U Cr­noj Go­ri isti tret­man mo­ra­ju ima­ti svi oni ko­ji is­ti­ču za­sta­ve dru­gih dr­ža­va, bez ob­zi­ra o ko­jim za­sta­va­ma je ri­ječ, ka­zao je pot­pred­sjed­nik Gra­đan­skog po­kre­ta URA Ne­đelj­ko Ru­do­vić. To je sa­op­štio ko­men­ta­ri­šu­ći za „Dan” dvo­stru­ke ar­ši­ne cr­no­gor­ske vla­sti, ko­ja ka­žnja­va is­ti­ca­nje srp­ske tro­boj­ke dok iz­o­sta­je bi­lo ka­kva re­ak­ci­ja ka­da su u pi­ta­nju obi­ljež­ja dru­gih dr­ža­va.
– U Cr­noj Go­ri tre­ba da se sa po­no­som is­ti­če cr­no­gor­ska za­sta­va, ka­ko god da se na­ci­o­nal­no osje­ća­mo. Ali, to se ne mo­že usta­no­vi­ti de­kre­tom ako do­bar dio Cr­ne Go­re ovu ze­mlju ne do­ži­vlja­va du­bo­ko u se­bi kao svo­ju, ako ne osje­ća da joj istin­ski pri­pa­da, od­no­sno da je ona pri­vr­že­na nje­mu jed­na­ko kao svi­ma osta­li­ma. Ne­dav­no sam ka­zao i osta­jem pri to­me – de­spot­ska vlast, a sva­ka ko­ja je sprem­na na sve da bi osta­la vlast je de­spot­ska, naj­ve­ća je pri­jet­nja Cr­noj Go­ri, na­ro­či­to ako je ona pro­mo­ter cr­no­gor­skog iden­ti­te­ta – ka­že Ru­do­vić.
Ka­ko po­ja­šnja­va, ta­kva vlast nu­žno ra­đa ot­por i inat, a kod do­brog di­je­la gra­đa­na Cr­ne Go­re i ot­por pre­ma sve­mu cr­no­gor­skom.
– Ako ho­će­mo da svi, osje­ća­li se oni Cr­no­gor­ci­ma, Sr­bi­ma, Bo­šnja­ci­ma, Mu­sli­ma­ni­ma, Hr­va­ti­ma ili Ro­mi­ma, ra­do usta­ju na cr­no­gor­sku him­nu i is­ti­ču za­sta­vu dr­ža­ve Cr­ne Go­re, Cr­na Go­ra mo­ra po­sta­ti ze­mlja slo­bo­de, za­ko­na i prav­de. Sa­mo ta­kva Cr­na Go­ra mo­že bi­ti vječ­na jer je gra­đa­ni sa­mo ta­da mo­gu do­ži­vlja­va­ti kao svo­ju – oci­je­nio je pot­pred­sjed­nik GP URA.
Da bi Cr­na Go­ra bi­la ta­kva, sma­tra on, tre­ba­ju joj de­mo­krat­ske pro­mje­ne i dru­ga­či­ji ka­rak­ter vla­sti.
– Do ta­da će ne­za­do­volj­ni po­je­din­ci ili gru­pe is­ti­ca­ti za­sta­ve dru­gih dr­ža­va na svo­jim bal­ko­ni­ma, što tre­ba da bu­de alarm. Ne u smi­slu sank­ci­o­ni­sa­nja, ne­go rje­ša­va­nja pro­ble­ma ko­ji je u ko­ri­je­nu tog fe­no­me­na. Se­lek­tiv­na pri­mje­na za­ko­na sa­mo još vi­še pro­du­blju­je pro­blem. Da bi­smo, za po­če­tak, to iz­bje­gli isti tret­man mo­ra­ju ima­ti svi oni ko­ji is­ti­ču za­sta­ve dru­gih dr­ža­va, bez ob­zi­ra o ko­jim za­sta­va­ma je ri­ječ. Na­dam se da će naj­stro­že bi­ti ka­žnje­ni oni ko­ji cr­no­gor­skom za­sta­vom za­o­gr­ću svo­ja ne­po­čin­stva, sma­tra­ju­ći, valj­da, da će se ta­ko sa­ču­va­ti od su­da gra­đa­na i su­da za­ko­na – za­klju­čio je Ru­do­vić.
