar­stva, so­ci­o­lo­gi­je i fi­lo­zo­fi­je, a dok­to­ri­rao je na te­mi po­sve­će­noj raz­vo­ju al­ban­skih po­li­tič­kih par­ti­ja u Al­ba­ni­ji, na Ko­so­vu i u Ma­ke­do­ni­ji od 1990. do 2010.
Ipak, nje­gov je­di­ni re­do­van pri­hod je po­moć za ne­za­po­sle­ne u iz­no­su od 45 eura mje­seč­no, ko­ju pri­ma od ma­ke­don­ske dr­ža­ve.
– Moj pri­mjer dje­lu­je obes­hra­bru­ju­će na mla­de lju­de, jer po­ka­zu­je da ne­ma svr­he vri­jed­no uči­ti i tru­di­ti se – ka­že on.
Nje­go­va pri­ča ot­kri­va za­što mno­gi lju­di sa vi­so­kim obra­zo­va­njem te­ško do­la­ze do po­sla – u jav­nom sek­to­ru po­slo­vi se do­bi­ja­ju is­klju­či­vo po­sre­do­va­njem po­li­tič­kih moć­ni­ka.
Go­di­na­ma je kon­ku­ri­sao za po­slo­ve na uni­ver­zi­te­ti­ma u Pri­šti­ni i Te­to­vu, gra­du na za­pa­du Ma­ke­do­ni­je. Ka­že da su mu u Te­to­vu otvo­re­no re­kli da ne­ma iz­gle­da da do­bi­je po­sao ako se ne učla­ni u po­li­tič­ku par­ti­ju s do­volj­no uti­ca­ja da ga do­ve­de na uni­ver­zi­tet.
– Pod­smi­ja­va­li su mi se. Re­kli su da mi ne bi po­mo­glo ni 15 dok­to­ra­ta. To je ci­je­na ko­ju pla­ćam za­to što od­bi­jam da bu­dem kon­for­mist i da se uli­zu­jem po­li­tič­kim stran­ka­ma na Ko­so­vu i u Ma­ke­do­ni­ji – ka­že on.
Iz­gle­da da taj­no sni­mlje­ni raz­go­vo­ri dr­žav­nih zva­nič­ni­ka ko­ji di­sku­tu­ju o za­po­šlja­va­nju i una­pre­đi­va­nju slu­žbe­ni­ka što po­dr­ža­va­ju vla­da­ju­ću stran­ku, ko­je je po­čet­kom go­di­ne ob­ja­vi­la ma­ke­don­ska opo­zi­ci­ja, ko­nač­no pru­ža­ju čvrst do­kaz o to­me.
Ko­sov­ski ma­ster
ko­no­ba­ri
Ve­li­ki broj di­plo­ma­ca do­la­zi sa Uni­ver­zi­te­ta u Pri­šti­ni, naj­sta­ri­jeg dr­žav­nog uni­ver­zi­te­ta u ze­mlji, ko­ji sva­ke go­di­ne po­di­je­li 5.200 di­plo­ma pr­vog ste­pe­na i 900 ma­ster di­plo­ma. Po­sled­njih go­di­na Ko­so­vo je za­hva­ti­la „ma­ster ma­ni­ja”. Sve vi­še stu­de­na­ta vje­ru­je da će im post­di­plom­ska kva­li­fi­ka­ci­ja po­mo­ći da se za­po­sle. Ali ni ma­ster di­plo­ma če­sto ni­je do­volj­na za pro­na­la­že­nje pri­stoj­nog po­sla.
– Ni­je uči­nje­no go­to­vo ni­šta da se po­bolj­ša kva­li­tet vi­so­kog obra­zo­va­nja – ka­zao je BIRN-u Du­ka­gjin Pu­pov­ci iz ko­sov­skog Cen­tra za obra­zo­va­nje.
Ble­rim Ća­ko­li, star 30 go­di­na, ste­kao je di­plo­mu pr­vog ste­pe­na i ma­ster di­plo­mu na Prav­nom fa­kul­te­tu u Pri­šti­ni. Ot­ka­ko je do­bio dru­gu di­plo­mu, ra­di s pu­nim rad­nim vre­me­nom – ali ne kao prav­nik, već kao ko­no­bar u ka­fi­ću.
