V
la­da tre­ba da ulo­ži no­ve na­po­re ka­ko bi do­šlo do pri­va­ti­za­ci­je že­lje­znič­kog sek­to­ra, na­ve­de­no je u do­ku­men­tu stra­te­gi­ja raz­vo­ja že­lje­zni­ce u na­red­nih de­set go­di­na. Kao raz­log ta­kve od­lu­ke, ka­ko se na­vo­di u do­ku­men­tu ko­ji je Vla­da usvo­ji­la na sjed­ni­ci kra­jem mar­ta, je­ste to što že­lje­znič­ki sek­tor bi­lje­ži ne­ga­tiv­ne bi­lan­se, ne­ren­ta­bil­nost i evi­dent­na je pre­ve­li­ka za­du­že­nost, ali i me­đusob­na po­tra­ži­va­nja ko­ja lo­še uti­ču na rad tih kom­pa­ni­ja.  
– Po­treb­no je po­ve­ća­ti atrak­tiv­no­sti že­lje­zni­ce za pri­vat­ni ka­pi­tal kroz uvo­đe­nje kon­ku­ren­ci­je na mre­ži i stva­ra­nje pre­po­zna­tlji­ve ne­za­vi­sno­sti re­gu­la­tor­nog ti­je­la, kao i po­ve­ća­nje pro­duk­tiv­no­sti že­lje­znič­kog sek­to­ra kroz po­je­di­na­čan pri­stup kom­pa­ni­ja­ma, u ko­me će ak­tiv­nost vo­di­ti ve­ćin­ski vla­snik, od­no­sno Vla­da. Po­treb­no je na­sta­vi­ti za­u­sta­vlje­ni pro­ces re­struk­tu­ri­ra­nja že­lje­znič­kih kom­pa­ni­ja kroz pro­fe­si­o­na­li­za­ci­ju me­nadž­men­ta i pro­mje­nu kri­te­ri­ju­ma, pro­mje­nu teh­no­lo­gi­je i unu­tra­šnje or­ga­ni­za­ci­je ka tr­ži­štu, una­pre­đe­nje ljud­skih re­sur­sa. Ta­ko­đe, neo­p­hod­no je uskla­di­ti broj za­po­sle­nih sa obi­mom ra­da i pro­duk­tiv­no­šću ra­da že­lje­znič­kih kom­pa­ni­ja u od­no­su na kon­ku­ren­ci­ju i re­gi­o­nal­ni pro­sjek – pi­še u do­ku­men­tu.
U stra­te­gi­ji je na­ve­de­no da je Vla­da još od re­struk­tu­ri­ra­nja ne­ka­da je­din­stve­ne Že­lje­zni­ce pla­ni­ra­la da pri­va­ti­zu­je že­lje­znič­ke kom­pa­ni­je.
– Ova od­lu­ka je pr­ven­stve­no od­lu­ka Vla­de ko­ja je sma­tra­la da pro­ble­me u že­lje­znič­kom sek­to­ru tre­ba rje­ša­va­ti kroz pri­va­ti­za­ci­ju go­to­vo svih dje­lo­va si­ste­ma, osim dje­lat­no­sti re­gu­li­sa­nja sa­o­bra­ća­ja. Me­đu­tim, već 2008. go­di­ne na­stu­pi­la je fi­nan­sij­ska kri­za u svi­je­tu ko­ja je sma­nji­la in­te­res za pri­vat­ne in­ve­sti­ci­je u že­lje­znič­ki sek­tor, te na­mje­re Vla­de za pri­va­ti­za­ci­jom po­je­di­nih dje­lat­no­sti že­lje­znič­kog sek­to­ra ni­je­su vi­še ima­le upo­ri­šte u no­voj re­al­no­sti okru­že­nja. Plan pri­va­ti­za­ci­je je bio iz­u­zet­no am­bi­ci­o­zan, iz­bor stra­te­ških part­ne­ra za dje­lat­no­sti put­nič­kog i te­ret­nog sa­o­bra­ća­ja i odr­ža­va­nja že­lje­znič­ke in­fra­struk­tu­re, pro­da­ju kon­trol­nog pa­ke­ta ak­ci­ja za Odr­ža­va­nje vo­znih sred­sta­va, do­dje­lji­va­nje kon­ce­si­ja za že­lje­znič­ke sta­ni­ce i ze­mlji­šte. No­si­o­ci svih ovih ak­tiv­no­sti su bi­li Vla­da, Sa­vjet za pri­va­ti­za­ci­ju, or­ga­ni ru­ko­vo­đe­nja dru­štva i sin­di­ka­ti. Po­sli­je jed­nog ne­u­spje­log ten­de­ra za pri­va­ti­za­ci­ju dru­štva za že­lje­znič­ki pre­voz ro­be Mon­te­kar­ga ovaj pro­ces je za­u­sta­vljen, a pri­va­ti­za­ci­ja dru­gih dje­lat­no­sti i kom­pa­ni­ja ni­je ni po­ku­ša­va­na – pi­še u do­ku­men­tu.
Oni pod­sje­ća­ju da je re­struk­tu­ri­ra­nje že­lje­zni­ca iz­vr­še­no u pe­ri­o­du 2008–2010. go­di­ne ob­u­hva­ti­lo ver­ti­kal­nu po­dje­lu kom­pa­ni­je po dje­lat­no­sti­ma i pre­u­zi­ma­nje du­go­va od stra­ne dr­ža­ve.
