BI­JE­LO PO­LjE - Od ju­če u Tr­šo­voj uli­ci u Bi­je­lom Po­lju vi­še ne po­sto­ji obje­kat u ko­jem je eg­zi­sti­rao Ša­hov­ski klub „Dr Lju­bo­mir Đur­đić”. Vo­ljom bi­ro­kra­ti­je i no­vih ur­ba­ni­stič­kih rje­še­nja objek­ta vi­še ne­ma, a na nje­go­vom mje­stu u bu­duć­no­sti će bi­ti tr­žni cen­tar. Obje­kat u ko­jem je eg­zi­sti­rao Ša­hov­ski klub iz­gra­đen je pri­je če­ti­ri de­ce­ni­je. U nje­mu je pr­vo bi­la po­ljo­pri­vred­na apo­te­ka, pa pro­dav­ni­ca obu­će ,,Len­ka”, a on­da ma­ga­cin­ski pro­stor. Od 1984. go­di­ne ovaj mon­ta­žni obje­kat bio je ku­tak Ša­hov­skog klu­ba, ne­ka­da naj­ma­sov­ni­je i me­đu naj­sta­ri­jim sport­skim or­ga­ni­za­ci­ja­ma Bi­je­log Po­lja.
Slu­čaj­no pri­sut­ni gra­đa­ni Bi­je­log Po­lja sa iz­ne­na­đe­njem su ju­če pra­ti­li an­ga­žo­va­nje me­ha­ni­za­ci­je i rad­ni­ka Ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća na de­mon­ti­ra­nju „ša­hov­ske ku­će” i od­vo­že­nje ša­hov­skih sto­lo­va i dru­gog in­ven­ta­ra me­đu ko­jim se mo­gao vi­dje­ti i po ne­ki pe­har, mo­žda osvo­jen na ne­kom od broj­nih ša­hov­skih tak­mi­če­nja Pr­ve ša­hov­ske li­ge Cr­ne Go­re, ili MO­SI, či­ji je ša­hov­ski klub ,,Dr Lju­bo­mir Đur­đić” bio du­go­go­di­šnji član i uče­snik – ka­že Bran­ko Haj­du­ko­vić, sport­ski rad­nik.
U objek­tu klu­ba ko­ji se sa­da se­li u ne­po­zna­to igra­ne su pr­vo­li­ga­ške par­ti­je i do­la­zi­li broj­ni ša­hov­ski ve­le­maj­sto­ri, a pam­ti se i po­sje­ta ta­da ak­tu­el­nog svet­skog šam­pi­o­na Ru­sa Ana­to­li­ja Kar­po­va. Svjet­ski pr­vak je te go­di­ne igrao meč sa naj­bo­ljim ctno­gor­skim ša­hi­stom svih vre­me­na ve­le­maj­sto­rom Bo­ži­da­rom Iva­no­vi­ćem. Dvi­je par­ti­je su se igra­le u Bi­je­lom Po­lju, a dvi­je u Pod­go­ri­cu. Do­la­zak Kar­po­va u mon­ta­žni obje­kat iza­zvao je ogrom­no in­te­re­so­va­nje i pa­žnju. Sta­ri­ji lju­bi­te­lji ša­ha u Bi­je­lom Po­lju pam­te or­ga­ni­za­ci­je oko tri­de­set po­zna­tih ša­hov­skih me­mo­ri­ja­la ,,Dr Lju­bo­mir Đur­đić” uz uče­šće na ne­kim od njih i po 15 i vi­še ša­hov­skih ve­le­maj­sto­ra.
- Uvi­jek su ove pro­sto­ri­je bi­le do­ma­ći­ni bi­lo ka­kvom ša­hov­skom tak­mi­če­nju, bi­lo da je ri­ječ o pr­ven­stvi­ma škol­skim, ili ne­kih orga­ni­za­ci­ja, kao što su sli­je­pi, kao i rad­nič­kim ra­ni­je po­pu­lar­nim pr­ven­stvi­ma i slič­no. Upra­vo pri­je ru­še­nja, Op­štin­sko tak­mi­če­nje sli­je­pih u ša­hu op­šti­na Bi­je­lo Po­lje i Moj­ko­vac je odr­ža­no, ali i Pr­ven­stvo osnov­nih ško­la sa pod­ruč­ja op­šti­ne i to je ka­ko se sad vi­di bio opro­štaj od ove ku­će ša­ha, gdje su mno­gi na­u­či­li pr­ve ko­ra­ke u igri na 64 po­lja - sa sje­tom ka­zu­je Mi­tar Vu­či­nić, FI­DE su­di­ja i lju­bi­telj ša­ha ko­ji je vo­dio ovaj obje­kat od pr­vog da­na otva­ra­nja.
On sa sje­tom po­gle­du­je na lo­ka­ci­ju gdje je do ju­če bio Šahpvski klub ko­ji je, ka­ko ka­že, bio nje­gi­va dru­ga ku­ća. Sa ža­lje­njem is­ti­če da će oni ko­ji vo­le šah bi­ti us­kra­će­ni za mje­sto gdje su se sva­ko­dnev­no oku­plja­li da bi igra­li na 64 po­lja.
-Iako je bi­lo do­sta ne­u­slov­no, i ka­ko sa­da vo­le ovi mla­di da ka­žu- sta­ro­mod­no, s ob­zi­rom na to da su in­ven­tar, od­no­sno sto­li­ce i sto­lo­vi još od otva­ra­nja isti, ipak je ovo bio ku­tak za sve nas ko­ji vo­li­mo šah. Ipak, šta da se ra­di, ide­mo na­pri­jed. Na­ći će se u za nas ko­ji smo u ša­hu i vo­li­mo ga do obo­ža­va­nja mje­sto gdje će­mo na­ći svoj mir – is­ti­če Vu­či­nić.
On ka­že da su uspje­li sko­ro sve što je bi­lo u objek­tu da po­ku­pe i da rad­ni­ci lo­kal­ne upra­ve sve de­po­nu­ju u ma­ga­cin ko­ji se na­la­zi u Ce­ro­vu.No­vim ur­ba­ni­stič­kim pla­nom na ovoj lo­ka­ci­ji pred­vi­đe­na je iz­grad­nja tr­žnog cen­tra u ko­jem će bi­ti vi­še lo­ka­la ali i par­king ga­ra­ža. Da bi se pla­ni­ra­no re­li­zo­va­lo po­treb­no je po­ru­ši­ti i ne­ko­li­ko okol­nih ku­ća.
M.N.


Sa 39 go­di­na če­ka­nja na po­sao kan­di­dat za Gi­ni­sa

Da je či­tav svoj ži­vot po­sve­tio ša­hu Mi­tar Vu­či­nić do­ka­zu­je i pri­mje­rom ko­ji je mo­žda je­din­stven ne sa­mo u Cr­noj Go­ri već i ši­re. Na­i­me, on se od 1977. go­di­ne, kad je za­vr­šio sred­nju ško­lu, na­la­zi na evi­den­ci­ji ne­zap­so­le­nih pa je za­si­gur­no sa 39 go­di­na če­ka­nja na po­sao kan­di­dat za Gi­ni­so­vu knji­gu re­kor­da.