S

u­di­ja sam bi­ra svoj po­ziv i mo­ra bi­ti spre­man da se su­o­či sa svim iza­zo­vi­ma ko­je no­si ta funk­ci­ja, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan“ pred­sjed­nik Ape­la­ci­o­nog su­da Mu­ši­ka Du­jo­vić. On is­ti­če da su­dij­ski po­ziv pred­sta­vlja vi­še te­ret ne­go pri­vi­le­gi­ju i da je po­treb­no mno­go sna­ge i lič­nog dig­ni­te­ta da bi se sa­ču­vao pro­fe­si­o­nal­ni dig­ni­tet, a sam tim i lič­ni ugled i do­sto­jan­stvo.
– Ne­ma tu mno­go pri­vi­le­gi­ja i be­ne­fi­ta. Ima­te stal­nu po­zor­nost, mak­si­mal­nu od­go­vor­nost, stal­no ste pred­met ne­či­jih kri­ti­ka i vi ste, prak­tič­no, bez pra­va na pri­vat­nost. To­ga tre­ba da bu­de svje­stan sva­ki su­di­ja, po­seb­no mla­de ko­le­ge ko­je se od­lu­ču­ju za ovaj po­ziv
Dujović je vi­še od tri­de­set go­di­na u cr­no­gor­skom pra­vo­su­đu, a ka­že da je kod nje­ga iz­bor pr­o­fe­si­je prak­tič­no bio slu­ča­jan.
●Ka­kav je Vaš stav o ak­tu­el­nom na­cr­tu za­ko­na o am­ne­sti­ji?
Od 2006. go­di­ne, tač­ni­je od 28. ju­la te go­di­ne, do­ne­se­no je pet za­ko­na o am­ne­sti­ji. Go­vo­re­ći sa­da o no­vom za­kon­skom rje­še­nju u ovoj ma­te­ri­ji mno­gi­ma će­mo da­ti za pra­vo da se za­pi­ta­ju šta je svr­ha iz­ri­ca­nja kri­vič­nih sank­ci­ja i da li se ti­ma obe­smi­šlja­va rad su­da. Oba­ve­za je su­da da u sa­mom kri­vič­nom po­stup­ku utvr­đu­je sve či­nje­ni­ce i okol­no­sti ko­je uti­ču na iz­bor kri­vič­ne sank­ci­je i nje­nu vi­si­nu, a sve u ci­lju da ta sank­ci­ja po­stig­ne svr­hu ka­žnja­va­nja.
Na­rav­no, le­gi­tim­no je da sva­ki čo­vjek ko­ji je osu­đen za ne­ko kri­vič­no dje­lo če­ka am­ne­sti­ju, ini­ci­ra po­stu­pak za nje­no pred­la­ga­nje i na­da se skra­će­nju ka­zne za od­re­đe­ni pro­ce­nat. Tu ne­ma ni­šta spor­no, ali šta sa ošte­će­nim, sa žr­tvom i nje­nom po­ro­di­com i nji­ho­vim pat­nja­ma? Da li se ti­me po­no­vo po­vre­đu­ju? Pu­no je tu pi­ta­nja. No, na su­di­ji je da pri­mje­nju­je za­kon, a ne da ga ko­men­ta­ri­še.
●Da li ste iz­bo­rom ove pro­fe­si­je ostva­ri­li svoj ži­vot­ni san?
I po­red broj­nih is­ku­še­nja to­kom su­dij­ske ka­ri­je­re, ostao sam do­sle­dan svom iz­bo­ru i sma­tram da ni­je­sam po­gri­je­šio. Svoj pro­fe­si­o­nal­ni put sam tra­si­rao još po­lo­vi­nom pret­po­sled­nje de­ce­ni­je pro­šlog vi­je­ka, ka­da je bi­lo te­ško do­ći do za­po­sle­nja i prak­tič­nog ospo­so­blja­va­nja. U ka­sni­jem pe­ri­o­du, uz mno­go tru­da i od­ri­ca­nja, pro­sto sam znao šta že­lim, ko­li­ko mo­gu i ku­da idem. Po­sli­je 32 go­di­ne ra­da u sud­stvu, za­i­sta mi je te­ško da od­go­vo­rim na pi­ta­nje šta bi bio moj dru­gi iz­bor da ni­je­sam iza­brao ovaj po­ziv.