– Me­đu­tim, u pe­ri­o­du ko­ji je sli­je­dio na­kon to­ga, po­slov­ni re­zul­ta­ti no­vo­stvo­re­nih kom­pa­ni­ja ni­je­su po­ka­za­li zna­čaj­ne pro­mje­ne. Sve kom­pa­ni­je u pe­ri­o­du od 2012. do 2015. i da­lje su ima­le ne­ga­tiv­ne bi­lan­se u po­slo­va­nju, osim Mon­te­kar­ga u 2015. go­di­ni. To je do­kaz da re­struk­tu­ri­ra­nje ni­je za­vr­še­no, to je­ste pre­ki­nu­to je na­kon or­ga­ni­za­ci­o­nih pro­mje­na za­vr­še­nih 2011. go­di­ne sa iz­dva­ja­njem OŽVS. Dru­ga fa­za re­struk­tu­ri­ra­nja že­lje­znič­kih kom­pa­ni­ja tre­ba da ob­u­hva­ti ta­ko­zva­no ope­ra­tiv­no re­struk­tu­ri­ra­nje kao što su ra­ci­o­na­li­za­ci­ja tro­ško­va, ot­pu­šta­nje rad­ne sna­ge, za­tva­ra­nja ili in­te­gra­ci­ja po­slov­nih je­di­ni­ca, iz­ra­de no­ve unu­tra­šnje or­ga­ni­za­ci­je no­vo­stvo­re­nih kom­pa­ni­ja, op­ti­mi­za­ci­ja po­slov­nih pro­ce­sa, pro­fe­si­o­nal­ni me­nadž­ment, što je sa­mo dje­li­mič­no ura­đe­no – na­vo­di se u do­ku­men­tu.
Pred­u­ze­ći­ma je pre­po­ru­če­no i da sma­nje broj za­po­sle­nih.
– Po­slo­va­nje ŽICG je fi­nan­sij­ski odr­ži­vo čak i u ovim uslo­vi­ma ma­log uče­šća pri­ho­da iz osnov­ne dje­lat­no­sti i mo­že ne­sme­ta­no da funk­ci­o­ni­še uko­li­ko bi ŽPCG i Mon­te­kar­go re­dov­no pla­ća­li svo­je oba­ve­ze po osno­vu na­kna­da i utro­še­ne elek­trič­ne ener­gi­je vi­so­kog na­po­na, što ni­je slu­čaj u di­je­lu pre­vo­za put­ni­ka. Ne­re­dov­no pla­ća­nje ovih oba­ve­za di­rekt­no blo­ki­ra ŽICG. Jed­na od mje­ra na ko­ji­ma ŽPCG tre­ba da ra­di je­ste i sma­nje­nje tro­ško­va i stva­ra­nje efi­ka­snog pre­vo­zni­ka sa mi­ni­mal­nim bro­jem za­po­sle­nih, sa pro­duk­tiv­no­šću ko­ja omo­gu­ća­va kon­ku­rent­nost na tran­sport­nom tr­ži­štu. Či­ni se, ipak, da je ključ­no pi­ta­nje ov­dje iz­bor vi­so­ko pro­fe­si­o­nal­nog i spo­sob­nog me­nadž­men­ta ko­ji zah­ti­je­va ova vr­sta dje­lat­no­sti. Sa­mo­stal­no funk­ci­o­ni­sa­nje OŽVS do­vo­di se u pi­ta­nje ako gle­da­mo či­sto eko­nom­ski pri­stup. Znat­na sred­stva se od­li­va­ju iz Cr­ne Go­re za po­prav­ke i re­mont vo­znih sred­sta­va, jer OŽVS vr­ši uglav­nom sa­mo te­ku­će odr­ža­va­nje, za ko­je se vo­de du­go­traj­na i is­cr­plju­ju­ća ugo­va­ra­nja uslu­ga, a či­ji su do­dat­ni tro­ško­vi za PDV sa­da od 200 do 300 hi­lja­da eura na go­di­šnjem ni­vou – na­vo­di se u stra­te­gi­ji raz­vo­ja že­lje­zni­ce do 2027. go­di­ne.
B.Ma.


Du­gu­ju pre­ko se­dam mi­li­o­na za po­re­ze

Že­lje­znič­ke kom­pa­ni­je, osim ne­ga­tiv­nih bi­lan­sa, ima­ju ogro­man dug za po­re­ze i u vr­hu su cr­ne li­ste Po­re­ske upra­ve po osno­vu du­ga za po­re­ze i do­pri­no­se na lič­na pri­ma­nja. Kom­pa­ni­ja Že­lje­znič­ka in­fra­struk­tu­ra du­gu­je 3,4 mi­li­o­na, Že­lje­znič­ki pre­voz ma­lo ma­nje od tri mi­li­o­na, dok kom­pa­ni­ja Odr­ža­va­nje že­lje­znič­kih vo­znih sred­sta­va du­gu­je 1,6 mi­li­o­na eura. Još se ne zna na­čin na ko­ji će že­lje­znič­ka pred­u­ze­ća ot­pla­ti­ti po­re­ski dug, ima­ju­ći u vi­du da su do­bi­ja­li dr­žav­nu po­moć i da se sto­ga ne mo­gu pri­ja­vi­ti za ot­pla­tu du­ga u 60 mje­seč­nih ra­ta shod­no Za­ko­nu o re­pro­gra­mu.