Pot­pred­sjed­nik ru­ske Dr­žav­ne du­me Ser­gej Že­le­znjak re­kao je ju­če da će Mo­skva bi­ti pri­nu­đe­na da uve­de eko­nom­ske sank­ci­je Cr­noj Go­ri ako uđe u NA­TO. Na me­đu­na­rod­noj mul­ti­me­di­jal­noj kon­fe­ren­ci­ji odr­ža­noj u Mo­skvi, on je oci­je­nio da bi Cr­na Go­ra ima­la vi­še ko­ri­sti od voj­ne ne­u­tral­no­sti. Že­le­znjak je op­tu­žio cr­no­gor­sku vlast da tje­ra sop­stve­ne gra­đa­ne da od­ba­ce isto­rij­ske ve­ze sa Ru­si­jom i po­sta­nu va­za­li NA­TO-a.
–Ne­tač­ne su tvrd­nje da se na­kon ula­ska u NA­TO ne­će pro­mi­je­ni­ti od­no­si iz­me­đu Ru­si­je i Cr­ne Go­re. U tom slu­ča­ju od sank­ci­ja će ima­ti šte­te gra­đa­ni Pri­mor­ja i zim­skih cen­ta­ra na sje­ve­ru Cr­ne Go­re, tu­ri­stič­ke agen­ci­je i ho­te­li. Oni ko­ji iz­no­se ta­kve te­ze ne­pri­ja­te­lji su i Ru­si­je i Cr­ne Go­re – pod­vu­kao je Že­le­znjak.
Član Ko­mi­te­ta za ve­ze sa di­ja­spo­rom Va­si­lij Li­ha­čov ka­zao je da će po­sla­ni­ci Du­me po­ku­ša­ti da uti­ču na od­lu­ku o pri­ma­nju Cr­ne Go­re u NA­TO i pu­tem par­la­men­tar­nih ve­za u evrop­skim or­ga­ni­za­ci­ja­ma.
–Ne smi­je se do­go­di­ti da Cr­na Go­ra stu­pi u Ali­jan­su. U Cr­noj Go­ri se rje­ša­va pi­ta­nje i evrop­ske bez­bjed­no­sti – na­gla­sio je Li­ha­čov.
Di­rek­tor Bal­kan­skog cen­tra za me­đu­na­rod­nu sa­rad­nju Vik­tor Kol­ba­nov­ski ka­zao je da je neo­p­hod­na kon­so­li­da­ci­ja or­ga­ni­za­ci­ja u Ru­si­ji ka­ko bi se re­a­li­zo­va­li ru­ski jav­no-dru­štve­ni pro­jek­ti u Cr­noj Go­ri.
–Mo­ra­mo da šti­ti­mo in­te­re­se 10.000 na­ših gra­đa­na u Cr­noj Go­ri. Mo­ra­mo da se bo­ri­mo za Cr­nu Go­ru, za na­še su­na­rod­ni­ke, kao što smo se bo­ri­li i u Ukra­ji­ni i dru­gim tač­ka­ma – is­ta­kao je Ko­bla­snov­ski.
Za Cr­nu Go­ru, kao ma­lu dr­ža­vu na Bal­ka­nu, naj­bo­lji je okvir voj­ne ne­u­tral­no­sti, ko­ji bi bio funk­ci­o­na­lan kroz ga­ran­ci­je Ru­ske Fe­de­ra­ci­je i NA­TO-a, ka­za­li su funk­ci­o­ne­ri No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je i De­mo­krat­ske na­rod­ne par­ti­je ko­ji su uče­stvo­va­li na po­me­nu­toj mul­ti­me­di­jal­noj kon­fe­ren­ci­ji po­sred­stvom vi­deo-lin­ka. Sa cr­no­gor­ske stra­ne uče­stvo­va­li su li­der No­ve An­dri­ja Man­dić, pred­sjed­nik DNP-a Mi­lan Kne­že­vić, pot­pred­sjed­nik No­ve i član Pred­sjed­ni­štva De­mo­krat­skog fron­ta Stra­hi­nja Bu­la­jić i član pred­sjed­ni­štva DF-a i pred­sjed­nik po­li­tič­kog sa­vje­ta DNP-a Pre­drag Bu­la­to­vić.
