AN­DRI­JE­VI­CA –Mje­šta­ni Ulo­ti­ne u vi­še na­vra­ta od Vla­de Cr­ne Go­re tra­ži­li su da iz­na­đe mo­guć­nost za sa­na­ci­ju sta­re škol­ske zgra­de u mje­stu Kru­še­vo. To se ipak ni­je de­si­lo ni do da­na­šnjih da­na. Mje­šta­ni Ulo­ti­ne pod­sje­ća­ju da taj ru­i­ni­ra­na i na­pu­šte­ni obje­kat, smje­šten po­red re­gi­o­nal­nog pu­ta An­dri­je­vi­ca – Plav, već du­gi niz go­di­na oda­je jed­nu za­i­sta ru­žnu sli­ku, iako su u nje­mu svo­je­vre­me­no na­sta­vu po­ha­đa­le broj­ne ge­ne­ra­ci­je uče­ni­ka. Ras­po­lo­ži­vi po­da­ci uka­zu­ju da je ško­la u Kru­še­vu, kao jed­na od naj­sta­ri­jih dr­žav­nih ško­la u Cr­noj Go­ri, osno­va­na još 1882. go­di­ne i da je sko­ro či­ta­vo jed­no sto­le­će pred­sta­vlja­la kul­tur­no obra­zov­ni cen­tar či­ta­vog kra­ja. Pri­je tri­de­se­tak go­di­na, re­kon­struk­ci­jom pu­ta An­dri­je­vi­ca – Mu­ri­no – Plav, ško­la iz Kru­še­va je iz­mje­šte­na u no­vo­sa­gra­đe­ni obje­kat u Ulo­ti­ni, či­me je prak­tič­no ozva­ni­čen kraj nje­ne pro­svje­ti­telj­ske mi­si­je. Od ta­da je škol­ska zgra­da u Kru­še­vu osta­vlje­na na mi­lost i ne­mi­lost zu­bu vre­me­na.
- U vi­še na­vra­ta smo uka­zi­va­li nad­le­žnim in­sti­tu­ci­ja­ma da ško­la u Kru­še­vu zbog svog pro­svje­ti­telj­skog zna­ča­ja pred­sta­vlja svo­je­vr­stan kul­tur­no-isto­rij­ski spo­me­nik. Is­ti­ca­li smo da je ta zgra­da du­gi niz go­di­na pre­pu­šte­na kon­stant­nom pro­pa­da­nju i da bi ovaj obje­kat tre­ba­lo da se svr­sta pod po­seb­nu pa­žnju Mi­ni­star­stva pro­svje­te i Mi­ni­star­stva kul­tu­re, ka­ko bi se iz­vr­ši­la nje­na de­talj­na sa­na­ci­ja. Pre­do­ča­va­li smo da bi to mo­ra­lo da se ura­di po ugle­du na sve raz­vi­je­ne ze­mlje ko­je po­se­ban zna­čaj pri­da­ju uz­vi­še­nim obra­zov­nim i kul­tur­nim vri­jed­no­sti­ma. Me­đu­tim, nad­le­žne in­sti­tu­ci­je ni do da­na­šnjih da­na ni­je­su od­go­vo­ri­le na naš zhtjev. Za­to od Vla­de Cr­ne Go­re zah­ti­je­va­mo da naš pred­log ko­nač­no ozbilj­no uze­me u raz­ma­tra­nje, ka­ko bi se ovoj zgra­di po­vra­tio ne­ka­da­šnji sjaj – na­gla­ša­va­ju mje­šta­ni.
Oni pod­sje­ća­ju da je ško­la o ko­joj je ri­ječ ne­ka­da ra­di­la u dvi­je smje­ne i da su na­sta­vu iz­vo­di­la če­ti­ri uči­te­lja. Me­đu­tim, ka­ko na­gla­ša­va­ju, zbog sve pri­sut­ni­je mi­gra­ci­je sta­nov­ni­šta i pa­da na­ta­li­te­ta, broj uče­ni­ka se iz go­di­ne u go­di­nu dra­stič­no sma­nji­vao.
- Sa sje­tom se pri­sje­ća­mo vre­me­na kad je ško­la na Kru­še­vu, kao pra­vi sve­ti­o­nik zna­nja, bi­la pu­na đa­ka. Bi­lo je ta­da mi­li­na slu­ša­ti ka­ko dje­či­ja gra­ja is­pu­nja­va ci­je­li ovaj pro­stor na oba­la­ma Li­ma. Me­đu­tim, ka­ko su go­di­ne pro­la­zi­le na­rod je sve vi­še od­la­zio sa svo­jih vje­kov­nih og­nji­šta u po­tra­zi za ne­kim bo­ljim ži­vo­tom, ta­ko je do­šlo i do dr­sa­tič­nog sma­nje­nja bro­ja uče­ni­ka i u ovoj ško­li. Da­nas ta zgra­da iz­gle­da kraj­nje za­pu­šte­no, što je, kraj­nje ne­pri­mjer­no, tim pri­je kad se zna da su u njoj pr­va slo­va na­u­či­li vr­sni in­te­lek­tu­al­ci, pje­sni­ci, umjet­ni­ci i ve­li­ki broj onih ko­ji su za­u­zi­ma­li vi­so­ka mje­sta u dru­štvu – is­ti­ču mje­šta­ni.
Sma­tra­ju da bi bi­lo naj­pri­hva­tlji­vi­je da se zgra­da biv­še ško­le na Kru­še­vu po­pra­vi i pre­tvo­ri u ne­ku vr­stu mu­ze­ja.
- Pred­la­že­mo da se iz­vr­ši sa­na­ci­ja po­sto­je­će zgra­de na na­čin što bi se pre­tvo­ri­la u ne­ku vr­stu et­no - mu­ze­ja u ko­jem bi se, iz­me­đu osta­log, odr­ža­va­li kul­tur­no -za­bav­ni pro­gra­mi. Za ta­ko ne­što ni­je­su po­treb­na ne­ka na­ro­či­ta sred­stva. Za­to se iskre­no na­da­mo da će slav­ni isto­ri­jat ško­le na Kru­še­vu za­in­tri­gi­ra­ti i ši­ru dru­štve­nu za­jed­ni­cu i da će se iz­na­ći mo­guć­nost za po­prav­ku oro­nu­log objek­ta, jer je osta­vio ne­iz­bri­si­vi pro­svje­ti­telj­ski trag -po­ru­či­li su nad­le­žni­ma mje­šta­ni Ulo­ti­ne. D.J.