Sta­tus ne­po­kret­nog kul­tur­nog do­bra u Pod­go­ri­ci su to­kom ove go­di­ne do­bi­la če­ti­ri objek­ta -zgra­da Glav­nog gra­da, Mu­zič­ka ško­la „Va­sa Pa­vić”, La­bud (ili Ga­leb) pla­ža i zgra­da Po­šte u cen­tru gra­da, sa­op­šti­li su iz Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra. Iz Upra­ve su na­ve­li i da ši­rom Cr­ne Go­re po­sto­ji još obje­ka­ta ko­ji su pred­met struč­ne pa­žnje za us­po­sta­vlja­njem za­šti­te.
La­bud pla­ža da­ti­ra od 1960. go­di­ne, dje­lo Vu­ko­te Tu­pe Vu­ko­ti­ća, pred­sta­vlja kom­bi­na­ci­ju otvo­re­nih i za­tvo­re­nih, nat­kri­tih i ne­nat­kri­tih pro­sto­ra, tre­ti­ra­nih u na­tur-be­to­nu i ob­lo­zi ob­lu­ci­ma ko­ji­ma je pre­kri­ve­na pla­ža. Obje­kat se ugra­dio u struk­tu­ru ko­ri­ta Mo­ra­če, gdje kao brod le­do­lo­mac sa­vla­đu­je pre­pre­ke – po­lo­mlje­ne pe­ći­ne.
Zgra­da Po­šta 1 sa­gra­đe­na je 1948. go­di­ne i svo­jim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma dik­ti­ra­la je bu­du­ću ar­hi­tek­tu­ru na Bu­le­va­ru sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog. Ar­hi­tek­ta Vu­ja­din Po­po­vić osje­tio je zna­čaj objek­ta na uglu ne kao kraj blo­ka, ne­go kao mje­sto za iz­mje­nu ko­ra­ka.
Za­šti­ta sva če­ti­ri dje­la usli­je­di­la su na­kon pred­lo­ga ar­hi­tek­te An­dri­je Mar­ku­še, ko­ji ih je ob­u­hva­tio ini­ci­ja­ti­vom „Za za­šti­tu 48 dje­la ar­hi­tek­tu­re XX vi­je­ka Cr­ne Go­re” još u ma­ju 2012. go­di­ne. Iako za­do­vo­ljan što se ko­nač­no ne­što po­če­lo ra­di­ti na za­šti­ti zna­čaj­nih obje­ka­ta u Glav­nom gra­du, Mar­kuš se pi­ta za­što se ra­di par­ci­jal­no, a ne isto­vre­me­no, ka­ko je i oče­ki­vao.
– Ako je to pr­vo što je ura­đe­no to je do­bro ali sam ja po­stao ja­ko hla­dan na sve to jer je to sa­mo ma­li dio od one ko­ja je tre­ba­lo da se ura­di, s ob­zi­rom da sam dao pred­log da se na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re za­šti­ti 48 naj­bo­ljih dje­la. O nji­ma ne tre­ba ni da se ras­pra­vlja jer su ta dje­la već do­ka­za­na u na­uč­nim kru­go­vi­ma. To su dje­la bez ko­jih ne mo­že da se pi­še isto­ri­ja Cr­ne Go­re. Za­i­sta ne sum­njam u do­bru na­mje­ru Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra, ni­ti u mo­je ko­le­ge ali sum­njam u in­sti­tu­ci­je ko­ji­ma ta Upra­va po­la­že ra­ču­ne, u po­je­din­ce iz tih in­sti­tu­ci­ja ko­ji su u ve­zi sa krup­nim, gra­đe­vin­skim, ne­re­gu­lar­nim bi­zni­som ko­ji dok ne is­cr­pe sve svo­je in­te­re­se, ne do­zvo­lja­va da se ne­ko do­bro kul­tu­re za­šti­ti – ka­zao je Mar­kuš.
Cr­na Go­ra je ka­ko na­vo­di, zbog bom­bar­do­va­nja i isto­rij­skih „ude­sa” do­sta stra­da­la pa im ve­o­ma ma­lo na­sle­đa kul­tu­re i smi­je­šno je pri­ča­ti o za­šti­ti sa­mo par obje­ka­ta.
– Pri­tom, ta za­šti­ta je for­mal­na i ona ne zna­či ap­so­lut­no ni­šta, osim da se pr­vo­bi­tan iz­gled tog za­šti­će­nog objek­ta ni­ka­da ne smi­je pro­mje­ni­ti. Jer, sva ar­hi­tek­ton­ska dje­la su za­šti­će­na Za­ko­nom o autor­skim pra­vi­ma, a ovo je po­seb­na za­šti­ta ko­ju Upra­va do­no­si i ona bi na po­se­ban na­čin tre­ba­la i da šti­ti ta dje­la. Kao na pri­mjer, da sva dje­la uđu u fi­nan­sij­ski pro­gram za njiho­vo odr­ža­va­nje i vra­ća­nje u pr­vo­bit­no sta­nje. Mo­ra se ima­ti na umu i da se tre­ba šti­ti­ti dje­lo kul­tu­re a ne ne­kul­tu­re ka­ko se to ne­kad „de­si”. A dje­lo ne­kul­tu­re se de­sio na­ža­lost ho­te­lu Pod­go­ri­ca. Kul­tu­ra je ono što je Sve­tla­na Ka­na Ra­de­vić na­pra­vi­la, a ne­kul­tu­ra je ono što je u pr­voj re­kon­struk­ci­ji ura­dio in­ve­sti­tor- kad se ru­šio dio ho­te­la i to­tal­no ga iz­mje­nio. Zna­či, oni sad ako za­šti­te ho­tel Pod­go­ri­cu za­šti­ti­li su i do­bro kul­tu­re i ne­kul­tu­re - po­ru­čio je Mar­kuš.
On je na­po­me­nuo i da je pred­lo­žio za­šti­tu kom­plet­nog Blo­ka pet, ali da to, ka­ko je čuo ne­zva­nič­no ne­će mo­ći bi­ti pri­hva­će­no jer je ogro­man kom­pleks u pi­ta­nju. Is­ta­kao je i da je to mo­gu­će u Ita­li­ji, Lon­do­nu i dru­gim gra­do­vi­ma i dru­štvi­ma pa za­što ne bi mo­glo i kod nas.
S.R.-N.S.