–Oni su ru­skim ko­le­ga­ma re­kli da se ve­ći­na gra­đa­na pro­ti­vi učla­nje­nju Cr­ne Go­re u NA­TO i da bi u slu­ča­ju do­bi­ja­nja po­ziv­ni­ce od­lu­ku o even­tu­al­nom učla­nje­nju u tu voj­nu ali­jan­su mo­ra­li do­ni­je­ti is­klju­či­vo gra­đa­ni na de­mo­krat­ski spro­ve­de­nom re­fe­ren­dumu – sa­op­šte­no je iz DNP-a i No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je.
Is­ta­kli su da bi sva­ka dru­ga­či­ja od­lu­ka bi­la pro­tiv­na ve­ćin­skoj vo­lji gra­đa­na, što bi do­dat­no po­di­je­li­lo cr­no­gor­sko dru­štvo.
Li­der No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je An­drija Man­dić oci­je­nio je da će iz­bje­ga­va­nje re­fe­ren­du­ma ima­ti ne­pred­vi­đe­ne po­sle­di­ce.
–Cr­na Go­ra će ući u po­li­tič­ki vr­tlog ko­ji će do­ve­sti do ivi­ce su­ko­ba u ze­mlji –upo­zo­rio je on.
Mi­lan Kne­že­vić je re­kao da je zna­čaj­no da Ru­si­ja po­dr­ži kon­cept voj­ne ne­u­tral­no­sti Cr­ne Go­re i da za­jed­no sa NA­TO-om bu­de njen ga­rant.
–Tra­ži­mo otvo­re­nu po­dr­šku Ru­si­je, kao što Mi­lo Đu­ka­no­vić ima di­rekt­nu po­dr­šku NA­TO-a. Pri­su­stvo Ru­si­je u Cr­noj Go­ri od iz­u­zet­nog je zna­ča­ja i za Ru­si­ju i za Cr­nu Go­ru ka­da je ri­ječ o odr­ža­va­nju re­fe­ren­du­ma – na­gla­sio je Kne­že­vić.
Mi­ni­stri čla­ni­ca NA­TO-a tre­ba­lo bi u sri­je­du uju­tru u Bri­se­lu da ob­ja­ve od­lu­ku o po­zi­vu za član­stvo Cr­noj Go­ri. Na­vod­no je po­ziv za član­stvo već do­go­vo­ren na am­ba­sa­dor­skom ni­vou.
Ge­ne­ral­ni se­kre­tar NA­TO-a Jens Stol­ten­berg re­kao je da NA­TO još ni­je do­nio od­lu­ku o po­zi­vu Cr­noj Go­ri za član­stvo. On je na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re u Bri­se­lu re­kao da je Cr­na Go­ra pre­šla ve­li­ki put ka pri­dru­ži­va­nju evro­a­tlant­skoj po­ro­di­ci.
–Ali, pred­sto­ji još po­sla, a to je po­ziv­ni­ca Cr­noj Go­ri da za­poč­ne pro­ces pri­stu­pa­nja, i to bi bi­la isto­rij­ska od­lu­ka. Bio bi to sig­nal da na­sta­vlja­mo sa po­sve­će­no­šću Za­pad­nom Bal­ka­nu i po­li­ti­ci otvo­re­nih vra­ta – na­veo je Stol­ten­berg.
On je do­dao da u ovom tre­nut­ku ne mo­že pre­ju­di­ci­ra­ti ka­kva će bi­ti od­lu­ka mi­ni­sta­ra.
–Oče­ku­jem da mi­ni­stri od­lu­če da li će po­zva­ti Cr­nu Go­ru da poč­ne pre­go­vo­re o pri­stu­pa­nju, ta­ko da su pred na­ma dva va­žna da­na – re­kao je Stol­ten­berg. 
Na pi­ta­nje šta mi­sli ka­kvo je sta­nje sa jav­nom po­dr­škom i da li sma­tra da Ru­si­ja na ne­ki način že­li da blo­ki­ra pro­ši­re­nje NA­TO-a, Stol­ten­berg je re­kao da će mi­ni­stri u sri­je­du od­lu­či­ti o po­zi­vu i da će na­kon to­ga 28 ze­ma­lja čla­ni­ca ra­ti­fi­ko­va­ti od­lu­ku ako Cr­na Go­ra bu­de po­zva­na.V.R.-M.V.


