KO­TOR – Na do­bro­tvor­noj ve­če­ri odr­ža­noj za za­vr­še­tak ra­do­va na ob­no­vi Ma­na­sti­ra Pod­la­stva pri­ku­plje­no je 68.425 eura, sa­op­štio je za „Dan” pred­sjed­nik Or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra za ob­no­vu ma­na­sti­ra po­zna­ti gr­balj­ski pri­vred­nik i do­na­tor Stan­ko Ma­gud.
Skup, ko­ji je oku­pio broj­ne gra­đa­ne Gr­blja, Bu­dve i Ko­to­ra, bla­go­slo­vio je pro­to­je­rej sta­vrop­for Mom­či­lo Kri­vo­ka­pić, na­mje­snik Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve za Bo­ku ko­tor­sku, a pri­su­stvo­va­li su mu i gra­do­na­čel­nik Ko­to­ra Vla­di­mir Jo­kić, pred­sjed­nik SO Bu­dva Đor­đi­je Vu­jo­vić i pot­pred­sjed­nik Op­šti­ne Bu­dva Ve­se­lin Mar­ko­vić.
Pri­sut­ne je u ime Cr­kve­ne op­šti­ne Gr­balj po­zdra­vio pa­roh gr­balj­ski Mi­aj­lo Bac­ko­vić, dok je Ivo Baj­ko­vić go­vo­rio o isto­ri­ja­tu ma­na­sti­ra ko­ji je naj­sta­ri­ji na pro­sto­ru Bo­ke, zi­dan je u vri­je­me Ne­ma­nji­ća, a pre­ma pre­da­nju po­di­gao ga je car Du­šan 1350. go­di­ne.
– Ma­na­stir je bio du­hov­no i svje­tov­no sa­sta­ja­li­šte Gr­blja­na gdje su do­no­še­ne va­žne i zna­čaj­ne od­lu­ke za Gr­balj. To­kom vre­me­na vi­še pu­ta je stra­dao, zad­nji put 1979. go­di­ne u ka­ta­stro­fal­nom ze­mljo­tre­su, i vi­še pu­ta je ob­na­vljan. Dru­štvo za ob­no­vu ma­na­sti­ra for­mi­ra­no je 26. ma­ja 1996. go­di­ne. U ma­na­stir­skoj por­ti na­la­zi se spo­me­nik gr­balj­skim rat­ni­ci­ma 1912–1918. go­di­ne. Tu su sa­hra­nje­ne ko­sti bla­že­nih, prog­na­nih, ne­vi­no stra­da­lih Gr­blja­na, Ma­i­na, Bu­dva­na, Pa­štro­vi­ća, Po­bo­ra i Kr­to­lja­na nad ko­ji­ma je iz­vr­še­na eg­ze­ku­ci­ja u Ba­ru 24. no­vem­bra 1944. go­di­ne – na­veo je Baj­ko­vić, po­zvav­ši go­ste i pri­ja­te­lje da se i oni ugra­de u vječ­nost ka­ko bi za­jed­nič­kim sna­ga­ma pri­ve­li kra­ju ra­do­ve na du­hov­nom i svje­tov­nom cen­tru Gr­blja či­ji su sta­nov­ni­ci za dvi­je de­ce­ni­je ob­no­vi­li i po­di­gli 65 hra­mo­va i tri ma­na­sti­ra.
Po ri­je­či­ma pred­sjed­ni­ka „Ma­ti­ce Bo­ke” Želj­ka Kom­ne­no­vi­ća ob­na­vlja­nje sve­ti­nja ni­kad ni­je bi­lo la­ko i jed­no­stav­no, jer na nju vla­sti če­sto u pro­šlo­sti ni­su gle­da­le bla­go­na­klo­no.
– Po­seb­no ako su u pi­ta­nju za­vo­je­va­či, one vla­sti ko­je svoj po­li­tič­ki kre­do gra­de na te­me­lju an­ti­hri­šćan­stva i po­li­tič­kog in­ter­ven­ci­o­ni­zma. Zar ni­je ta­ko bi­lo i na pri­mje­ru sve­tog ma­na­sti­ra ka­da je ta­da­šnja bu­dvan­ska upra­va po­sli­je ve­li­kog ze­mljo­tre­sa 1979. go­di­ne iz­dvo­je­na sred­stva za re­kon­struk­ci­ju pre­u­smje­ri­la na iz­grad­nju i po­prav­ku bu­dvan­skih ho­te­la – re­kao je on, oci­je­niv­ši da je Bo­ka ri­zni­ca sve­tih cr­kvi i ma­na­sti­ra.
Sta­ri Bo­ke­lji su, do­dao je, čak da­va­li da­nak u kr­vi Tur­ci­ma ka­ko bi sve­ti­nje gra­di­li i ta­ko po­tom­ci­ma u ama­net osta­vi­li ge­net­ski i du­hov­ni kod kao za­log bu­duć­no­sti.