Cr­no­gor­ska po­li­ci­ja je 21. ma­ja eks­pre­sno dej­stvo­va­la i pri­ve­la me­na­dže­ra Bu­dve i funk­ci­o­ne­ra No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je Mi­la Bo­žo­vi­ća jer je na svo­joj ku­ći is­ta­kao tro­boj­ku. Istog da­na na vr­hu pla­ni­ne Ru­mi­je iz­nad Ba­ra oku­pi­la se ve­ća gru­pa Al­ba­na­ca sa na­ci­o­nal­nim, ali i obi­ljež­ji­ma „Ve­li­ke Al­ba­ni­je”, ko­ja ob­u­hva­ta i dio te­ri­to­ri­je Cr­ne Go­re. Ni­ko od nad­le­žnih or­ga­na se ni­je ogla­sio po­vo­dom do­ga­đa­ja na Ru­mi­ji.
I ko­or­di­na­tor pro­gra­ma u Gra­đan­skoj ali­jan­si Edin Ko­lje­no­vić uka­zu­je da za­kon mo­ra jed­na­ko da va­ži za sve.
– Za­kon o jav­nom re­du i mi­ru i Za­kon o upo­tre­bi na­ci­o­nal­nih sim­bo­la de­fi­ni­šu upo­tre­bu na­ci­o­nal­nih sim­bo­la i za­bra­nu ko­ri­šće­nja sim­bo­la dru­gih dr­ža­va bez odo­bre­nja. Po pla­nu Vla­de za tre­ći kvar­tal ove go­di­ne pred­vi­đe­no je do­no­še­nje no­vog za­ko­na o upo­tre­bi na­ci­o­nal­nih sim­bo­la. Oče­ku­je­mo da će ovo pi­ta­nje bi­ti pre­ci­zni­je ri­je­še­no ne­go do sa­da. Osta­je na dr­ža­vi da spro­vo­di za­ko­ne i da usva­ja­njem no­vih rje­ša­va pro­ble­me iz prak­se na­sta­le to­kom pri­mje­ne pret­hod­nih rje­še­nja – na­veo je on.
Ka­ko je do­dao, u prak­si se po­ka­za­lo da ima­mo ne­do­volj­no ja­sna rje­še­nja kao i si­tu­a­ci­je ko­je tre­ba do­dat­no pre­ci­zi­ra­ti.
– Uko­li­ko se to ne že­li, on­da tre­ba ana­li­zi­ra­ti po­li­tič­ke raz­lo­ge za ta­ko ne­što. Oba­ve­za svih nas je da po­štu­je­mo za­kon, ali i da ra­di­mo na sni­ža­va­nju et­nič­kih ten­zi­ja kao i po­sti­za­nju jed­na­ko­sti svih gra­đa­na i gru­pa pred za­ko­nom, pa i ka­da su u pi­ta­nju po­me­nu­ti za­ko­ni – za­klju­čio je Ko­lje­no­vić.
U No­voj srp­skoj de­mo­kra­ti­ji sma­tra­ju da je „pot­pu­no oče­ki­va­no i pri­rod­no da ak­tu­el­ni an­ti­srp­ski re­žim ka­žnja­va Sr­be i srp­sku za­sta­vu”.
