Ko­to­ra­nin Želj­ko M. Klja­je­vić iz Ška­lja­ra ju­če je u svo­joj od­bra­ni iz­ja­vio da ni­je kriv za ubi­stvo Alek­san­dra Sa­še Pe­tro­vi­ća. On je ka­zao da je to uči­nio u sta­nju psi­hič­kog ra­stroj­stva zbog du­go­go­di­šnjeg mal­tre­ti­ra­nja od stra­ne ošte­će­nog i nje­go­vog oca.
Klja­je­vić je, ka­ko se na­vo­di u op­tu­žni­ci, 19. ju­la ove go­di­ne sa vi­še hi­ta­ca is­pa­lje­nim iz pi­što­lja „CZ” ubio Alek­san­dra Pe­tro­vi­ća is­pred nje­go­ve ku­će u Ška­lja­ri­ma.
On je pred vi­je­ćem su­di­je Pre­dra­ga Ta­ba­ša u Vi­šem sud u Pod­go­ri­ci de­talj­no is­pri­čao od ka­da da­ti­ra­ju su­ko­bi sa po­ro­di­com Pe­tro­vić.
– Ne pri­zna­jem kri­vič­no dje­lo na na­čin na ko­ji je pred­sta­vlje­no u op­tu­žni­ci. Do­ve­den sam u po­seb­no psi­hič­ko sta­nje, jer smo mo­ja po­ro­di­ca i ja mal­tre­ti­ra­ni od Alek­san­dra Pe­tro­vi­ća i nje­go­vog oca Đu­ra.
Op­tu­že­ni je ka­zao da ni­je imao na­mje­ru da ubi­je i da sve­ga ovo­ga ne bi bi­lo da se ni­je umi­je­šao ujak ošte­će­nog Ni­ko­la Bu­ki­li­ca, pred­sjed­nik Skup­šti­ne op­šti­ne Ko­tor i biv­ši na­čel­nik po­li­ci­je u Ko­to­ru, kao i je­dan vi­so­ki po­li­cij­ski funk­ci­o­ner, ko­ji je, ka­ko tvr­di op­tu­že­ni, me­dij­ski vr­lo ak­tu­e­lan. Ime tog čo­vje­ka za sa­da ni­je že­lio da ot­kri­je.
– Ro­đen sam u Be­ra­na­ma 1991. Otac i maj­ka su me osta­vi­li ka­da sam imao tri mje­se­ca, ta­ko da su me po­di­za­li te­tak i tet­ka Mar­ko i So­nja Pe­tro­vić. Do svo­je 11 go­di­ne no­sio sam nji­ho­vo pre­zi­me Pe­tro­vić, ali to­ga ni­sam bio svje­stan do ta­da. Pr­vi su­ko­bi po­če­li su još dav­no oko iz­grad­nje ga­ra­že, ko­ju je Alek­san­dar Sa­ša Pe­tro­vić iz­gra­dio na na­šem ima­nju i oko če­ga još uvi­jek tra­je sud­ski spor – ka­zao je op­tu­že­ni.
Ošte­će­ni je, ka­ko tvr­di Klja­je­vić, na­sta­vio da gra­di ba­zen na nje­go­vom ima­nju i na­ru­ša­vao mu je po­sjed. Pri­ja­vlji­vao je ko­mu­nal­noj po­li­ci­ji u Ko­to­ru i Op­šti­ni Ko­tor i svim nad­le­žnim or­ga­ni­ma. Sa 18 go­di­na po­čeo je da plo­vi, ta­ko da se ni­je mi­je­šao u ovaj su­kob.
– Alek­san­dar se sa 22 go­di­ne li­je­čio u du­šev­noj bol­ni­ci u Ko­to­ru, i sva­kog lje­ta bi pro­veo je­dan pe­ri­od na li­je­če­nju. Ra­dio je kao tak­si­sta, a ka­da ga uhva­ti pa­ni­ka, on­da je mu­šte­ri­je na­pa­dao, va­dio pi­štolj na njih i za­klju­ča­vao u vo­zi­lo, a za­tim je pre­stao da se ba­vi tak­si­ra­njem. Bio je i re­gi­stro­va­ni nar­ko­man, i li­je­čio se. Iza­zi­vao je sva­đu sa nje­go­vom fa­mi­li­jom i pri­je­tio da će po­bi­ti nje­go­ve tet­ku i tet­ka – tvr­dio je Klja­je­vić u svo­joj od­bra­ni.
On je is­pri­čao još ne­ko­li­ko mo­me­na­ta ka­da su on i nje­go­va po­ro­di­ca bi­li iz­lo­že­ni mal­tre­ti­ra­nju od stra­ne ošte­će­nog i da o to­me po­sto­ji i trag u po­li­ci­ji.
Na dan ubi­stva op­tu­že­ni se sje­ća da je sla­vio ro­đen­dan i da je po­šao kod dru­ga Ra­do­va­na Ra­ša Sa­mar­dži­ća. Ku­ći se vra­tio oko 11.30, da uzme još nov­ca.
Pro­la­ze­ći po­red Alek­san­dro­ve ku­će ovaj mu se obra­tio i re­kao mu da tu­da vi­še ne pro­la­zi, „jer će na njih bom­bu ba­ci­ti”.
– Pi­tam ga da mi ob­ja­sni za­što, a on do­da­je: „Ti ćeš mi po­seb­no pla­ti­ti ko­pi­lja­ne je­dan, te­bi ću da j.... maj­ku.
Tvr­di da je sku­pio ru­ke u znak mol­be da to ne ra­di. Op­tu­že­ni se upu­tio ka ku­ći svog dru­ga, ko­me je ka­zao da je mno­go uzru­jan i da ga ne mo­že vo­di­ti na do­go­vo­re­ni ru­čak, a po po­vrat­ku svo­joj ku­ći Alek­san­dar ga, ka­ko ka­že, po­no­vo vri­je­đa i go­vo­ri mu „je li ti ja­sno, ko­pi­lja­ne je­dan”.
– Ga­đao me ta­mo gdje sam naj­ta­nji. Na­kon 15-20 mi­nu­ta opet iz­la­zim iz ku­će i vi­dim ka­ko Alek­san­dar sto­ji po­red svog auta i uzi­ma pi­štolj sa jed­nog zi­da. Iz­va­dio sam pi­štolj iz svo­je tor­bi­ce i vi­še se ni­če­ga ne sje­ćam. Bio sam iz­gu­bljen. Ja­ko mi je žao zbog sve­ga što se de­si­lo – ka­zao je Klja­je­vić.VJ.D.