Naj­bo­ljem svej­tskom te­ni­se­ru da­na­šnji­ce No­va­ku Đo­ko­vi­ću u da­ni­ma na­kon osva­ja­nja Ro­lan Garosa ci­je­li svi­jet oda­je pri­zna­nja, me­đu ko­ji­ma i nje­go­vi naj­ve­ći ri­va­li na te­re­nu, ali ma­lo je lju­di ta­ko emo­tiv­no i sr­ča­no pri­mi­lo po­sled­nje do­stig­nu­će na pa­ri­škoj šlja­ci kao Vla­dan Ga­rić, po­pu­lar­ni Va­ka iz zet­skog se­la Ma­ha­la. Ovaj, ka­ko za se­be tvr­di, naj­va­tre­ni­ji na­vi­jač No­va­ka Đo­ko­vi­ća ju­če je na Ka­mi­on­skoj pi­ja­ci pri­re­dio go­zbu i ve­se­lje za svo­je ko­le­ge sa pi­ja­ce i pri­ja­te­lje, u čast No­le­to­vog osva­ja­nja Ro­lan Garosa. Na mje­stu na ko­jem je is­pra­tio fi­nal­ni meč Otvo­re­nog pr­ven­stva Fran­cu­ske to­kom či­ta­vog da­na sa če­stit­ka­ma su pri­sti­za­le zva­ni­ce od ko­jih su ne­ki do­šle iz Bu­dve, Ko­to­ra i Tiv­ta.
Va­ka ko­ji pro­da­je po­vr­će na pi­ja­ci 12 go­di­na, slič­nu pro­sla­vu na istom mje­stu je or­ga­ni­zo­vao i ka­da je Đo­ko­vić po dru­gi put u ka­ri­je­ri osvo­jio Vim­bldon i ta­ko se opet vra­tio na pr­vom mje­stu ATP rang li­ste.Me­đu­tim, ka­ko ka­že, osva­ja­nje gren sle­ma u Pa­ri­zu za nje­ga je neo­pi­si­vi tre­nu­tak u ži­vo­tu.
- To­li­ko vre­me­na sam žu­dio za No­va­kim tri­jum­fom na Ro­lan Garosu, da sam čim mi je is­pu­nio tu že­lju, mo­rao or­ga­ni­zo­va­ti go­zbu na pi­ja­ci. Iako mi je dok­to­ri­ca, zbog sla­bog sr­ca, pre­po­ru­či­la da ne gle­dam te­nis, ne­što je ja­če bi­lo od me­ne i mo­rao sam is­pra­ti­ti No­le­tov ula­zak u isto­ri­ju. Ne mo­gu vam opi­sa­ti tre­nu­tak ka­da je osvo­jio po­sled­nji po­en na me­ču, znam sa­mo da sam na­kon tog tre­nut­ka pri­mio vi­še od 360 po­zi­va sa svih me­ri­di­ja­na iz Luk­sem­bur­ga, Nje­mač­ke, Ame­ri­ke- pri­sje­ćao se Ga­rić.
Ka­ko is­ti­če, te­le­vi­zor pa­li sa­mo ka­da se Đo­ko­vić na­stu­pa na te­re­ni­ma ši­rom svi­je­ta. Za pu­ni ugo­đaj se­bi je na­pra­vio apart­man u ku­ći gdje zdu­šno po­dr­ža­va svog ido­la.
-Sa­mo pra­tim Đo­ko­vi­ća, ni­šta dru­go me ne za­ni­ma. Mi­slim da ga tre­nut­no je­di­no maj­ka vo­li vi­še od me­ne - re­kao je Ga­rić.
Ga­rić je imao sre­ću da se upo­zna sa naj­bo­ljim svjet­skim te­ni­se­rom pri­je dvi­je go­di­ne u be­o­grad­skom ho­te­lu ,,Fal­ken­štaj­ner” ka­da se re­pre­zan­ta­ci­ja Sr­bi­je sa­sta­la sa Če­škom u okvi­ru Dej­vis ku­pa.
- Pri­mio je me­ne, su­pru­gu, si­no­ve i sva­sti­ku i ta­da sam mu po­klo­nio sli­ku ulja na plat­nu na ko­joj on dr­ži tro­fej u ru­ci, na če­mu mi je iz­ra­zio za­hva­la­nost. Kao što zna­te nje­gov sva­ki mi­nut je re­zer­vi­san, a on je ta­da 20 mi­nu­ta je po­sve­tio sa­mo na­ma. Ta­ko jed­no­sta­van i skro­man i hu­man mo­mak se ne ra­đa če­sto. On se ri­je­či­ma ne mo­že opi­sa­ti- na­veo je Ga­rić.
Naj­sve­ča­ni­ji tre­nu­tak na pro­sla­vi bio je tre­nu­tak ka­da se u Va­ki­nim ru­ka­ma na­šla tor­ta sa li­kom No­va­ka Đo­ko­vi­ća ko­ju su mu po­klo­ni­li pri­ja­te­lji.
Na ra­stan­ku nam je Va­ka na­ja­vio no­vo oku­plja­nje na Ka­mi­on­skoj pi­ja­ci i to ka­da Đo­ko­vić bu­de osvo­jio Ma­sters tur­nir u Sin­si­na­ti­ju- je­di­ni tro­fej ko­ji mu, mi­mo Olim­pij­skih iga­ra, do sa­da ostao ne­do­sti­žan.
B.K.