Re­žim pro­go­ni opo­zi­ci­o­na­re

Pre­ma ocje­ni Ser­ge­ja Že­le­znja­ka, po­dje­le po pi­ta­nju evro­a­tlant­skih in­te­gra­ci­ja sa­mo su na­sta­vak du­bo­ke dru­štve­no-po­li­tič­ke kri­ze u Cr­noj Go­ri, zbog ko­je su i usli­je­di­li na­rod­ni pro­te­sti ko­ji tra­ju od 27. sep­tem­bra.
–Po­sled­nji mi­ting, odr­žan 28. no­vem­bra u Nik­ši­ću, oku­pio je 12.000 lju­di (u gra­du ko­ji ima oko 57.000 sta­nov­ni­ka) i na nje­mu su još jed­nom po­no­vlje­ni za­htje­vi za ostav­ku Vla­de i or­ga­ni­zo­va­nje po­šte­nih i pra­vič­nih iz­bo­ra. Na pro­te­stu je, ta­ko­đe, is­ka­za­na že­lja za sna­že­njem od­no­sa sa Sr­bi­jom i Ru­si­jom, a ta­ko­đe je ne­ga­tiv­nim oci­je­nje­no na­sil­no for­si­ra­nje re­ži­ma za pri­stup Cr­ne Go­re u NA­TO-u – iz­ja­vio je Že­le­znjak.
On je do­dao da je dru­štve­no-po­li­tič­ki kon­flikt eska­li­rao na­kon što je po­li­ci­ja 17. ok­to­bra na­sil­no sru­ši­la opo­zi­ci­o­no na­se­lje sa bi­nom i ša­to­ri­ma, da bi 24. ok­to­bra bru­tal­no raz­bi­la ma­sov­ni na­rod­ni pro­test pro­tiv Đu­ka­no­vi­će­vog re­ži­ma.
–Po­li­tič­kom pro­go­nu od stra­ne re­ži­ma, na­kon 24. ok­to­bra, iz­lo­že­ni su li­de­ri opo­zi­ci­o­nog sa­ve­za DF An­dri­ja Man­dić, Mi­lan Kne­že­vić i Sla­ven Ra­du­no­vić, ko­ji­ma re­žim mo­že uki­nu­ti po­sla­nič­ki imu­ni­tet i li­ši­ti ih slo­bo­de. Čel­ni­ci NA­TO-a, ko­ji u svo­jim re­do­vi­ma ima Tur­sku kao di­rekt­nog po­kro­vi­te­lja te­ro­ri­sta, što je po­sta­lo oči­gled­no na­kon ru­še­nja ru­skog avi­o­na, moraju biti svjesni da će even­tu­al­nim pri­je­mom Cr­ne Go­re u svo­je re­do­ve pri­mi­ti dr­ža­vu sa ne­tran­spa­rent­nim si­ste­mom i sum­nji­vim ve­za­ma – is­ta­kao je Že­le­znjak.
On sma­tra da i sam NA­TO ri­zi­ku­je da iz­gu­bi svo­je li­ce i pro­fil ako mu na­rod Cr­ne Go­re ot­ka­že uče­šće u or­ga­ni­za­ci­ji ko­ja pre­ten­du­je na glo­bal­no li­der­stvo.
–Za­to sva­ka va­žna isto­rij­ska od­lu­ka u de­mo­krat­skoj dr­ža­vi mo­ra bi­ti za­sno­va­na na me­đu­na­rod­nom pra­vu i slo­bod­no iz­ra­že­noj vo­lji gra­đa­na – za­klju­čio je Že­le­znjak.


Na­sta­vi­ti di­ja­log

Pred­stav­ni­ci No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je i De­mo­krat­ske na­rod­ne par­ti­je po­zva­li su sa­go­vor­ni­ke iz Ru­ske Fe­de­ra­ci­je na na­sta­vak ove me­đu­na­rod­ne kon­fe­ren­ci­je u Cr­noj Go­ri, ka­ko bi na­sta­vi­li raz­mje­nu sta­vo­va po­vo­dom kon­cep­ta voj­ne ne­u­tral­no­sti na­še dr­ža­ve.


Pro­te­sti su le­gi­tim­ni

Jens Stol­ten­berg je re­kao da je iz­ra­ža­va­nje sta­va kroz pro­te­ste nor­mal­no u de­mo­krat­skom dru­štvu.
–Mo­ra­mo da pri­hva­ti­mo da po­sto­je raz­li­či­ta mi­šlje­nja i u ve­zi sa va­žnim pi­ta­njem ka­kvo je pri­dru­ži­va­nje NA­TO-u. Ne­ću da spe­ku­li­šem ko sto­ji iza pro­te­sta i ima li ulo­gu, stvar je u to­me da je le­gi­tim­na stvar da po­sto­je raz­li­či­ta mi­šlje­nja o NA­TO-u – ka­zao je Stol­ten­berg.