– Oni su sve ura­di­li da raz­bi­ju dr­žav­nu za­jed­ni­cu i na­sil­no asi­mi­lu­ju Sr­be u Cr­noj Go­ri. Već vi­še od jed­ne de­ce­ni­je spro­vo­de bru­tal­nu dis­kri­mi­na­ci­ju nad srp­skom na­ci­o­nal­nom i je­zič­kom za­jed­ni­com. U tom vre­me­nu sa­ve­zni­ci su im bi­li al­ban­ski po­li­ti­ča­ri i to ne sa­mo iz Cr­ne Go­re ne­go iz či­ta­vog re­gi­o­na. Ka­ko je po­zna­to da u Cr­noj Go­ri za­kon ne va­ži pod­jed­na­ko za sve nje­ne gra­đa­ne, on­da ni­je iz­ne­na­đe­nje da po­sto­ji po­li­ti­ka dvo­stru­kih ar­ši­na, jed­na pre­ma Sr­bi­ma dru­ga pre­ma Al­ban­ci­ma – na­veo je port­pa­rol No­ve i po­sla­nik DF-a Jo­van Vu­ču­ro­vić.
Ta po­li­ti­ka, ka­ko je do­dao, po­sta­je po­seb­no iz­ra­že­na ka­da re­žim po­vje­ru­je da ona da­je re­zul­ta­te.
– Ta­ko, re­ci­mo, ka­da ne­ko ko je pri­pa­dao Blo­ku za za­jed­nič­ku dr­ža­vu, ko­ji je po­kra­den na re­fe­ren­du­mu i ža­lio za raz­bi­ja­njem za­jed­nič­ke dr­ža­ve, da­nas ka­že da tre­ba ču­va­ti te­ko­vi­ne 21. ma­ja i šti­ti­ti re­fe­ren­dum­sku kra­đu iz 2006. go­di­ne, re­žim po­gre­šno za­klju­či da je uspio u na­mje­ri asi­mi­la­ci­je Sr­ba i ob­ra­ču­na sa ide­jom za­jed­nič­ke dr­ža­ve. To ga do­dat­no ohra­bri da na­sta­vi još bru­tal­ni­ji ob­ra­čun sa na­šim na­ro­dom – za­klju­čio je Vu­ču­ro­vić.V.R.


Na Ru­mi­ji ak­ci­ja u ko­or­di­na­ci­ji sa re­ži­mom

Po ri­je­či­ma Jo­va­na Vu­ču­ro­vi­ća, u No­voj i DF-u su si­gur­ni da su gra­đa­ni Ul­ci­nja al­ban­sku za­sta­vu na Ru­mi­ji is­ta­kli u do­go­vo­ru sa re­ži­mom.
– Si­gur­ni smo da je to dio ko­or­di­ni­ra­ne ak­ci­je Du­ška Mar­ko­vi­ća i Na­zi­fa Cun­gua. Na­rav­no, DPS ovo ne mo­že otvo­re­no da ra­di zbog gla­sa­ča u Moj­kov­cu, Be­ra­na­ma, Nik­ši­ću i Bo­ki, jer ta­mo mo­ra­ju da glu­me i pred­sta­vlja­ju se kao ve­li­ki Cr­no­gor­ci– oci­je­nio je on.


Ka­zne od 2.500 do 5.000 eura

Za­kon o upo­tre­bi na­ci­o­nal­nih sim­bo­la u čla­nu 23 de­fi­ni­še da će se prav­no li­ce ko­je na jav­nom mje­stu, bez odo­bre­nja ili jav­nog po­zi­va, is­tak­ne ili upo­tri­je­bi za­sta­vu, grb ili dru­gi sim­bol dru­ge dr­ža­ve, ka­zni­ti za pre­kr­šaj nov­ča­nom ka­znom od 2.500 do 5.000 eura.
Pred­u­zet­nik ko­ji uči­ni pre­kr­šaj ka­zni­će se nov­ča­nom ka­znom od 500 do 5.000 eura. Od­go­vor­no li­ce u prav­nom li­cu ko­je uči­ni pre­kr­šaj ka­zni­će se nov­ča­nom ka­znom od 300 do 2.000 eura. Fi­zič­ko li­ce ko­je uči­ni pre­kr­šaj ka­zni­će se nov­ča­nom ka­znom od 100 eura do 500 eura ili ka­znom za­tvo­ra do 30 da­na.