Mo­žda se neo­bič­no vi­sok ni­vo obra­zo­va­nja me­đu ugo­sti­telj­skim rad­ni­ci­ma na Ko­so­vu mo­že ob­ja­sni­ti ti­me što je pro­šle go­di­ne na jed­noj veb-stra­ni­ci o tu­ri­zmu ob­ja­vlje­no da ko­sov­ski bar­me­ni pra­ve naj­bo­lji ma­ki­ja­to na svi­je­tu.
– Ka­da sam za­vr­šio stu­di­je, pri­ja­vlji­vao sam se za po­slo­ve u stru­ci, u mi­ni­star­stvi­ma, su­do­vi­ma i dru­gim dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, ali bez uspje­ha – ka­že Ća­ko­li.
Ća­ko­li je odradio jed­no­go­di­šnji pri­prav­nič­ki staž u Osnov­nom su­du u Pri­šti­ni i išao je na vi­še struč­nih kur­se­va.
Kad pi­ta po­slo­dav­ce za­što je od­bi­jen, naj­če­šće od­go­va­ra­ju da mu ne­do­sta­ju tri go­di­ne rad­nog is­ku­stva. Ali, kao i Av­diu, on vje­ru­je da je pra­vi raz­log ra­ši­re­ni par­tij­ski ne­po­ti­zam.
– Ogla­si za po­slo­ve u dr­žav­noj slu­žbi ob­ja­vlju­ju se sa­mo da bi se po­što­va­la for­ma. Oso­ba ko­ju su že­lje­li za­po­sli­ti vje­ro­vat­no već ra­di na tom mje­stu – ka­že on.
Mno­gi mi­sle isto kao Ća­ko­li. Pre­ma re­zul­ta­ti­ma is­pi­ti­va­nja jav­nog mnje­nja, ko­je je ove go­di­ne ob­ja­vio UNDP, 81 od­sto Ko­so­va­ra vje­ru­je da su pri za­po­šlja­va­nju u dr­žav­noj slu­žbi va­žni­je po­ro­dič­ne i par­tij­ske ve­ze, mi­to i slič­ni fak­to­ri, ne­go kva­li­te­ti kan­di­da­ta.
Sve­ga 15 po­sto is­pi­ta­ni­ka sma­tra da obra­zo­va­nje, pro­fe­si­o­nal­no is­ku­stvo i obu­ka igra­ju va­žnu ulo­gu.
Kvan­ti­tet iz­nad
kva­li­te­ta
Ana­li­ti­ča­ri sma­tra­ju da di­plom­ci ima­ju pro­ble­ma u na­la­že­nju po­sla i zbog lo­ših obra­zov­nih po­li­ti­ka. U po­sled­njih de­set go­di­na mi­ni­star­stva su se fo­ku­si­ra­la na po­ve­ća­nje bro­ja stu­de­na­ta na­u­štrb kva­li­te­ta obra­zo­va­nja, ka­že Du­ka­gjin Pu­pov­ci, iz­vr­šni di­rek­tor ko­sov­skog Cen­tra za obra­zo­va­nje, ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­ja ra­di na una­pre­đi­va­nju obra­zov­nih stan­dar­da u ško­la­ma i na uni­ver­zi­te­ti­ma.
Od 2008, broj stu­de­na­ta na Uni­ver­zi­te­tu u Pri­šti­ni po­ras­tao je sa oko 30.000 na 53.000 što je neo­bič­no ve­li­ki broj za grad sa 200.000 sta­nov­ni­ka, pre­ma po­pi­su iz 2011. go­di­ne. Otvo­re­no je još pet dr­žav­nih uni­ver­zi­te­ta i akre­di­ti­ra­no bli­zu 25 pri­vat­nih.
