Iz NVO „Na­še sun­ce” oci­je­nje­no je da Mi­ni­star­stvo pro­svje­te iz­mje­na­ma za­ko­na o vas­pi­ta­nju i obra­zo­va­nju dje­ce sa po­seb­nim obra­zov­nim po­tre­ba­ma ni­je is­po­što­va­lo obe­ća­nje da će asi­sten­ti do­bi­ja­ti ugo­vor na od­re­đe­no kao za­po­sle­ni, jer to u pro­pi­su ni­je oba­ve­zu­ju­će i za­vi­si­će od vo­lje di­rek­to­ra ško­la. Di­rek­to­ri­ca NVO „Na­še sun­ce” Mil­ka Šće­pa­no­vić ka­za­la je u raz­go­vo­ru za „Dan” da su ne­za­do­volj­ni pred­lo­že­nim za­ko­nom, jer dje­ci sa smet­nja­ma u raz­vo­ju ne­će bi­ti omo­gu­će­no da pra­te na­sta­vu.
– U čla­nu 30a na­vo­di se da je­dan asi­stent u na­sta­vi mo­že bi­ti an­ga­žo­van za vi­še dje­ce, od­no­sno uče­ni­ka, a na­čin an­ga­žo­va­nja se usa­gla­ša­va sa in­di­vu­du­al­no-raz­voj­nim pro­gra­mom i ras­po­re­dom ča­so­va. Za asi­sten­te u na­sta­vi mo­že bi­ti an­ga­žo­va­no li­ce ko­je ima naj­ma­nje če­tvr­ti ni­vo okvi­ra kva­li­fi­ka­ci­ja, pod­ni­vo je­dan (240 CSPK-a) i po­ha­đao je obu­ku struč­nog usa­vr­ša­va­nja za rad sa dje­com sa po­seb­nim obra­zov­nim po­tre­ba­ma. Pu­no rad­no vri­je­me asi­sten­ta u na­sta­vi je 40 ča­so­va u rad­noj ne­dje­lji. U čla­nu 30a ta­ko­đe se na­vo­di da ško­la sa asi­sten­tom u na­sta­vi mo­že za­klju­či­ti ugo­vor o ra­du na od­re­đe­no vri­je­me, a naj­du­že do kra­ja na­stav­ne go­di­ne. Upo­zo­ra­va­mo da od­red­bom „mo­že da se za­klju­či ugo­vor o ra­du na go­di­nu sa asi­sten­ti­ma”, ni­je pre­ci­zno de­fi­ni­sa­no pra­vo asi­sten­ti­ma da ško­la sa nji­ma mo­že pot­pi­sa­ti ugo­vo­re. Sma­tra­mo da bi u pred­lo­gu za­ko­na tre­ba­lo da pi­še da ško­le za­klju­ču­ju ugo­vor o ra­du, što bi zna­či­lo je to oba­ve­za – is­ti­če Šće­pa­no­vi­će­va.
Ona sma­tra da se rje­še­njem po ko­me asi­stent mo­že bri­nu­ti o vi­še uče­ni­ka kr­ši pra­vo dje­ce da ima­ju stal­nu po­dr­šku u ško­li.
– Dje­te­tu ko­je bo­lu­je od raz­voj­nog po­re­me­ća­ja ili ne­kog ob­li­ka auti­zma, a ko­je osta­ne sa­mo sa­mo je­dan čas bez asi­sten­ta, auto­mat­ski se bez­bjed­nost do­vo­di u pi­ta­nje. Zna­mo ka­kva su dje­ca ko­ja bo­lu­ju, od­no­sno ima­ju sta­nje auti­zma. Tra­ži­mo da asi­sten­ti bu­du per­so­nal­ni i da na jed­nog uče­ni­ka bu­de pro­pi­san jed­na asi­stent, ka­ko bi mo­gli da pra­te na­sta­vu i na­pre­du­ju u obra­zo­va­nju. Pro­šle go­di­ne smo tra­ži­li traj­no i odr­ži­vo an­ga­žo­va­nje asi­ste­na­ta u na­sta­vi za dje­cu sa po­seb­nim obra­zov­nim po­tre­ba­ma, jer na­ša dje­ca go­di­na­ma tr­pe zbog ne­ri­je­še­nog pi­ta­nja na­ga­žo­va­nja i fi­an­nsi­ra­nja asi­ste­na­ta – ob­ja­šnja­va Šće­pa­no­vi­će­va.
Ona na­vo­di da je mi­ni­star prosvjste Da­mir Še­ho­vić obe­ćao traj­no rje­še­nje za asi­sten­te u na­sta­vi, ali da je po­nu­dio po­ni­ža­va­ju­ći za­kon.
– Shva­ti­li smo da je ovim za­ko­nom na ško­la­ma i di­rek­to­ri­ma da sa­mi od­lu­ču­ju i ucje­nju­ju, pr­ven­stve­no ro­di­te­lje dje­ce sa po­seb­nim obra­zov­nim po­tre­ba­ma, ko­ji­ma je po­moć u ško­li neo­p­hod­na – ka­že Šće­pa­no­vi­će­va.D.B.