Ja­sno je da je fran­cu­ski sud do­nio po­li­tič­ku od­lu­ku i sve na­kon to­ga, i po­zi­va­nje am­ba­sa­do­ra da se vra­ti u Sr­bi­ju i ob­u­sta­va slu­žbe­nih pu­to­va­nja u na­red­na tri mje­se­ca u tu ze­mlju – mo­je su od­lu­ke, re­kao je pre­mi­jer Sr­bi­je. Vo­dio sam ra­ču­na o in­te­re­si­ma ze­mlje, ne dam da bi­lo ko ga­zi obraz srp­skog na­ro­da, po­ru­ču­je Alek­san­dar Vu­čić.
Pre­mi­jer Alek­san­dar Vu­čić je od­ba­cio kri­ti­ke zbog svih mje­ra ko­je je Vla­da na­lo­ži­la po­sli­je ne­iz­ru­če­nja Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja Sr­bi­ji i pod­sje­tio da je uoči iz­bo­ra re­kao da će vo­di­ti po­li­ti­ku su­ve­re­ne, slo­bod­ne i ne­za­vi­sne ze­mlje.
„Ni­sam re­kao da ću bi­ti pred­sjed­nik va­zal­ne dr­ža­ve, ni­ti ko­lo­ni­je”, re­kao je Vu­čić, od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nja no­vi­na­ra u Ru­dar­skom ba­se­nu „Ko­lu­ba­ra” po­vo­dom pri­mje­da­ba zbog na­lo­ga da se, po­red osta­log, ob­u­sta­ve slu­žbe­na pu­to­va­nja u Fran­cu­sku na tri mje­se­ca.
Ka­ko ka­že, uči­nio je to da za­šti­ti do­sto­jan­stvo gra­đa­na i dr­ža­ve, a ni to, kao ni uru­če­nje pro­test­ne no­te, ni­je ni­šta stra­šno.
Di­plo­mat­ski od­no­si ni­su pre­ki­nu­ti, a Fran­cu­ska bi to uči­ni­la i zbog mno­go ma­njeg raz­lo­ga, pri­mi­je­tio je.
Vje­ru­je, me­đu­tim, da bi bio mno­go du­ga­čak red, „do Dri­ne”, ka­da bi sta­li svi oni ko­ji su sprem­ni „dru­gi­ma da slu­že”, da ka­žu da su „uvi­jek dru­gi u pra­vu”...
„Ja­sno je da je fran­cu­ski sud do­nio po­li­tič­ku od­lu­ku i sve na­kon to­ga, i po­zi­va­nje am­ba­sa­do­ra da se vra­ti u Sr­bi­ju i ob­u­sta­va slu­žbe­nih pu­to­va­nja u na­red­na tri mje­se­ca u tu ze­mlju, mo­je su od­lu­ke”, re­kao je.
Pri­mje­tio je da zbog tih od­lu­ka ne tre­ba op­tu­ži­va­ti Vla­du, ali je iz­ra­zio i uvje­re­nje da će na­rod ra­zu­mje­ti za­što je ta­ko po­stu­pio.
„Ne­ma­mo ni­ka­kvu od­lu­ku o to­me, tre­ba kri­vi­ti me­ne, ne Vla­du, mo­ja je od­lu­ka i za po­vla­če­nje am­ba­sa­do­ra i za pro­test­nu no­tu i si­gu­ran sam da će se lju­di sa­gla­si­ti”, re­kao je Vu­čić do­da­ju­ći da je i od­lu­ka o ob­u­sta­vi pu­to­va­nja nje­go­va.
Ka­ko je pri­mi­je­tio, ne od­go­va­ra za to ni­ko­me od po­li­ti­ča­ra, te za­pi­tao: „A za­što ste on­da gla­sa­li za me­ne, ni­sam re­kao da ću bi­ti pred­sjed­nik va­zal­ne dr­ža­ve, ni­ti ko­lo­ni­je, da ću da­ti srp­ski obraz sva­ko­me jer ću bi­ti kri­ti­ko­van u ne­kim no­vi­na­ma, na­šim ili za­pad­nim?”RTS–M.Nj.