●Va­ži­te za stro­gog i do­sled­nog su­di­ju. Da li biste taj od­nos pro­mi­je­ni­li da ste sa­da na po­čet­ku ka­ri­je­re?
Ne vi­dim ni­je­dan raz­log ko­ji bi pro­mi­je­nio moj pri­stup po­slu i na­čin na ko­ji sam ga oba­vljao do sa­da, pa i da po­no­vo po­či­njem. Moj na­por je bio usmje­ren da svo­ju du­žnost oba­vljam ne­pri­stra­sno i objek­tiv­no i bez bi­lo ka­kvih pred­ra­su­da, dr­že­ći se Usta­va i za­ko­na, kao i bez bi­lo ka­kvih pret­hod­nih i na­knad­nih iz­ja­va i ko­men­ta­ra ve­za­nih za po­stu­pak i nje­go­ve uče­sni­ke ili sa­mu od­lu­ku. Ako je to stro­gost i do­sled­nost, pri­hva­tam va­šu ocje­nu.
●Za go­di­nu da­na Vam is­ti­če man­dat. Da li na­mje­ra­va­te da po­no­vo apli­ci­ra­te? 
Moj pe­to­go­di­šnji man­dat pred­sjed­ni­ka Ape­la­ci­o­nog su­da Cr­ne Go­re is­ti­če 10. ja­nu­a­ra 2019. go­di­ne. Pri­zna­će­te da do ta­da ima do­volj­no vre­me­na, a uz mno­go oba­ve­za ko­je imam, da u ovom tre­nut­ku to pi­ta­nje ne sta­vljam kao pri­o­ri­tet u svom raz­mi­šlja­nju.
●Tre­nut­no ste na če­lu su­da či­ja je osnov­na nad­le­žnost od­lu­či­va­nje o žal­ba­ma na pr­vo­ste­pe­ne od­lu­ke vi­ših su­do­va i Pri­vred­nog su­da Cr­ne Go­re. Ka­kvo ste sta­nje za­te­kli ka­da ste stu­pi­li na tu du­žnost i ka­kve ste re­zul­ta­te po­sti­gli u pro­te­klom pe­ri­o­du?
Po­red osnov­ne nad­le­žno­sti, Ape­la­ci­o­ni sud rje­ša­va su­kob nad­le­žno­sti iz­me­đu osnov­nih su­do­va sa pod­ruč­ja raz­li­či­tih vi­ših su­do­va, osnov­nih i vi­ših su­do­va i vi­ših su­do­va, te vr­ši dru­ge po­slo­ve pro­pi­sa­ne za­ko­nom. Su­dij­sku funk­ci­ju oba­vlja 12 su­di­ja i pred­sjed­nik su­da, ras­po­re­đe­ni go­di­šnjim ras­po­re­dom u dva osnov­na re­fe­ra­ta: kri­vič­ni i gra­đan­sko-pri­vred­ni. Kao pred­sjed­nik su­da ap­so­lut­no sam za­do­vo­ljan re­zul­ta­ti­ma ko­je ostva­ru­je ovaj sud. Sta­nje ko­je sam za­te­kao po­čet­kom 2014.go­di­ne omo­gu­ći­lo mi je da uspje­šno na­sta­vim sa ra­dom. Ape­la­ci­o­ni sud je u 2014. go­di­ni za­vr­šio sko­ro 99 od­sto pred­me­ta ko­je je imao u ra­du. U 2015.go­di­ni, sta­ti­stič­ki gle­da­no, ovaj sud je imao naj­bo­lje re­zul­ta­te, sa za­vr­še­nim sko­ro svim pred­me­ti­ma ko­je je imao u ra­du. U na­red­noj go­di­ni, zbog na­glog po­ve­ća­nja