Pred­lo­že­na dje­la za za­šti­tu

Ini­ci­ja­ti­vom „48 dje­la ar­hi­tek­tu­re 20. vi­je­ka Cr­ne Go­re” na te­ri­to­ri­ji Pod­go­ri­ce ob­u­hva­će­ni su Blok 5, dva dje­la Vu­ko­te Tu­pe Vu­ko­ti­ća i to La­bud pla­ža i ka­pe­la Če­pur­ci, Slu­žba dru­štve­nog knji­go­vod­stva auto­ra Mi­lo­ra­da Vu­ko­ti­ća, Mu­ška za­nat­ska ško­le Pe­ri­še Vu­ko­tić, Pri­vred­ni sud, ne­ka­da Ca­ri­nar­ni­ca dje­lo Gli­go­ri­ja Vuk­če­vi­ća, Ma­šin­ska ško­la da­na­sa a ne­kad OŠ „Ra­do­ji­ca Pe­ro­vić” ar­hi­tek­te Ju­re Gru­zi­no­va, SC Mo­ra­ča dje­lo Pre­dra­ga Dmi­tro­vi­ća. Tu su i stam­be­no po­slov­na zgra­da do Po­šte u cen­tru i zgra­da Iz­vr­šnog vi­je­ća Rad­mi­le Zdrav­ko­vić, zgra­da ra­ni­je Vla­de- dru­štve­no po­li­tič­kih or­ga­ni­za­ci­ja ar­hi­tek­te Ra­do­sa­va Ze­ko­vi­ća, Ska­li­ne ar­hi­tek­te Va­si­li­ja Kne­že­vi­ća. Za­tim stam­be­na zgra­da u Bu­le­va­ru sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog auto­ra Jo­va­na Jo­vi­ce Mi­lo­še­vi­ća, vr­tić na Ko­ni­ku ar­hi­tek­te Bra­ni­sla­va Po­lek­si­ća, zgra­de Op­šti­ne i Ko­mo­re Pod­go­ri­ce, dje­la Ve­li­še Po­po­vi­ća, ho­tel Cr­na Go­ra, Po­šta 1 i stam­be­na zgra­da na uglu uli­ce Slo­bo­da i No­va­ka Mi­lo­še­va ar­hi­tek­te Vu­ja­di­na Po­po­vi­ća, OŠ „Mak­sim Gor­ki” dje­lo Mi­la­na Po­po­vi­ća, Uprav­na zgra­da Alu­mi­nij­skog kom­bi­na­ta ar­hi­tek­te Pa­vla Po­po­vi­ća, ho­tel Pod­go­ri­ca, Lek­si­ko­graf­ski za­vod i PC Kru­še­vac dje­la Sve­tla­ne Ka­ne Ra­de­vić, kao i zgra­de Po­bje­de i RZUP-a ar­hi­tek­te Ili­je Šće­pa­no­vi­ća.


Do­bro kul­tu­re, a ne kul­tur­no do­bro

An­dri­ja Mar­kuš sma­tra da Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra no­si po­gre­šan na­ziv te da je is­prav­no re­ći „do­bro kul­tu­re” a ne „kul­tur­no do­bro”.
– Čo­vjek mo­že bi­ti kul­tu­ran ili ne­kul­tu­ran, a ne mo­že se za ne­ko dje­lo, obje­kat.... re­ći da je kul­tur­no kao što to sto­ji u na­zi­vu upra­ve. Zna­či, mi pro­vla­či­mo gre­ške od star­ta, od na­zi­va ne­ke usta­no­ve pa pre­ko sve­ga osta­log –uka­zao je Mar­kuš.