PET­NjI­CA - Da je pod­ruč­je Pet­nji­ce po­sled­njih de­ce­ni­ja su­o­če­no sa iz­ra­že­nom mi­gra­ci­jom sta­nov­ni­štva i dra­stič­nim pa­dom na­ta­li­te­ta uka­zu­ju i naj­no­vi­ji po­da­ci o bro­ju no­vo­u­pi­sa­nih đa­ka. Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma na ci­je­loj te­ri­to­ri­ji pet­njič­ke op­šti­ne, ko­ja bro­ji pet osnov­nih ško­la, ove go­di­ne bi­će sve­ga 57 pr­va­ka. Od to­ga u Osnov­noj ško­li ,,Mah­mut Adro­vić” upi­sa­na su 22 đa­ka, uklju­ču­ju­ći i pod­ruč­na odje­lje­nja Rad­man­ci, Po­nor, Go­do­če­lje i La­ga­to­re. Osnov­ne ško­le u Tu­ca­nju i Sa­vi­nom Bo­ru upi­sa­le su po osam pr­va­ka, a ško­la u Tr­pe­zi­ma pet. Osnov­na ško­la ,,25. Maj” iz Vr­bi­ce bro­ja­će 14 uče­ni­ka pr­vog raz­re­da. Po­da­ci uka­zu­ju da je broj upi­sa­nih đa­ka u od­no­su na pro­šlu kao i na pret­hod­ne go­di­ne znat­no sma­njen, što gra­đa­ne Pet­nji­ce ja­ko za­bri­nja­va ako se zna da je 1971. go­di­ne osnov­na ško­la u Pet­nji­ci u 36 odje­lje­nja bro­ja­la 972 uče­ni­ka.
Iz lo­kal­ne upra­ve na­vo­de da su naj­no­vi­ji po­da­ci o bro­ju no­vo­u­pi­sa­nih uče­ni­ka za­bri­nja­va­ju­ći, ali da se iskre­no na­da­ju da za Pet­nji­cu do­la­ze bo­lji da­ni.
- Po­sled­njih de­ce­ni­ja na­rod sa pro­sto­ra Bi­ho­ra se ma­sov­no ise­lja­vao u ne­ke raz­vi­je­ni­je kra­je­ve ko­ji pru­ža­ju bo­lje uslo­ve za ži­vot i rad. Ta­ko je do­la­zi­lo do pa­da na­ta­li­te­ta, a sa­mim tim i sa­ma­nje­nja bro­ja uče­ni­ka. Sva­ka­ko ta po­ja­va ve­li­kih mi­gra­ci­o­nih kre­ta­nja iz­i­sku­je du­bo­ke struč­ne ana­li­ze, na­kon če­ga tre­ba utvr­di­ti ja­sne smjer­ni­ce ko­je bi za­u­sta­vi­le ova­ko ne­ga­tiv­ne tren­do­ve. Uzro­ke tre­ba tra­ži­ti u ne­rav­no­mjer­nom re­gi­o­nal­nom raz­vo­ju, ali i či­nje­ni­ci da je Pet­nji­ci pri­je pet i po de­ce­ni­ja ne­pra­ved­no od­u­zet sta­tus op­šti­ne. No, sad ka­da ima­mo svo­ju op­šti­nu oče­ku­jem da će do­ći do po­nov­nog oži­vlja­va­nja se­la i uve­ća­va­nja bro­ja sta­nov­ni­ka na ovom pod­ruč­ju – na­ve­li su iz lo­kal­ne upra­ve, do­da­ju­ći da oni u tom prav­cu ula­žu mak­si­mal­ne na­po­re.
Od­bor­nik SNP-a Za­im Li­či­na sma­tra da je sta­nje alar­mant­no i da se mo­ra­ju stva­ra­ti od­go­va­ra­ju­ći uslo­vi ko­ji bi ini­ci­ra­li mla­de lju­de da for­mi­ra­ju po­ro­di­ce i osta­nu da ži­ve u mje­stu svog ro­đe­nja.
