-Či­nje­ni­ca da ni­jed­na ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja od onih ko­ji se ba­ve iz­bor­nim pro­ce­si­ma ni­je kan­di­do­va­la pred­stav­ni­ka za Dr­žav­nu iz­bor­nu ko­mi­si­ju do­ka­zu­je da je ta dr­žav­na in­sti­tu­ci­ja iz­gu­bi­la kre­di­bi­li­tet za spro­vo­đe­nje i kon­tro­lu iz­bo­ra. To je za „Dan“ sa­op­štio Vuk Ma­raš, di­rek­tor Mo­ni­to­ring pro­gra­ma Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS), ko­men­ta­ri­šu­ći to što Ad­mi­ni­stra­tiv­ni od­bor ni u tre­ćem po­ku­ša­ju ni­je uspio da iza­be­re jed­nog čla­na DIK-a ko­ji bi pred­sta­vljao ci­vil­no dru­štvo i uni­ver­zi­te­te.
– Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja je do­sa­da­šnjim ra­dom ap­so­lut­no po­ka­za­la da im je po­li­ti­ka va­žni­ja od pra­va. U Dr­žav­noj iz­bor­noj ko­mi­si­ji ni­ka­da ni­je­su do­no­še­ne od­lu­ke za­sno­va­ne na pra­vu, već is­klju­či­no na po­li­tič­kim in­te­re­si­ma. Či­nje­ni­ca da je pro­šlog pu­ta pred­stav­nik ci­vil­nog sek­to­ra zlo­u­po­tri­je­bljen da ar­bi­tri­ra iz­me­đu vla­sti i opo­zi­ci­je u smi­slu do­no­še­nja ne­ko­li­ko po­li­tič­kih od­lu­ka, po­ka­za­la je da ova­kva Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja ne mo­že na ele­men­tar­no za­do­vo­lja­va­ju­ći na­čin da ra­di svoj po­sao – is­ta­kao je Ma­raš.
Ra­di se, sma­tra on, o in­sti­tu­ci­ji ko­ja je pod pla­štom pro­fe­si­o­na­li­za­ci­je sa­mo dje­li­mič­no iz­mi­je­nje­na pri­li­kom po­sled­njih pro­mje­na iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva.
– Pod pla­štom pro­fe­si­o­na­li­za­ci­je do­bi­li smo na­vod­no ne­za­vi­snog pred­sjed­ni­ka DIK-a ko­ji se po­ka­zao u prak­si kao ve­ći par­tij­ski voj­nik vla­sti ne­go što su lju­di ko­ji zva­nič­no sje­de u Ko­mi­si­ji u ime vla­da­ju­ćih par­ti­ja. U ta­kvoj si­tu­a­ci­ji DIK ne­ma le­gi­ti­mi­tet ni­ti kre­di­bi­li­tet da ra­di svoj po­sao – mi­šlje­nja je Ma­raš.
Kao je­dan od pri­mje­ra pro­ble­ma­tič­nog ra­da DIK-a u pret­hod­nom pe­ri­o­du na­veo je i to što smo ima­li na sce­ni tr­go­vi­nu i ma­ni­pu­la­ci­je sa iz­mje­na­ma čla­no­va Ko­mi­si­je ka­ko bi se iz­gla­sa­li ko­nač­ni re­zul­ta­ti par­la­men­tar­nih iz­bo­ra.
Pred­stav­ni­ci vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je u Ad­mi­ni­stra­tiv­nom od­bo­ru ni­je­su pre­kju­če pri­hva­ti­li kan­di­da­tu­ru Vla­di­mi­ra Bo­ško­vi­ća za čla­na Dr­žav­ne iz­bor­ne ko­mi­si­je iz re­da ci­vil­nog sek­to­ra i uni­ver­zi­te­ta. Od­bor je od­lu­čio da ras­pi­še po­nov­ni dru­gi po­ziv za iz­bor jed­nog čla­na DIK-a. Od­bor je 23. ja­nu­a­ra ras­pi­sao po­nov­ni jav­ni kon­kurs za ime­no­va­nje tog čla­na DIK-a. Na pret­hod­ni kon­kurs, ko­ji je ras­pi­san 29. de­cem­bra, ni­je se pri­ja­vio ni­je­dan kan­di­dat.
Iz Cen­tra za de­mo­kart­sku tran­zi­ci­ju (CDT) pod­sje­ća­ju da su i 2014. go­di­ne, u to­ku iz­ra­de no­vog za­ko­na, bi­li pro­tiv uče­šća NVO u par­tij­skoj Dr­žav­noj iz­bor­noj ko­mi­si­ji.
– Na­kon usva­ja­nja za­ko­na do­ni­je­li smo od­lu­ku da ne kan­di­du­je­mo svo­je pred­stav­ni­ke za čla­no­ve DIK-a. Mi smo or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja se ba­vi po­sma­tra­njem iz­bo­ra. Sma­tra­li smo da ne mo­že­mo isto­vre­me­no ne­za­vi­sno po­sma­tra­ti iz­bo­re i o nji­ma od­lu­či­va­ti kroz član­stvo u vr­hov­nom iz­bor­nom ti­je­lu. Osim to­ga, vi­še pu­ta smo kri­ti­ko­va­li mo­del do­mi­nant­no par­tij­skog sa­sta­va DIK-a. Na pret­hod­nim iz­bo­ri­ma su se po­ka­za­li svi ne­do­sta­ci tog mo­de­la, gdje član is­pred NVO ni­je u mo­guć­no­sti da iz­vr­ši uti­caj kva­li­tet­ni­ji rad Ko­mi­si­je – ka­zao je za „Dan“ Dra­gan Ko­pri­vi­ca, di­rek­tor CDT-a.