pri­li­va pred­me­ta, pro­ce­nat za­vr­še­nih pred­me­ta bio je oko 92 od­sto. U pro­te­kloj iz­vje­štaj­noj go­di­ni ostva­ren je ma­nji pro­ce­nat ri­je­še­nih pred­me­ta (oko 75 od­sto) jer se na­sta­vio trend po­ve­ća­nja pri­li­va pred­me­ta u gra­đan­skoj obla­sti, a u to­ku ove go­di­ne dva su­dij­ska mje­sta bi­la su upra­žnje­na, od­no­sno iz­bor su­di­ja objek­tiv­no se ni­je mo­gao iz­vr­ši­ti zbog te­ško­ća u pri­mje­ni no­vog Za­ko­na o Sud­skom sa­vje­tu i su­di­ja­ma. Tač­ni­je, na­stao je pro­blem zbog ne­raz­ra­đe­nih kri­te­ri­ju­ma za na­pre­do­va­nje su­di­ja i uvo­đe­nja si­ste­ma nji­ho­vog pe­ri­o­dič­nog ocje­nji­va­nja. Tek na sa­mom kra­ju pret­hod­ne go­di­ne iz­vr­šen je iz­bor su­di­ja i ovu rad­nu go­di­nu sud će za­po­če­ti u pu­nom ka­drov­skom ka­pa­ci­te­tu, pa oče­ku­jem pot­pu­nu ažur­nost i efi­ka­snost u ra­du.
Ovaj pro­ce­nat za­vr­še­nih pred­me­ta pra­tio je i vi­sok kva­li­tet od­lu­ka. Sve su­di­je i za­po­sle­ne u su­du kra­si vi­so­ki ste­pen pro­fe­si­o­nal­ne od­go­vor­no­sti pre­ma oba­ve­za­ma.
●Ima­ju­ći u vi­du da sve od­lu­ke ni­že­ste­pe­nih su­do­va do­la­ze kod vas na pro­vje­ru, mo­že­te li da pro­ko­men­ta­ri­še­te nji­hov kva­li­tet? 
Pred Ape­la­ci­o­ni sud Cr­ne Go­re na pro­vje­ru do­la­ze pr­vo­ste­pe­ne od­lu­ke Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci i Vi­šeg su­da u Bi­je­lom Po­lju i od­lu­ke Pri­vred­nog su­da Cr­ne Go­re. Ge­ne­ral­no gle­da­no, kva­li­tet tih od­lu­ka je za­do­vo­lja­va­ju­ći. Pri­mje­ra ra­di, pro­ce­nat uki­nu­tih od­lu­ka u Vi­šem su­du u Pod­go­ri­ci u pro­te­kle dvi­je go­di­ne u pro­cen­ti­ma se kre­će oko 10 od­sto, a u Vi­šem su­du u Bi­je­lom Po­lju oko 20 od­sto. Što se ti­če od­lu­ka Pri­vred­nog su­da Cr­ne Go­re, i tu je pro­ce­nat uki­nu­tih od­lu­ka ne­što iz­nad 20 od­sto, od­no­sno pro­la­znost je oko 75 od­sto. Na­rav­no da se mo­ra i mo­že bo­lje, ali tre­ba ima­ti u vi­du da se pred tim su­do­vi­ma rje­ša­va­ju či­nje­nič­no i prav­no naj­slo­že­ni­ji pred­me­ti, gdje se če­sto do­vo­di u pi­ta­nje kva­li­tet do­ka­za, kva­li­tet tu­žbe, pa sa­mim tim i pre­su­đe­nja.
●Da li ste u sa­zna­nju da će Ape­la­ci­o­ni sud u do­gle­de­no vri­je­me ri­je­ši­ti pro­blem pro­stor­nih ka­pa­ci­te­ta ?
