Sva­kom gra­du je neo­p­hod­na bu­vlja pi­ja­ca, jer svi­đa­lo se to ne­ko­me ili ne- to je je­di­no mje­sto gdje za ma­le pa­re mo­že­te pro­na­ći ono što vi­še ne­ma ni u jed­nom iz­lo­gu, bu­ti­ku, pro­dav­ni­ci, pa ni an­ti­kvar­ni­ci. Bu­vlju pi­ja­cu ima i Pod­go­ri­ca, a od ok­to­bra 2014. go­di­ne ona je smje­šte­na na Stoč­noj pi­ja­ci. Šef bu­vlja­ka Vla­di­mir Šu­ko­vić ka­že da sva­kog pet­ka, su­bo­te i ne­dje­lje od pet uju­tru do 15 sa­ti na pla­tou Stoč­ne pi­ja­ce, pre­ko dvi­je sto­ti­ne iz­la­ga­ča nu­di no­vu, po­lov­nu pa i ro­bu pod ga­ran­ci­jom od po­la do 500 eura. Ima sve­ga, na­vo­di Šu­ko­vić od igle do lo­ko­mo­ti­ve, pa se ta­ko šti­kle i sport­ske pa­ti­ke mo­gu ku­pi­ti od jed­nog eura, ha­lji­na za po­la eura, pe­gla za tri, usi­si­vač za 10, šer­pa za pet, ski­je za 20 eura.
Tr­go­va­ca ima, pri­ča Vla­di­mir Šu­ko­vić naj­ra­zli­či­ti­jih pro­fi­la, od ma­lih Ro­ma do ugled­nih advo­ka­ta, spor­ti­sta, zu­ba­ra... a ipak jed­no im je svi­ma za­jed­nič­ko- cen­ka­nje i du­go raz­gle­da­nje jer ko god po­mi­sli da će „br­zo” tr­go­va­ti na bu­vlja­ku i ku­pi­ti sa­mo ono što je za­mi­slio, za­pra­vo po­tro­ši i po­sled­nji euro i to pod oba­ve­zno za stvar ili pred­met ko­ji mu i ni­su neo­p­hod­ni. Na kri­je Vla­di­mir Šu­ko­vić da sve to i je­ste čar bu­vlja­ka.
- Ko­lek­ci­o­nar­stvom od­no­sno pri­ku­plja­njem i pro­da­jom sta­rog nov­ca, sa­to­va se ba­vim sko­ro tri de­ce­ni­je, ko­li­ko sam i u pen­zi­ji. Ima nas de­se­tak ko­lek­ci­o­na­ra ko­ji stal­no iz­la­že­mo na pi­ja­ci dok ima­mo pre­ko 200 iz­la­ga­ča ukup­no sva­kog vi­ken­da. Kod me­ne ima ri­jet­kih pri­mje­ra­ka nov­či­ća iz sta­rog Ri­ma, tu su i Ti­to­vi i sre­bre­nja­ci kra­lja Pe­tra gdje na ru­bu pi­še „Bog ču­va Ju­go­sla­vi­ju”. Imam čak i nov­ča­ni­cu ko­ja je dav­no iza­šla iz op­ti­ca­ja sa li­kom Jo­va­na Jo­va­no­vi­ća Zma­ja, a ko­ja je po­zna­ta jer je ima­la naj­vi­še nu­la- je­da­na­est.... Tu su i no­že­vi, ba­jo­ne­ti ko­ji se ci­je­ne od 10 do 30 eura. Na pi­ja­ci se mo­gu na­ći i sta­rin­ske va­ge ili bo­lan­dže ka­ko su se još zva­le, na ko­ji­ma se mje­ri­lo sve, a pre­te­žno ka­fa i du­van. To su to­li­ko pre­ci­zne va­ge da ih do­sti­na i sad ko­ri­sti a i li­je­po ih je za vi­dje­ti. Tu su i gre­be­ni od če­li­ka pre­te­žno, sve ko­va­no, ruč­ni rad ko­ji su se ne­kad ko­ri­sti­li sva­ko­dnev­no za raz­vla­če­nje vu­ne a da­nas i za bra­nje bo­rov­ni­ca – pri­ča Šu­ko­vić.
Ka­ko na­vo­di, sva­ka ro­ba ima svog kup­ca a opet ko se iole ra­zu­mi­je u to što tra­ži la­ko mo­že do­ku­či­ti je li to pra­va ci­je­na ko­ja mu se nu­di, je li pred­met is­pra­van ili ni­je te da li se sa ma­lim ula­ga­njem ne­što od že­lje­nog pred­me­ta mo­že uči­ni­ti, po­pra­vi­ti, po­no­vo mu vra­ti­ti ne­ka­da­šnji sjaj.
- Ne da­ju se lju­di pre­va­ri­ti, da­nas se sve la­ko da pro­vje­ri­ti, a uosta­lom, mi smo tu sva­kog vi­ken­da, ne bi va­lja­lo da mo­ra­mo od ne­kog da se kri­je­mo. Na­pro­tiv, iz­la­že­mo tu sve što ima­mo. Kod raz­li­či­tih pro­da­va­ca će­te za isti pred­met ču­ti i naj­ra­zli­či­ti­je na­zi­ve, pa ta­ko kad ne­ko tra­ži gvo­žđu, klju­se ili zam­ku za di­vljač ustva­ri tra­ži isti pred­met i za nje­ga bi tre­ba­li iz­dvo­ji­ti 20-ak eura. Za opa­nak star mi­ni­mum sto go­di­na tre­ba­li bi iz­dvo­ji­ti oko 30 eura, a osim lo­pa­te za rad ne­ri­jet­ko se na­đe i lo­pa­ta ko­ja se is­klju­či­vo ko­ri­sti u pe­ka­ri ili za raz­vi­ja­nje ži­ta –pri­ča Šu­ko­vić.
Ka­ko na­vo­di, dok su bi­li u Tu­zi­ma, če­sto se de­ša­va­lo da lju­di pre­po­zna­ju svo­ju ro­bu pa da tra­že da im se vra­ti ili pro­dav­ca pri­ja­ve po­li­ci­ji, dok to­ga na Stoč­noj ima sve ma­nje. S.R.


