I po­red mno­go in­ve­sti­ra­nog nov­ca i ener­gi­je me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, Ko­so­vo je i da­lje naj­si­ro­ma­šni­je u Evro­pi, cvje­ta tr­go­vi­na nar­ko­ti­ci­ma, jer le­gal­no ne­ma šta dru­go da iz­vo­zi osim sta­rog me­ta­la i ne­kih na­mir­ni­ca, a mla­di vi­de per­spek­ti­vu sa­mo u ino­stran­stvu, is­ti­če beč­ki dnev­nik „Ku­rir”.
„NA­TO, UN, EU su od kra­ja de­ve­de­se­tih in­ve­sti­ra­li mno­go nov­ca i ener­gi­je u Ko­so­vo. Mi­li­jar­de su da­va­ne Ko­so­vu, ko­je je 2008. jed­no­stra­no pro­gla­si­lo ne­za­vi­snost”, pod­sje­ća list.
Je­di­ni uspjeh, ko­ji je za­bi­lje­žen tim na­po­ri­ma, je­ste da ne go­re srp­ska ni­ti al­ban­ska se­la, a i u Mi­tro­vi­ci, po­di­je­lje­nom gra­du, mir­no je.
„To je sve od do­brih vi­je­sti”, kon­sta­tu­je Ku­rir.
Dnev­nik na­vo­di da „ži­vot­ni stan­dard ni­je po­ras­tao od ne­za­vi­sno­sti, na­pro­tiv, ži­vot je po­stao sve te­ži, pri­je sve­ga za mla­de”.
„Ko­so­vo je naj­si­ro­ma­šni­ja ze­mlja Evro­pe, ne­za­po­sle­nost je zva­nič­no na oko 30 od­sto, a kod mla­dih je sto­pa dvo­stru­ko ve­ća. Na osno­vu vi­so­kog na­ta­li­te­ta sva­ke go­di­ne do 25.000 mla­dih pri­sti­že na tr­ži­šte ra­da, a pri­vre­da i ad­mi­ni­stra­ci­ja ne­ma­ju ka­pa­ci­tet da ih pri­hva­te. Tr­go­vi­na nar­ko­ti­ci­ma cvje­ta. Le­gal­no, iz­u­zev sta­rog me­ta­la i ma­log bro­ja na­mir­ni­ca, Ko­so­vo ne­ma šta dru­go za iz­voz. Dr­ža­va se fi­nan­si­ra go­to­vo is­klju­či­vo od ca­rin­skih pri­ho­da i PDV-a”, is­ti­če Ku­rir.
Mno­gi sta­nov­ni­ci Ko­so­va svo­ju per­spek­ti­vu vi­de sa­mo u da­le­kom ino­stran­stvu, a već du­go, ka­ko do­da­je list, do­zna­ke di­ja­spo­re su naj­ve­ći eko­nom­ski fak­tor.
List na­vo­di da se pro­ces pri­bli­ža­va­nja EU od­vi­ja te­ško i spo­ro, a Uni­ja od­bi­ja Ko­so­vu, kao je­di­nom na Bal­ka­nu, li­be­ra­li­za­ci­ju vi­znog re­ži­ma, ta­ko da gra­đa­ni ne­ma­ju ni­ka­kvu le­gal­nu mo­guć­nost na rad u ze­mlja­ma Uni­je.
Beč­ki Ku­rir pod­sje­ća da je 2015. vi­še od 100.000 sta­nov­ni­ka Ko­so­va po­ku­ša­lo da do­spi­je do EU i na­đe po­sao, ali šan­sa na azil ne po­sto­ji i ne­će je ni bi­ti za kla­sič­ne eko­nom­ske mi­gran­te. Ko ne­ka­ko us­pi­je da iz­bjeg­ne de­por­ta­ci­ju, osta­je ile­gal­no u EU.
„U ta­kvom ob­li­ku Ko­so­vo ne­ma bu­duć­nost”, ocje­nju­je Du­šan Re­ljić sa Ber­lin­ske fon­da­ci­je za na­u­ku i po­li­ti­ku.
„Neo­p­hod­no je uklju­če­nje u ve­ću eko­nom­sku za­jed­ni­cu. Sa­mo ako rad­ni mi­gran­ti po po­tre­bi i že­lji obje stra­ne mo­gu da ra­de u EU, Ko­so­vo se mo­že sta­bi­li­zo­va­ti”, sma­tra Re­ljić.
Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, re­dov­na rad­na mi­gra­ci­ja bi­la bi ključ za po­li­tič­ku i eko­nom­sku sta­bi­li­za­ci­ju.
Austrij­ski list ujed­no uka­zu­je da je po­sli­je pri­je­vre­me­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra si­tu­a­ci­ja s for­mi­ra­njem vla­de ote­ža­na.