Pro­stor u ko­me ra­di ovaj sud ni­je ade­kva­tan. Pro­sto­ri­je su nam u pot­kro­vlju zgra­de gdje se na­la­ze tri su­da u Nje­go­še­voj uli­ci u Pod­go­ri­ci. Sve po­slov­ne pro­sto­ri­je, od ka­bi­ne­ta pred­sjed­ni­ka su­da, pre­ko su­dij­skih kan­ce­la­ri­ja i sud­ni­ce, pa do pro­sto­ri­ja gdje je smje­šte­no teh­nič­ko oso­blje, ima­ju ko­si­ne i ma­le uza­ne pro­zo­re, zbog če­ga se po­sao ne mo­že oba­vlja­ti pri dnev­noj svje­tlo­sti. Uz to pro­sto­ri­je pro­ki­šnja­va­ju, a sa­na­ci­je ne da­ju re­zul­ta­te. Ta­ko­đe, u ne­kim kan­ce­la­ri­ja­ma su smje­šte­ne i po dvi­je slu­žbe. No, ta­kvi uslo­vi ni­jed­ne go­di­ne ni­je­su uti­ca­li na re­zul­ta­te ra­da. Ima na­zna­ka i na­dam se da će u to­ku 2018. go­di­ne bi­ti ri­je­še­no ovo pi­ta­nje i da će sud ko­nač­no do­bi­ti kva­li­te­tan rad­ni pro­stor.
VJ.DA­MJA­NO­VIĆ


Udru­že­nje su­di­ja ini­ci­ra­lo iz­mje­ne Za­ko­na o za­ra­da­ma

●Sma­tra­te li da su su­dij­ska pri­ma­nja ade­kvat­na  i da su­di­je tre­ba da idu u pen­zi­ju po po­vla­šće­nim uslo­vi­ma?
Ra­zu­mi­jem eko­nom­sku si­tu­a­ci­ju i mo­guć­nost bu­dže­ta, ali to ne smi­je uti­ca­ti na ma­te­ri­jal­ni po­lo­žaj su­di­ja. Za­ra­de su­di­ja je­su iz­nad pro­sječ­ne za­ra­de u Cr­noj Go­ri, ali u po­re­đe­nju sa za­ra­da­ma osta­lih pred­stav­ni­ka za­ko­no­dav­ne i iz­vr­šne vla­sti, nji­ho­vih or­ga­na, agen­ci­ja i dru­gih ti­je­la, a pri­tom ima­ju­ći u vi­du te­ži­nu, od­go­vor­nost i zna­čaj su­dij­skog po­sla, te za­ra­de mo­ra­ju bi­ti ve­će. Ako po­gle­da­mo Za­kon o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru ko­ji re­gu­li­še ovu ma­te­ri­ju, pri­mje­ću­je­mo da je do­sta jed­no­stav­nih po­slo­va vred­no­va­no ve­ćim ko­e­fi­ci­jen­tom od su­dij­skog. Tu pri­je sve­ga mi­slim na su­di­je osnov­nih su­do­va. Tu su i me­đu­na­rod­ni stan­dar­di i pre­po­ru­ke Kon­sul­ta­tiv­nog vi­je­ća evrop­skih su­do­va, ko­ji ge­ne­ral­no na­la­žu da za­ra­de su­di­ja tre­ba da bu­du sra­zmjer­ne nji­ho­voj ulo­zi i od­go­vor­no­sti, kao i da bu­du obez­bi­je­đe­ni pla­će­no bo­lo­va­nje i pen­zi­ja.
Pre­ma va­že­ćem Za­ko­nu o pen­zij­skom i in­va­lid­skom osi­gu­ra­nju, su­di­je ni­je­su u ka­te­go­ri­ji osi­gu­ra­ni­ka ko­ji se pen­zi­o­ni­šu pod po­volj­nim uslo­vi­ma. Upra­vo taj za­kon pred­vi­đa niz slu­ča­je­va, od­no­sno ka­te­go­ri­ja osi­gu­ra­ni­ka ko­ji se pen­zi­o­ni­šu pod po­volj­ni­jim uslo­vi­ma. Sve su to po­slo­vi ko­ji su do­ne­kle slič­ni su­dij­skom, ali ni­šta slo­že­ni­ji i od­go­vor­ni­ji. I ov­dje je va­žnost su­dij­ske funk­ci­je iz­o­sta­vlje­na. Iz­mje­ne za­ko­na u ovom di­je­lu vi­še pu­ta je ini­ci­ra­lo Udru­že­nje su­di­ja Cr­ne Go­re. Ni­je mi po­zna­to da je sti­gao od­go­vor na tu ini­ci­ja­ti­vu.