-Pi­še: Sa­vo Šo­fra­nac


Uoči sva­kog pra­zni­ka u Cr­noj Go­ri se iz­no­va ak­tu­e­li­zu­je pri­ča o ne­po­što­va­nju pra­va rad­ni­ka na ne­rad­ne da­ne u vri­je­me dr­žav­nih i vjer­skih pra­zni­ka. Po­vo­dom ovog pi­ta­nja se, kao po obi­ča­ju, pred sva­ki pra­znik po­na­vlja­ju sa­op­šte­nja sin­di­ka­ta u ko­ji­ma se bez­u­spje­šno ape­lu­je na nad­le­žne dr­žav­ne or­ga­ne i in­spek­cij­ske slu­žbe da ra­de svoj po­sao i omo­gu­će rad­ni­ci­ma ostva­ri­va­nje ovog pra­va, od­no­sno da uko­li­ko „pri­ro­da dje­lat­no­sti ili teh­no­lo­gi­ja ra­da kod po­slo­dav­ca zah­ti­je­va­ju ne­pre­ki­dan rad“, iz­vr­še kon­tro­lu is­pla­te uve­ća­nja za­ra­de za rad u vri­je­me dr­žav­nih i vjer­skih pra­zni­ka.
Me­đu­tim, svje­do­ci smo da se u prak­si ovo pra­vo ma­sov­no kr­ši, od­no­sno da su sa iz­u­zet­kom dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja i jav­nog sek­to­ra, ve­ći­na šo­ping-mo­lo­va, ve­li­kih tr­go­vač­kih la­na­ca i dru­gih uslu­žnih obje­ka­ta u pri­vat­nom sek­to­ru u da­ne pra­zni­ka otvo­re­ni kao da se ra­di o bi­lo ko­jem dru­gom rad­nom da­nu ili kao da pri­ro­da nji­ho­ve dje­lat­no­sti zah­ti­je­va ne­pre­ki­dan rad, što oči­gled­no ni­je slu­čaj. Ne sa­mo da se na taj na­čin is­ka­zu­je ne­po­što­va­nje pre­ma zva­nič­nim pra­zni­ci­ma dr­ža­ve već se i svi oni ko­ji su u rad­nom od­no­su kod tih po­slo­da­va­ca sta­vlja­ju u ne­rav­no­pra­van po­lo­žaj u od­no­su na za­po­sle­ne za ko­je je taj dan bio ne­ra­dan.
Raz­log za ovo tre­ba pri­je sve­ga tra­ži­ti u ne­do­re­če­no­sti Za­ko­na o dr­žav­nim i dru­gim pra­zni­ci­ma, kao i Za­ko­na o svet­ko­va­nju vjer­skih pra­zni­ka, ko­ji­ma je re­gu­li­sa­na ovu oblast. Tre­ba is­ta­ći da Cr­na Go­ra u ovom po­gle­du pred­sta­vlja spe­ci­fi­kum, od­no­sno iz­u­ze­tak u od­no­su na sve dr­ža­ve re­gi­o­na i u od­no­su na ve­ći­nu evrop­skih dr­ža­va, jer po­seb­nim za­ko­ni­ma ure­đu­je dr­žav­ne i vjer­ske pra­zni­ke, što za po­slje­di­cu ima nji­hov raz­li­čit i ne­rav­no­pra­van prav­ni sta­tus. Ta­ko, na pri­mjer, za naj­ve­će hri­šćan­ske pra­zni­ke Bo­žić i Vas­krs, pro­pi­sa­no je da se „svet­ku­ju“ na na­čin da za­po­sle­ni mo­že ko­ri­sti­ti pra­vo na pla­će­no od­su­stvo, sa­mo uz pret­hod­ni za­htjev po­slo­dav­cu, ko­ji se mo­ra upu­ti­ti naj­ma­nje tri da­na pri­je vjer­skog pra­zni­ka. Ovim se obi­lje­ža­va­nje ovih pra­zni­ka svo­di na neo­ba­ve­zno – fa­kul­ta­tiv­no pra­vo za­po­sle­nog da ih pro­sla­vi u kru­gu svo­je po­ro­di­ce i to na­rav­no u slu­ča­ju da se isti smi­je usu­di­ti da se obra­ti po­slo­dav­cu sa za­htje­vom za pla­će­no od­su­stvo u „rad­ne da­ne ko­ji pa­da­ju u da­ne vjer­skih pra­zni­ka“, ka­ko je to za­ko­nom for­mu­li­sa­no. Da­kle, shod­no po­sto­je­ćim za­kon­skim rje­še­nji­ma, na­ve­de­ni vjer­ski pra­zni­ci su de­fi­ni­sa­ni kao rad­ni da­ni uz pra­vo po­je­din­ca na pla­će­no od­su­stvo, ko­je za­vi­si od dis­kre­ci­o­nog pra­va i vo­lje po­slo­dav­ca da udo­vo­lji za­htje­vu rad­ni­ka, a ne kao op­šti – dr­žav­ni pra­znik ko­ji se pra­znu­je i obi­lje­ža­va­ja na ni­vou či­ta­ve ze­mlje, kao što je slu­čaj u svim dr­ža­va­ma da­na­šnje (hri­šćan­ske) Evro­pe.