Umje­sto iz­vi­nje­nja – ni­šta

Pod­sje­tiv­ši da je u Sr­bi­ji ubi­jen fran­cu­ski dr­ža­vlja­nin Bris Ta­ton, te da je sva­ko nor­ma­lan ti­me bio zgro­žen, a da su Fran­cu­zi ima­li po­vje­re­nja u na­še pra­vo­su­đe i u tom slu­ča­ju, Vu­čić je za­pi­tao za­što u slu­ča­ju Ha­ra­di­na­ja tog po­vje­re­nja na­jed­nom ne­ma.
„A za­mi­sli­te da smo mi re­kli da ne­će od­go­va­ra­ti ni­ko za to jed­no ubi­stvo, a oni su sa­da pu­sti­li čo­vje­ka ko­ji tre­ba da od­go­vo­ra za ubi­stvo de­se­ti­ne lju­di”.
„Umje­sto da do­bi­je­mo iz­vi­nje­nje, ne­ma ni­šta, i ni­čim ne ugro­ža­va­mo Sr­bi­ju, ne pre­ki­da­mo od­no­se, sa­mo ka­žem da ne tre­ba da ide­te na slu­žbe­ni put u na­red­nih 90 da­na”, na­veo je Vu­čić.
„Šta, da ka­žem hva­la što vam je sud ne­za­vi­san”, upi­tao je, pod­sje­tiv­ši da su se bra­ni­li pro­ce­du­ra­ma, što su, ka­že, iz­mi­šljo­ti­ne.
„Ne­moj­te da iz­mi­šlja­te i ob­ma­nju­je­te ne­za­vi­sno pra­vo­su­đe, a od­lu­ka po­li­tič­ka”, re­kao je Vu­čić, do­da­ju­ći i da je ka­sni­je sa­znao da je od­lu­ka do­ni­je­ta po­sli­je an­ga­žo­va­nja Če­ri Bler, što, valj­da, tre­ba da zna­či da je advo­kat pod­mi­tio fran­cu­ski sud, te da smo mo­žda mi mo­gli da ga pod­mi­ti­mo.
Ka­ko je re­kao, šta god da je ura­dio, ni­kad ni­šta ne va­lja, a nje­gov je od­go­vor, ka­ko je na­veo: Baš me bri­ga za pri­mjed­be, šti­tim in­te­re­se Sr­bi­je, za­to sam iza­bran i za­to ni­sam pre­ki­dao od­no­se s Fran­cu­skom, to je­ste raz­log, a oni bi to si­gur­no uči­ni­li i za mno­go ma­nji raz­log...


Ne mi­je­ša se u rad tu­ži­la­štva

Pre­mi­jer Vu­čić je re­kao da su tu­ži­la­štvo i sud­stvo u Sr­bi­ji ne­za­vi­sni or­ga­ni i da on ne mo­že da uti­če na to da se ka­zne oni ko­ji su 5. ok­to­bra 2000. go­di­ne uče­stvo­va­li u pa­lje­nju Skup­šti­ne Sr­bi­je.
Mi­slim, do­dao je, da, ina­če, tre­ba da bu­de­mo okre­nu­ti bu­duć­no­sti, da se što vi­še ra­di, a ne da se ba­vi­mo onim što je bi­lo pri­je 17 ili 25 go­di­na.
Na pi­ta­nje no­vi­na­ra pri­li­kom obi­la­ska „Ko­lu­ba­re” ka­ko ko­men­ta­ri­še to što OEBS, NA­TO, SAD i EU tra­že od Ma­ke­do­ni­je da hit­no ka­zni sve ko­ji su upa­li u So­bra­nje i za­što ne pri­hva­ti sa­vjet svo­jih sa­rad­ni­ka i mi­ni­stra Alek­san­dra Vu­li­na da se ka­zne svi ko­ji su 5. ok­to­bra pa­li­li Skup­šti­nu, Vu­čić je re­kao da se ne mi­je­ša u rad tu­ži­la­štva.
„Evo, mi­ni­star Vu­lin do­ba­cu­je da ni­je moj naj­bli­ži sa­rad­nik, ali, ša­lu na stra­nu, po­zvao me Alek­san­dar (Vu­lin) i to re­kao. Od­mah sam vi­dio odu­še­vlje­nje kod di­je­la Srp­ske na­pred­ne stran­ke (SNS), a kod dje­la – ni­sam”, re­kao je Vu­čić.