Uni­for­me za broj­nu voj­sku

Na bu­vlja­ku gra­đa­ni po po­volj­nim ci­je­na­ma mo­gu pa­za­ri­ti i sta­re voj­ne uni­for­me, či­zme, ša­tor­ska kri­la. Mo­gu se ku­pi­ti i uni­for­me na ko­ji­ma su is­tak­nu­ta od­li­ko­va­nja, a na pro­da­ju se nu­de i znač­ke i me­da­lje.


Pri­želj­ku­ju kraj ma­ka­da­mu

Vla­di­mir Šu­ko­vić na­vo­di da su za­do­volj­ni lo­ka­ci­jom ko­ju su do­bi­li.
- Za­do­volj­ni što smo i ovo do­bi­li, jer ne­ko vri­je­me ni­smo ima­li gdje da iz­la­že­mo ro­bu, jer ov­dje ima­mo i ka­fa­nu i mo­kri čvor, sve što nam je po­treb­no, a ipak, do­bro bi bi­lo i kad bi se ci­je­la pi­ja­ca mo­gla as­fal­ti­ra­ti, da ne iz­la­že­mo po ma­ka­da­mu i pra­ši­ni pa čak i da ozna­či­mo mje­sta da sva­ko ima svo­je mje­sto. To bi bi­lo li­je­po, al vje­ru­jem da taj naš za­htjev ne mo­že bi­ti me­đu pri­o­ri­te­ti­ma ta­ko da sad to ne­će­mo ni za­htje­va­ti – ka­zao je Šu­ko­vić.
Ka­ko je na­veo, ne­će mi­je­nja­ti ni ci­je­nu ula­ska na pi­ja­cu 1,50 euro za ma­la ko­la i tri za kom­bi.