Gu­ve­r­ner Ra­do­je Žu­gić uče­stvo­vao je ju­če na še­stom sa­mi­tu Evrop­ska uni­ja – Ju­go­i­stoč­na Evro­pa u or­ga­ni­za­ci­ji re­no­mi­ra­nog lon­don­skog ča­so­pi­sa The eco­no­mist, ko­ji je odr­žan u Pod­go­ri­ci.
– Na sa­mi­tu, pod na­zi­vom „Evro­pa raz­ma­tra: Mo­že li Cr­na Go­ra do­sti­ći sta­bil­nost i rast?”, uče­stvo­vao je ve­li­ki broj pred­stav­ni­ka NA­TO-a, Evrop­ske ko­mi­si­je, vla­da ze­ma­lja ju­go­i­stoč­ne Evro­pe, pri­vre­de i osta­lih va­žnih in­sti­tu­ci­ja i or­ga­ni­za­ci­ja iz ze­ma­lja re­gi­o­na i Evro­pe – na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju.
Žu­gić je otvo­rio pa­nel na te­mu „Raz­ma­tra­nje sek­to­ra fi­nan­sij­skih uslu­ga u ju­go­i­stoč­noj Evro­pi”.
– Us­po­sta­vlja­nje pre­ko­gra­nič­ne sa­rad­nje re­gu­la­to­ra zna­čaj­no je za po­bolj­ša­nje ot­por­no­sti fi­nan­sij­skog si­ste­ma na si­stem­ski ri­zik, što na­me­će po­tre­bu ja­ča­nja sa­rad­nje ma­lih i otvo­re­nih eko­no­mi­ja sa raz­li­či­tim mo­ne­tar­nim po­li­ti­ka­ma, ali iden­tič­nim ci­lje­vi­ma – ka­zao je on.
Po ri­je­či­ma Žu­gi­ća, kri­za je po­ka­za­la da in­sti­tu­ci­ja­ma nad­le­žnim za nad­zor fi­nan­sij­skog si­ste­ma ne­do­sta­ju od­go­va­ra­ju­ća pra­va, ana­li­tič­ka sred­stva i in­stru­men­ti za iden­ti­fi­ka­ci­ju si­stem­skog ri­zi­ka ko­ji pro­is­ti­če iz do­ma­ćih, ali i pre­ko­gra­nič­nih iz­vo­ra.
– Za ja­ča­nje ot­por­no­sti fi­nan­sij­skog si­ste­ma na si­stem­ski ri­zik ve­o­ma je zna­čaj­no us­po­sta­vi­ti pre­ko­gra­nič­nu sa­rad­nju re­gu­la­to­ra, ka­ko bi se iz­bje­gla si­tu­a­ci­ja zlo­u­po­tre­be na­ci­o­nal­nog re­gu­la­tor­nog okvi­ra i po­ten­ci­jal­nih prav­nih pra­zni­na u prav­cu po­sti­za­nja in­di­vi­du­al­nih ko­ri­sti – ka­zao je Žu­gić.
Is­ta­kao je da je Cr­na Go­ra uvo­đe­njem eura kao zva­nič­ne va­lu­te sma­nji­la ri­zik de­vi­znog kur­sa, osi­gu­ra­la sta­bil­nost ci­je­na, sma­nji­la tro­ško­ve u tran­sak­ci­ja­ma, olak­ša­la pro­met ro­be, uslu­ga i ka­pi­ta­la sa me­đu­na­rod­nom za­jed­ni­com i otvo­ri­la put euro­a­tlant­skim in­te­gra­ci­ja­ma.
– Ipak, uvo­đe­nje va­lut­ne sup­sti­tu­ci­je ni­je bi­la za­mje­na za eko­nom­ske re­for­me ko­je su mo­ra­le usli­je­di­ti ka­ko bi se eko­no­mi­ja tran­sfor­mi­sa­la na tr­ži­šni na­čin pri­vre­đi­va­nja, a pra­vac bu­du­ćeg raz­vo­ja usmje­rio kao odr­ži­vi­jem si­ste­mu – re­kao je on.
Usli­je­di­le su, ka­ko je ka­zao, re­for­me svih kom­po­nen­ti eko­nom­ske po­li­ti­ke.
– Iz­bo­rom pu­ne euri­za­ci­je osta­li smo us­kra­će­ni za funk­ci­ju emi­si­je nov­ca, što nam je ulo­gu mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke i efek­tiv­nost mo­ne­tar­nih in­stru­me­na­ta, u funk­ci­ji pri­la­go­đa­va­nja eko­nom­skim šo­ko­vi­ma, znat­no re­du­ko­va­lo – re­kao je gu­ver­ner.
Po­sle­di­ca, ka­ko je ka­zao, ne­mo­guć­no­sti uti­ca­ja na mo­ne­tar­ne agre­ga­te i ka­mat­ne sto­pe je, sto­ga, fi­no pri­la­go­đa­va­nje ko­njuk­tur­nim kre­ta­nji­ma, kroz ka­na­le tran­smi­si­je mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke, pre­ni­je­lo na auto­mat­sko pri­la­go­đa­va­nje pri­vred­nih su­bje­ka­ta na tr­ži­štu.
– Ne­do­volj­na sop­stve­na aku­mu­la­ci­ja i kon­ku­rent­nost pri­vre­de, po­ja­ča­no sma­nje­nim ino pri­li­vom ka­pi­ta­la do­ve­li su do ma­te­ri­ja­li­za­ci­je kre­dit­nog ri­zi­ka u ban­ka­ma, po­ve­ća­nja ne­li­kvid­no­sti i ne­sol­vent­no­sti pri­vred­nog sek­to­ra, što se sve, si­ste­mom spo­je­nih su­do­va, pre­li­lo na fi­skal­ne ri­zi­ke – re­kao je on.
Po Žu­gi­ći­vim ri­je­či­ma, kre­dit­ni ri­zik je, osam go­di­na na­kon kri­ze, kao do­mi­nan­tan ri­zik fi­nan­sij­ske sta­bil­no­sti, a sa ko­jim smo se naj­vi­še bo­ri­li, sma­njen. Ni­vo ne­kva­li­tet­nih kre­di­ta je sa 25 od­sto u av­gu­stu 2011. sve­den na oko de­set od­sto na kra­ju pro­šle go­di­ne. Me­đu­tim, ka­ko je ka­zao, svi osta­li ri­zi­ci, iako sma­nje­ni i sa po­zi­tiv­nim tren­do­vi­ma, i da­lje su pri­sut­ni.J.V.