– Za­pi­taj­mo se za­što su na­ši pre­ci u vre­me­ni­ma ra­to­va i gla­di, ko­ja je če­sto ku­ca­la na nji­ho­vim pra­go­vi­ma, to­li­ko ula­ga­li u iz­grad­nju hra­mo­va. Zbog če­ga su na­ši sve­ti kra­lje­vi i kne­že­vi i u naj­te­žim vre­me­ni­ma, u od­mo­ri­ma od bi­ta­ka i bo­je­va, zi­da­li hra­mo­ve. Zar ni­su na taj na­čin že­lje­li da utvr­de pra­vo­slav­ni be­dem ta­mo gdje je naj­ju­žni­ja gra­ni­ca pra­vo­sla­vlja i da osta­ve traj­no svje­do­čan­stvo po­tom­ci­ma ko su, od ko­ga su, i ku­da tre­ba da idu. Ob­no­ve sve­ti­nja ne­ma bez du­hov­ne ob­no­ve. Ob­na­vlja­ju­ći Ma­na­stir Pod­la­stvu i nje­gov ko­nak Gr­balj ob­na­vlja se­be, osta­vlja­ju­ći tra­jan trag i za­vje­šta­nje bu­du­ćim na­ra­šta­ji­ma ko­ji će se po­no­si­i­ti va­ma kao što se i vi po­no­si­te svo­jim pre­ci­ma – re­kao je Kom­ne­no­vić.
On je, iz­me­đu osta­log, na­veo i da je vri­je­me glo­ba­li­zma do­ni­je­lo opa­snost svim evrop­skim na­ro­di­ma.
–Ubje­đu­ju nas da smo ono što ni­smo i što ni­ka­da ne­će­mo bi­ti, da su nam pri­ja­te­lji oni ko­ji to ni­ka­da ni­su bi­li, a vje­kov­ni ne­pri­ja­te­lji bli­ski sa­rad­ni­ci. Iako se na pr­vi po­gled či­ni da smo i mi kao na­rod pod­le­gli evrop­skom ni­hi­li­zmu, či­nje­ni­ce go­vo­re su­prot­no. U Cr­noj Go­ri, u ko­joj dvi­je de­ce­ni­je sa ne­sma­nje­nom že­sti­nom dr­ža­va bo­ju­je sa cr­kvom i nje­nim na­sle­đem, de­ša­va se du­hov­na ob­no­va. Ob­no­vlje­no je na sto­ti­ne hra­mo­va; u Pod­go­ri­ci je za­svi­je­tlio sa­bor­ni Hram Hri­sto­vog Vas­kr­se­nja, u Ba­ru Sa­bor­ni hram Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra i, što je naj­va­žni­je, omla­di­na se vra­ti­la vje­ri pra­o­ta­ca – po­ru­čio je pred­sjed­nik Ma­ti­ce Bo­ke.
U pro­gra­mu su uče­stvo­va­li re­ci­ta­to­ri Mi­loš, An­drea i Ni­ko­la Pi­ma, gu­slar Go­lub Gi­go­vić i et­no pje­va­či­ca Dra­gi­ca Cr­no­gor­če­vić.
B.M.

Vra­ća­nje du­ga pre­ci­ma

Skup je bla­go­slo­vio pro­to­je­rej sta­vro­for Mom­či­lo Kri­vo­ka­pić.
– Šta ima ljep­še ne­go kad se sa­sta­ne­mo da či­ni­mo do­bro, a tek kad se či­ni do­bro ma­na­sti­ru ko­ji je oku­pljao vje­ko­vi­ma ne sa­mo Gr­blja­ne. Sad tre­ba ma­na­stir vra­ti­ti da si­ja u pu­nom sja­ju. Ži­vi­mo u 21. vi­je­ku, pa tre­ba tu da bu­de ne­što što obi­lje­ža­va na­še vri­je­me a da se sa­ču­va auten­tič­nost. Va­žna je stvar što se do­šli u to­li­kom bro­ju, pr­vo da vi­di­te šta se ra­di, a on­da i da po­mog­ne­te ono­li­ko ko­li­ko mo­že­te. Naj­va­žni­je je da u to­me uče­stvu­je mno­go lju­di, ni­je do­bro kad to ra­di sa­mo ne­ko­li­ko njih. Do­bro je da se umno­že i mo­li­tve i že­lje, a on­da će ra­dost oku­plja­nja bi­ti mno­go ve­ća, jer će sva­ko osje­ća­ti da do­la­zi u svo­je. A ovo je naš ma­na­stir, ma­na­stir ko­ji je vje­ko­ve pre­tra­jao i tra­ja­će do skon­ča­nja vre­me­na – is­ta­kao je ar­hi­je­rej­ski na­mje­snik bo­ko­ko­tor­ski.
Zva­ni­ce do­na­tor­ske ve­če­re po­zdra­vio je gor­njo­gr­balj­ski pa­roh Mi­aj­lo Bac­ko­vić, ko­ji je vo­dio pro­gram.
– U ovom na­šem sve­tom ma­na­sti­ru gdje su vje­ko­vi osta­vi­li svo­je tra­go­ve, gdje su Gr­blja­ni is­pi­sa­li naj­ve­će stra­ni­ce isto­ri­je Bo­ke i srp­skog na­ro­da, oda­kle je oti­šao ma­li La­zar i po­stao ve­li­ki car srp­skog na­ro­da i upi­sao nas u knji­gu car­stva ne­be­skog, po­zdra­vlja­vam sve vas ko­ji ste do­šli da svo­jim pri­su­stvom i lju­ba­vlju po­mog­ne­te da do­vr­ši­mo nje­go­vu ob­no­vu. Ove ra­do­ve ko­je vi­di­te oko nas, ma­na­stir je sam se­be ob­no­vio. Pro­da­jom jed­ne par­ce­le ma­na­stir je sam ulo­žio i ob­no­vio ovo što vi­di­te oko vas i lju­ba­vlju lju­di ko­ji su po­mo­gli i va­šim do­la­skom ugra­đu­je­te se­be u ma­na­stir i vra­ća­te dug svo­jim pre­ci­ma – re­kao je Bac­ko­vić.