Ka­ko je do­dao, u CDT-u sto­ga sma­tra­ju da nji­ho­vo uče­šće u ra­du ova­ko­vog ti­je­la ne mo­že do­pri­ni­je­ti de­mo­kra­ti­za­ci­ji iz­bo­ra, zbog do­mi­na­ci­je po­li­tič­kih in­te­re­sa.
– Iz­bor­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji u Cr­noj Go­ri je po­treb­na re­for­ma, ko­ja pod­ra­zu­mi­je­va de­po­li­ti­za­ci­ju i pro­fe­si­o­na­li­za­ci­ju. Re­for­ma iz­bor­ne ad­mi­ni­stra­ci­je ko­ja je po­če­la 2014. go­di­ne ni­je do­ni­je­la ve­li­ke pro­mje­ne zbog če­ga je neo­p­hod­no po­če­ti sa stva­ra­njem no­vog mo­de­la Dr­žav­ne iz­bor­ne ko­mi­si­je, ko­ja će do­pri­ni­je­ti vra­ća­nju po­vje­re­nja gra­đa­na u iz­bor­ni pro­ces. CDT du­že vri­je­me za­go­va­ra de­po­li­ti­za­ci­ju iz­bor­ne ad­mi­ni­stra­ci­je, me­đu­tim par­ti­je za ta­kav pred­log ni­je­su ima­le slu­ha – na­veo je Ko­pri­vi­ca.
Sma­tra da je is­ku­stvo sa par­la­men­tar­nih iz­bo­ra po­ka­za­lo da su par­ti­je po­no­vo po­sta­vi­le se­be za su­di­je u iz­bor­noj utak­mi­ci u ko­joj one igra­ju. Po­ka­za­lo se, ka­ko za­klju­ču­je, i da is­hod sva­ke pro­mje­na za­ko­na, ko­ja se ba­zi­ra na po­li­tič­kom do­go­vo­ru, umje­sto na struč­nom mi­šlje­nju, bu­de još je­dan ne­u­spje­li eks­pe­ri­ment.
Iz In­sti­tu­ta Al­ter­na­ti­va uka­zu­ju da bi, u si­tu­a­ci­ji kad je DIK for­mi­ra­na kao pred­stav­nič­ko ti­je­lo po­li­ič­kih par­ti­ja, pred­stav­nik ci­vil­nog dru­štva tre­ba­lo da, na­ro­či­to u slu­ca­ju ova­ko vi­so­ke po­la­ri­za­ci­je po­li­tič­ke sce­ne, ar­bi­tri­ra iz­me­đu dvi­je stra­ne.
– Ta­kav pred­stav­nik bi mo­rao bi­ti mo­ral­ni auto­ri­tet pri­hva­ćen od obje stra­ne, ali i ne­ko ko­me bi se sa obje stra­ne po­li­tič­kog spek­tra omo­gu­ći­lo da do­no­si te­ške od­lu­ke bez pri­ti­sa­ka. Vje­ru­jem da je od­nos jed­nog di­je­la opo­zi­ci­je pre­ma ra­ni­jem čla­nu DIK-a is­pred ci­vil­nog dru­štva u si­tu­a­ci­ji ka­da ovaj ni­je is­pu­nio nji­ho­va oče­ki­va­nja, do­dat­no obes­hra­brio bu­du­će kan­di­da­te za ovo mje­sto – ka­zao je Ste­vo Muk, pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra IA.
Ka­ko je do­dao, sa­ma či­nje­ni­ca da ne­ko­li­ko NVO ko­je su naj­i­sku­sni­je u po­sma­tra­nju iz­bo­ra ne že­le da kan­di­du­ju pred­stav­ni­ke go­vo­ri o to­me da je ovaj mo­del iz­gu­bio smi­sao. Za­klju­čio je da je to ko­ji i ka­kav mo­del pro­fe­si­o­na­li­za­ci­je DIK je pri­mje­ren za Cr­nu Go­ru u ovoj fa­zi raz­vo­ja otvo­re­no pi­ta­nje i o nje­mu se pri­je ili ka­sni­je mo­ra otvpo­ri­ti ozbi­ljan di­ja­log po­li­tič­kih par­ti­ja i or­ga­ni­za­ci­ja ci­vil­nog dru­štva.
Mje­sto pred­stav­ni­ka ci­vil­nog dru­štva i uni­ver­zi­te­ta u DIK-u osta­lo je upra­žnje­no na­kon ostav­ke Vla­da De­do­vi­ća.V.R.


Re­for­me spro­ve­sti pri­je pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra

U CDT-u, po ri­je­či­ma Dra­ga­na Ko­pri­vi­ce, sma­tra­ju da je u go­di­ni pred pred­sjed­nič­ke iz­bo­re neo­p­hod­no ini­ci­ra­ti pro­mje­ne za­ko­na ko­je će osi­gu­ra­ti ne­za­vi­snu i pro­fe­si­o­nal­nu iz­bor­nu ad­mi­ni­stra­ci­ju.
– Na­da­mo se da će par­ti­je ozbilj­no raz­mo­tri­ti naš pred­log i ini­ci­ra­ti pro­mje­ne kad se za to stek­nu po­li­tič­ki uslo­vi. Na­red­na, 2018. go­di­na, bi­će iz­bor­na. Sve pro­mje­ne i in­ter­ven­ci­je na iz­bor­nom za­ko­no­dav­stvu mo­ra­ju bi­ti za­vr­še­ne u 2017. go­di­ni. Na ovaj na­čin par­ti­je mo­gu de­mon­stri­ra­ti da im je po­bolj­ša­nje iz­bor­nog pro­ce­sa va­žni­je od par­tij­skog in­te­re­sa – ka­zao je on.