Me­đu­tim, ni­je bo­lja si­tu­a­ci­ja ni u slu­ča­ju pra­zno­va­nja zva­nič­nih dr­žav­nih pra­zni­ka. Sa iz­u­zet­kom po­je­di­nih dr­žav­nih pra­zni­ka, ka­da se po­je­di­ni „za­slu­žni“ po­slo­dav­ci i taj­ku­ni bli­ski vla­sti utr­ku­ju u is­ti­ca­nju dr­žav­nih sim­bo­la i na­vod­nog pa­tro­ti­zma, ko­ji je obič­no pro­por­ci­o­na­lan su­mi ne­pla­će­nog po­re­za, kva­dra­ti­ma ne­le­gal­ne grad­nje ili bro­ju na­mje­šte­nih ten­de­ra, za­po­sle­ni u pri­vat­nom sek­to­ru ne­ma­ju mno­go ko­ri­sti od za­kon­ske od­red­be u ko­joj se de­cid­no ka­že da su pra­znič­ni da­ni ne­rad­ni. Raz­log za ovo je član 5 Za­ko­na o dr­žav­nim i dru­gim pra­zni­ci­ma, ko­jim je pro­pi­sa­no da pri­vred­na dru­štva i dru­gi ob­li­ci oba­vlja­nja pri­vred­ne dje­lat­no­sti, mo­gu ra­di­ti u pra­znič­ne da­ne ako pri­ro­da dje­lat­no­sti ili teh­no­lo­gi­ja ra­da zah­ti­je­va­ju ne­pre­ki­dan rad, te da se do­zvo­la za rad u pra­znič­ne da­ne iz­da­je od stra­ne Mi­ni­star­stva eko­no­mi­je, u skla­du sa kri­te­ri­ju­mi­ma i pra­vi­li­ma ko­je pro­pi­še. Tre­ba is­ta­ći da re­sor­no mi­ni­star­stvo do da­nas ni­je po­stu­pi­lo u skla­du sa ovom za­kon­skom oba­ve­zom, od­no­sno da ni­ka­da ni­je do­ne­sen pod­za­kon­ski akt ko­jim bi bi­lo pre­ci­zno de­fi­ni­sa­no ko­je su to dje­lat­no­sti či­ja pri­ro­da i teh­no­lo­gi­ja ra­da zah­ti­je­va­ju ne­pre­ki­dan rad. Uzrok to­me je u oči­gled­noj na­mje­ri vla­sti da se de­za­vu­i­šu pra­va iz ovog za­ko­na, od­no­sno da u ne­do­stat­ku pre­ci­znih kri­te­ri­ju­ma, pra­vo rad­ni­ka na ne­rad­ne da­ne za vri­je­me dr­žav­nih pra­zni­ka osta­ne sa­mo mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru. Ta­ko­đe, ja­sno je da se ti­me omo­gu­ća­va pred­stav­ni­ci­ma krup­nog ka­pi­ta­la iz obla­sti tr­go­vi­ne i uslu­žnih dje­lat­no­sti da ma­sov­no kr­še rad­nič­ka pra­va. To ni­je za ču­đe­nje ako se uzme u ob­zir da su vla­sni­ci ovih pred­u­ze­ća ili ve­o­ma bli­ski ak­tu­el­noj vla­sti, ili su sa­mo po­zajm­lje­na ime­na iza ko­jih se kri­ju ne­ki od naj­vi­ših dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra.
Mi­šlje­nja sam da je ova­kvo sta­nje u ovoj i u dru­gim obla­sti­ma rad­nič­kih pra­va di­rekt­na po­slje­di­ca mo­de­la eko­nom­skog raz­vo­ja, tzv. neo­li­be­ral­nog ka­pi­ta­li­zma ko­ji se pri­mje­nju­je u pret­hod­ne dvi­je de­ce­ni­je u na­šoj ze­mlji. Du­go­roč­no, to se kraj­nje ne­ga­tiv­no od­ra­ža­va i na po­ro­di­cu kao osnov­nu će­li­ju sva­kog dru­štva, po­seb­no na od­no­se ro­di­te­lja i dje­ce. Da­nas je po­stao op­šta po­ja­va ne­pla­će­ni pre­ko­vre­me­ni rad, rad u da­ne dr­žav­nih i vjer­skih pra­zni­ka, kao i kr­še­nje pra­va na go­di­šnji od­mor i dru­gih pra­va iz rad­nog od­no­sa, či­me se po­ka­zu­je ne­moć dr­ža­ve da ure­di ovu oblast u skla­du sa evrop­skim stan­dar­di­ma, na ko­je se ta­ko ra­do po­zi­va.