Pen­zi­o­ne­ri u Cr­noj Go­ri je­di­ni ne­ma­ju svog pred­stav­ni­ka u iz­vr­šnoj i za­ko­no­dav­noj vla­sti od biv­ših re­pu­bli­ka SFRJ. Sa­go­vor­ni­ci „Da­na” sma­tra­ju da je zbog to­ga naj­sta­ri­joj po­pu­la­ci­ji te­že da se iz­bo­ri za ve­će pen­zi­je i dru­ge be­ne­fi­te, po­put jef­ti­ni­jih lje­ko­va, pre­vo­za... Čel­ni­ci par­ti­ja pen­zi­o­ne­ra, ta­ko­đe, sma­tra­ju da su pen­zi­o­ne­ri ti ko­ji su iz­gra­di­li ze­mlju, a da se sa­da na­la­ze na dnu lje­stvi­ce, i da ni­ko ne mo­že da pred­sta­vi ozbilj­ne pro­ble­me sa ko­ji­ma se su­sre­ću sva­ko­dnev­no. Pred­stav­nik pen­zi­o­ne­ra bi, ka­ko tvr­de, bez ika­kve par­tij­ske obo­je­no­sti stao na stra­nu za­šti­te in­te­re­sa i pra­va pen­zi­o­ne­ra.
Pred­sjed­nik par­ti­je pen­zi­o­ne­ra, in­va­li­da i re­sti­tu­ci­je (PIR) Mo­mir Jok­si­mo­vić sma­tra da bi pre­ko po­sla­ni­ka iz re­do­va ne­ke od par­ti­ja pen­zi­o­ne­ra gra­đa­ni mo­gli da ču­ju sa ko­jim se sve pro­ble­mi­ma su­sre­će naj­sta­ri­ja po­pu­la­ci­ja. Ka­da bi ima­li pred­stav­ni­ka u Vla­di bi­li bi, ka­ko je oci­je­nio, po­ve­za­ni sa ključ­nim do­no­si­o­ci­ma od­lu­ka unu­tar iz­vr­šne vla­sti. Uka­zao je da na pro­sto­ru či­ta­vog Bal­ka­na ne po­sto­ji dr­ža­va ko­ja ne­ma pred­stav­ni­ka pen­zi­o­ne­ra bi­lo u iz­vr­šnoj ili za­ko­no­dav­noj vla­sti.
– U Sr­bi­ji je tre­nut­no desetak pen­zi­o­ne­ra po­sla­nika u par­la­men­tu, a čak su pen­zi­o­ne­ri i di­rek­to­ri jav­nih usta­no­va. U Slo­ve­ni­ji je iz­u­zet­no jak pen­zi­o­ner­ski po­kret, i od njih za­vi­si i vla­da. Hr­vat­ska, ta­ko­đe, ima svo­je pred­stav­ni­ke ko­ji su u Sa­bo­ru sa dru­gim par­ti­ja­ma za­rad so­ci­jal­ne prav­de. Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, Ma­ke­do­ni­ja i Al­ba­ni­ja, ta­ko­đe, ima­ju svo­je pred­stav­ni­ke, da­kle, svi osim Cr­ne Go­re. Sa pen­zi­o­ne­ri­ma se uglav­nom ma­ni­pu­li­še, a po­naj­vi­še sa oni­ma ko­ji su u De­mo­krat­skoj par­ti­ji so­ci­ja­li­sta (DPS). Oni do­bi­ju i po ko­ju cr­ka­vi­cu dok kroz dru­ge par­ti­je par­ti­ci­pi­ra­ju pen­zi­o­ne­ri ali sa­mo kao slu­ge, kao ma­ši­ne­ri­ja – ka­zao je Jok­si­mo­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, dr­ža­va se pen­zi­o­ne­ra sje­ti pred iz­bo­re i sram­no je što je sta­tus pen­zi­o­ne­ra naj­lo­ši­ji.
– Za­pre­pa­šću­ju­će je da pen­zi­o­ner sa 43 go­di­ne rad­nog sta­ža pri­ma pen­zi­ju od 104 eura – kon­sta­to­vao je Jo­ski­mo­vić.
Sa nje­go­vom ocje­nom da se dr­ža­va sa­mo okre­ne pen­zi­o­ne­ri­ma ka­da su iz­bo­ri, sa­gla­san je pred­sjed­nik udru­že­nih pen­zi­o­ne­ra i in­va­li­da (PU­PI) Vo­jin Vu­le­tić.
– Da ho­će, pen­zi­o­ne­ri bi se or­ga­ni­zo­va­li i ima­li svo­je pred­stav­ni­ke i u re­pu­blič­koj i op­štin­skoj skup­šti­ni. Pen­zi­o­ne­ri su se po­di­je­li­li po par­ti­ja­ma i tu ne­ma tog auto­ri­te­ta ko­ji mo­že da ih iz­vu­če iz raz­li­či­tih par­ti­ja i da ih or­ga­ni­zu­je da gla­sa­ju za se­be. Njih ne­ko dr­ži, što bi se re­klo u ma­li prst, a oni kao si­ro­ti­nja ne zna­ju što će pa bo­lje išta ne­go ni­šta, ra­za­pe­ti su – iskren je Vu­le­tić.
Za­klju­čio je da pen­zi­o­ne­ri uglav­nom za­vi­se od vla­da­ju­će par­ti­je i od to­ga ko­li­ko će ona ulo­ži­ti u pen­zi­o­ner­ska udru­že­nja.A.Đ.


Pro­sječ­na pen­zi­ja 280 eura

Za pra­va iz pen­zij­skog i in­va­lid­skog osi­gu­ra­nja u ovoj go­di­ni će se iz­dvo­ji­ti 425,7 mi­li­o­na eura, što je 15 mi­li­o­na vi­še ne­go u pro­šloj go­di­ni. Pen­zi­je će se, ka­ko je ra­ni­je sa­op­šte­no iz Vla­de, uskla­đi­va­ti po sto­pi od 3,6 od­sto. Pre­ma pro­jek­ci­ja­ma Fon­da, u 2018. go­di­ni se oče­ku­je 1.800 no­vih pen­zi­o­ne­ra.
Pro­sječ­na pen­zi­ja u no­vem­bru je iz­no­si­la 280 eura.