-Evi­dent­no je da je u na­šim ško­la­ma sve ma­nje dje­ce. To zna­či da se ne­ke stva­ri mo­ra­ju mi­je­nja­ti uko­li­ko ne že­li­mo da ov­dje za­vla­da bi­je­la ku­ga. U tom prav­cu oče­ku­je­mo ve­ću po­moć dr­ža­ve, kao i na­ših lju­di iz ino­stran­stva ko­ji su uvi­jek iz­ra­ža­va­li sprem­nost da se na naj­bo­lji­će mo­gu­ći na­čin odu­že svom za­vi­ča­ju. Pri­je sve­ga, uz for­mi­ra­ni ad­mi­ni­stra­tiv­ni cen­tar, mo­ra­mo iz­na­la­zi­ti mo­guć­no­sti za otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta, što je glav­ni pred­u­slov za ne­ku raz­voj­nu pri­ču i bo­lju bu­duć­nost – is­ti­če Li­či­na.
I iz Bo­šnjač­ke de­mo­krat­ske za­jed­ni­ce sma­tra­ju da je kuc­nuo po­sled­nji čas da se ura­di ne­što za spas pet­njič­ke omla­di­ne.
- Zbog op­šte ne­bri­ge pro­stor Pet­nji­ce je de­ce­ni­ja­ma osu­đi­van na pro­past, što je i uzro­ko­va­lo ve­li­ki od­liv lo­kal­nog sta­nov­ni­štva. Jer čim ima­te lo­šu in­fra­struk­tu­ru, ošte­će­ne i če­sto ne­pro­hod­ne sa­o­bra­ćaj­ni­ce, i iz­ra­že­nu ne­za­po­sle­nost on­da se ni­je ču­di­tio što na­rod od­la­zi u ne­ke dru­ge kra­je­ve, tra­že­ći bo­lje uslo­ve za ži­vot. Za­to u Pet­nji­ci i okol­nim se­li­ma da­nas ima­mo ve­li broj ku­ća u ko­ji­ma ni­ko ne ži­vi. Osta­ja­li su sa­mo oni naj­u­por­ni­ji, iako svje­sni da će ov­dje, ako se ne pre­du­zmu ne­ke hit­ne mje­re, umje­sto dje­či­jeg pla­ča za­go­spo­da­ri­ti ti­ši­na – na­ve­li su iz Bo­šnjač­ke de­mo­krat­ske za­jed­ni­ce.
D.J.


Pro­mi­je­ni­ti na­vi­ke

Pred­sjed­ni­ca Udru­že­nja „Vri­jed­ne ru­ke“ Sa­ba­he­ta No­va­lić sma­tra da se vi­še pa­žnje mo­ra po­sve­ći­va­ti raz­vo­ju se­la i po­ljo­pri­vre­de uko­li­ko se že­le za­u­sta­vi­ti ne­ga­tiv­ni mi­gra­ci­o­ni tren­do­vi.
- Sve uka­zu­je da su po­treb­ne kor­je­ni­te dru­štve­ne pro­mje­ne ako se že­li vra­ti­ti ži­vot na pod­ruč­ju Pet­nji­ce. Mo­ra­mo shva­ti­ti da je Bi­hor, ne­kad po­zna­ti vo­ćar­ski i sto­čar­ski kraj, sa broj­nim ži­ti­šti­ma pre­tvo­ren u mje­sto iz ko­jeg se od­la­zi, a sve re­đe do­la­zi. Do­šlo je do sma­nje­nja po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vod­nje i uni­šta­va­nje stoč­nog fon­da, dok su pla­nin­ski ka­tu­ni uglav­nom na­pu­šte­ni, a nji­ve pre­tvo­re­ne u li­va­de. Za­to sad kad ima­mo svo­ju op­šti­nu mo­ra­ju se iz­na­la­zi­ti efi­ka­sni­ja rje­še­nja za oži­vlja­va­nje se­la i us­po­sta­vlja­nje ja­kih ga­zdin­sta­va. Uz to, svi mo­ra­mo do­bro za­su­ka­ti ru­ka­ve i pro­mi­je­ni­ti na­vi­ke, ako že­li­mo ići na­pri­jed - is­ti­če No­va­li­će­va.