Uni­ver­zi­tet u Pri­šti­ni sma­tra se naj­bo­ljim dr­žav­nim uni­ver­zi­te­tom na Kosovu. Ipak, u ok­to­bru 2015. ran­gi­ran je kao 4.046. na li­sti naj­bo­ljih svjet­skih uni­ver­zi­te­ta – da­le­ko iza dru­gih uni­ver­zi­te­ta u re­gi­o­nu, uklju­ču­ju­ći Uni­ver­zi­tet u Lju­blja­ni (261) i Uni­ver­zi­tet u Be­o­gra­du (431).
– Go­to­vo ni­šta ni­je uči­nje­no da se po­bolj­ša kva­li­tet vi­so­kog obra­zo­va­nja, što za re­zul­tat ima pro­du­ko­va­nje ve­li­kog bro­ja di­plo­ma­ca ko­ji ni­je­su pri­pre­mlje­ni za tr­ži­šte ra­da. Uni­ver­zi­tet­ska di­plo­ma do­ne­kle uve­ća­va iz­gle­de za za­po­sle­nje, ali pre­ve­li­ki broj no­vih di­plo­ma­ca ipak ote­ža­va pro­na­la­že­nje po­sla – ka­že Pu­pov­ci.
Vla­da i da­lje pod­sti­če uni­ver­zi­te­te da upi­su­ju što vi­še stu­de­na­ta. Pre­ma sta­ti­stič­kim pra­vi­li­ma ko­ja se pri­mje­nju­ju na Ko­so­vu, stu­den­ti se ne evi­den­ti­ra­ju kao ne­za­po­sle­ni. Upr­kos to­me, sto­pa ne­za­po­sle­no­sti je ve­o­ma vi­so­ka, oko 35 po­sto.
„Fa­bri­ke di­plo­ma”
U Al­ba­ni­ji je ta­ko­đe za­bi­lje­žen brz rast bro­ja uni­ver­zi­te­ta i stu­de­na­ta. Iz­me­đu 2008. i 2013. go­di­ne broj stu­de­na­ta na al­ban­skim dr­žav­nim i pri­vat­nim uni­ver­zi­te­ti­ma go­to­vo se udvo­stru­čio, sa 93.000 na oko 173.000.
Ti­me je otvo­re­na ras­pra­va o kva­li­te­tu na­sta­ve. Pro­šle go­di­ne pre­mi­jer Edi Ra­ma je na­lo­žio za­tva­ra­nje 18 pri­vat­nih ško­la ka­da je in­spek­ci­ja po­ka­za­la da iz­da­ju zva­nja i di­plo­me sum­nji­vog kva­li­te­ta. Za sa­mo ne­ko­li­ko go­di­na, ka­zao je Ra­ma, pri­vat­ni uni­ver­zi­te­ti su iz­da­li 32.000 di­plo­ma – a po­lo­vi­nu od tog bro­ja je iz­dao sa­mo je­dan uni­ver­zi­tet.
Ra­mi­na vla­da je za­tra­ži­la od gru­pe eks­pe­ra­ta, ko­je pred­vo­di Ar­jan Gjon­ca, pro­fe­sor de­mo­gra­fi­je na Lon­don­skoj ško­li eko­no­mi­je, da pri­pre­me na­crt re­for­mi si­ste­ma vi­so­kog škol­stva.
– Po­treb­ne su nam in­sti­tu­ci­je ko­je su u sta­nju stvo­ri­ti stu­den­te bu­duć­no­sti, do­bro ob­u­če­ne mla­de lju­de ko­ji se mo­gu za­po­sli­ti i pri­pre­mlje­ni su za ži­vot – re­kao je Gjon­ca.
Me­đu­tim, na­crt za­ko­na pri­pre­mljen na osno­vu pred­lo­ga ko­mi­si­je blo­ki­rao je pred­sjed­nik Al­ba­ni­je u av­gu­stu, što je po­ka­za­lo ko­li­ko je te­ško na­čel­ne sta­vo­ve pre­tvo­ri­ti u stvar­nost. Par­la­ment je u po­nov­nom po­ku­ša­ju ipak uspio iz­gla­sa­ti ovaj za­kon, upr­kos pro­ti­vlje­nju stu­dent­skih or­ga­ni­za­ci­ja i mno­gih aka­de­mi­ka. Oni no­vi za­kon vi­de kao po­ku­šaj pri­va­ti­za­ci­je vi­so­kog obra­zo­va­nja i sma­tra­ju da na­ru­ša­va prin­ci­pe auto­no­mi­je uni­ver­zi­te­ta.
