AN­DRI­JE­VI­CA – Uz pri­god­nu sve­ča­nost, ju­če je u se­lu Sla­ti­na kod An­dri­je­vi­ce ot­kri­ve­no spo­men- obi­ljež­je Pu­ni­ši Ra­či­ću, uče­sni­ku oslo­bo­di­lač­kih ra­to­va 1912-1918. go­di­na i na­rod­nom po­sla­ni­ku u Skup­šti­ni Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. Pu­ni­ša Ra­čić je stra­dao u rat­nom vi­ho­ru 1944. go­di­ne, a ostao je upam­ćen kao na­rod­ni po­sla­nik ko­ji je u Skup­šti­ni Kra­lje­vi­ne Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca 20. ju­na 1928. go­di­ne ubio gru­pu hr­vat­skih na­rod­nih po­sla­ni­ka na če­lu sa Stjepanom Radićem, osni­va­čem Hrvatske seljačke stranke. Spo­men- obi­ljež­je, na kom pi­še: „Ov­dje je 1886. go­di­ne ro­đen zna­me­ni­ti Sla­ti­nja­nin i Va­so­je­vić, Pu­ni­ša Mi­lev Ra­čić, uče­snik oslo­bo­di­lač­kih ra­to­va na­rod­ni po­sla­nik Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je i no­si­lac Al­ban­ske spo­me­ni­ce“, po­dig­nu­to je u ne­po­sred­noj bli­zi­ni Ra­či­će­ve rod­ne ku­će. Na mer­mer­noj plo­či je za­pi­sa­no da spo­men- obi­ljež­je po­di­žu „na nje­ga po­no­sni brat­stvo Ra­či­ća i Sla­ti­nja­ni“. Ot­kri­va­ju­ći spo­men- obi­ljež­je prof. dr Dra­go­mir Ki­ćo­vić, i autor knji­ge o Pu­ni­ši Ra­či­ću na­gla­sio je da ovaj čin za­o­kru­žu­je dug pre­ma ovom zna­me­ni­tom Va­so­je­vi­ću.
-Da­nas smo na og­nji­štu Pu­ni­še Ra­či­ća, na te­me­lji­ma oda­kle se upu­tio u svi­jet, za­to sva­ko sje­ća­nje na nje­ga kre­će odav­de i vra­ća se ov­dje. Ov­dje je sa­bra­no sve. Ne­ka ovi te­me­lji bu­du i naš oslo­nac. Ne­ka nas sna­že u bor­bi za prav­dom ko­ja je bi­la Pu­ni­ši­na ver­ti­ka­la – na­gla­sio je Ki­ćo­vić, do­da­ju­ći da se iskre­no na­da da smo po­sli­je 72 go­di­ne zre­li da za­ko­pa­mo rat­ne ro­vo­ve i otvo­ri­mo gro­bo­ve po­gi­nu­lih.
On je, do­ča­ra­va­ju­ći isti­nu o ži­vot­nom pu­tu Pu­ni­ši Ra­či­ću, is­ta­kao da će spo­men -obi­ljež­je po­dig­nu­to u nje­go­voj rod­noj Sla­ti­ni, zra­či­ti svje­tlo­šću, isti­nom, prav­do­lju­bljem i opo­me­nom.
-Ot­kri­va­njem spo­me­ni­ka Pu­ni­ši Ra­či­ću, ov­dje pred nje­go­vom rod­nom ku­ćom, mi Sla­ti­nja­ni, pri­je svih, ski­da­mo vi­še­de­ce­nij­ski te­ret, a svi za­jed­no odu­žu­je­mo dug pre­ma jed­nom na­šem ugled­ni­ku. Vje­ru­jem da je ovaj da­na­šnji čin i naš po­ziv da ovo bu­de opo­me­na, da ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti. U pam­će­nju je sa­bra­no sve! Ali i u knji­ga­ma! Ima­mo i pam­će­nje i knji­ge o Pu­ni­ši. Za­to sva­ko slo­vo sa ovog spo­me­ni­ka za­slu­žni­ka opo­mi­nje na isti­nu – ka­zao je Ki­ćo­vić.
U ime brat­stva Ra­či­ća i Sla­ti­nja­na go­vo­rio je Mi­lo­sav Mi­ško Du­kić, upu­ću­ju­ći za­hval­nost svi­ma ko­ji su na raz­li­či­te na­či­ne po­dr­ža­li ini­ci­ja­ti­vu za po­di­za­nje spo­men -obi­ljež­ja. On je is­ta­kao da ovaj čin ne pred­sta­vlja inat i pr­kos, već dug pre­ma zna­me­ni­toj lič­no­sti.
-Mi ne pr­ko­si­mo ni­ko­me, već odu­žu­je­mo dug i li­je­či­mo gri­žu sa­vje­sti. Ovo smo ura­di­li iz po­no­sa, jer Ra­či­ći i Sla­ti­nja­ni pri­pa­da­ju či­stom srp­skom, va­so­je­vić­kom so­ju, ve­li­kim brat­stvi­ma, brat­stvi­ma ča­snih i um­nih lju­di, brat­stvi­ma pa­me­ta­ra, pu­ško­no­ša i slo­bo­da­ra, pri­pa­da­mo lju­di­ma od stru­ke i na­u­ke ko­ji su kroz vje­ko­ve no­si­li bar­ja­ke pra­vič­no­sti, ča­sti i slo­bo­de, pri­pa­da­mo lju­di­ma ča­sno­ga ro­da i pre­zi­me­na – na­veo je Du­kić.
Ri­je­či za­hval­no­sti u ime po­tom­stva Pu­ni­še Ra­či­ća upu­tio je nje­gov unuk, pro­fe­sor Ra­doš Ba­kić, na­vo­de­ći da ovo spo­men- obi­ljež­je ima vri­jed­nost jer ga je po­di­gao na­rod.
-Ka­da ne­ko­me nje­gov na­rod po­dig­ne spo­me­nik 70 go­di­na po­sle nje­go­ve po­gi­bi­je, to zna­či da su nje­go­vi lik i dje­lo iz­dr­ža­li pro­bu vre­me­na i da je isti­na ko­nač­no iza­šla na vi­dje­lo. Ta isti­na ni­je mo­gla bi­ti uni­šte­na iako je na to­me ra­đe­no de­ce­ni­ja­ma. Ali za tu isti­nu se tra­be­lo iz­bo­ri­ti. Za­to hva­la Dra­go­mi­ru Ki­ćo­vi­ću i svi­ma ko­ji su da­li do­pri­nos da isti­na o mom dje­du iza­đe na vi­dje­lo i da se, ujed­no, po­dig­ne ovo spo­men- obi­ljež­je – na­gla­sio je Ba­kić.
D.J.


Do­go­vo­ri­li odr­ža­va­nje sa­bo­ra

Na­kon za­vr­še­nog ce­re­mo­ni­ja­la po­te­kla je ide­ja da se sva­ke go­di­ne u Sla­ti­ni na Pe­trov­dan kod spo­men -obi­ljež­ja Pu­ni­ši Ra­či­ću odr­ža­va­ju na­rod­ni sa­bo­ri.
-Od da­nas pa ubu­du­će za­ka­zu­je­mo na Pe­trov­dan sa­bor kod Pu­ni­ši­nog spo­me­ni­ka. Na taj na­čin se vra­ća­mo tra­di­ci­ji sa­bo­ro­va­nja po kom su se, iz­me­đu osta­log, ovi kra­je­vi vje­ko­vi­ma pre­po­zna­va­li - na­gla­sio je Mi­lo­sav Mi­ško Du­kić.