– Ne mo­že­mo im osi­gu­ra­ti mno­go prak­tič­nog ra­da ov­dje, ali tru­di­mo se da stu­den­ti bar osje­te bu­ku ma­ši­na, da se ne upla­še ka­da sju­tra odu u po­gon – ka­že Ša­ban Bu­za, pro­fe­sor ma­šin­stva na Uni­ver­zi­te­tu u Pri­šti­ni.


Austrij­ski mo­del

U Austri­ji, gdje ne­za­po­sle­nost iz­no­si sve­ga šest po­sto, mo­že­te do­bi­ti do­bro pla­ćen po­sao za kva­li­fi­ko­va­nu rad­nu sna­gu i bez stu­di­ra­nja na uni­ver­zi­te­tu.
Fev­zi Haj­ra, star 21 go­di­nu, za­vr­šio je osnov­nu ško­lu na Ko­so­vu, a sa­da za­vr­ša­va po­sled­nju go­di­nu struč­ne ško­le u Gra­cu, na ju­gu Austri­je, i isto­vre­me­no ra­di u ma­šin­skoj kom­pa­ni­ji. Za­ra­đu­je oko 1.400 eura mje­seč­no i usko­ro će po­sta­ti kva­li­fi­ko­va­ni va­ri­lac. Za­klju­čio je da ne že­li ići na uni­ver­zi­tet.
Austri­ja ima naj­ni­žu sto­pu ne­za­po­sle­no­sti me­đu mla­di­ma u Evrop­skoj uni­ji, ko­ja je u ju­nu 2015. iz­no­si­la oko 10 po­sto.
U austrij­skom obra­zov­nom si­ste­mu uče­ni­ci bi­ra­ju je­dan od dva smje­ra – obra­zo­va­nje ko­je vo­di do uni­ver­zi­te­ta ili struč­no obra­zo­va­nje ko­jim sti­ču zva­nje kva­li­fi­ko­va­nog rad­ni­ka, po­zna­to kao po­ziv­no obra­zo­va­nje i obu­ka. Oko 80 po­sto škol­ske dje­ce po­sli­je za­vr­šet­ka ni­žih raz­re­da sred­nje ško­le opre­dje­lju­je se za pro­gram po­ziv­nog obra­zo­va­nja.
– Austri­ja se ni­je kon­cen­tri­sa­la sa­mo na vi­so­ko obra­zo­va­nje, kao mno­ge evrop­ske ze­mlje. Mi ima­mo raz­vi­jen si­stem po­ziv­nog obra­zo­va­nja ko­ji uče­ni­ke pri­pre­ma za po­slo­ve tra­že­ne na tr­ži­štu ra­da – ka­že To­mas Mayr, di­rek­tor IBW Austri­ja, eks­pert­ske or­ga­ni­za­ci­je iz Be­ča spe­ci­ja­li­zo­va­ne za po­ziv­no obra­zo­va­nje.
– Vi­še od 90 po­sto onih ko­ji stek­nu po­ziv­no obra­zo­va­nje ka­sni­je pro­na­đe po­sao – ka­zao je on.
Po­ziv­no obra­zo­va­nje ni­je ne­po­zna­ta ide­ja na Ko­so­vu i u Al­ba­ni­ji. U ob­je­ma ze­mlja­ma po­sto­je dr­žav­ne struč­ne ško­le, ali ima­ju ve­o­ma lo­šu re­pu­ta­ci­ju – za raz­li­ku od ško­le u Gra­cu ko­ju po­ha­đa Fev­zi Haj­ra.
U nje­go­voj ško­li uče­ni­ci mo­gu ste­ći zva­nje teh­ni­ča­ra spe­ci­ja­li­zo­va­nog za če­lik, ma­ši­ne ili iz­ra­du ala­ta. Mo­gu po­sta­ti va­ri­o­ci, pa čak i sport­ski in­struk­to­ri.