Ul­ci­nja­nin Ha­mid Be­ha­ro­vić (39) osu­đen je na šest mje­se­ci za­tvo­ra jer je od apri­la 2015. do ma­ja 2016. go­di­ne bio pri­pad­nik te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je „Islam­ska dr­ža­va Ira­ka i Le­van­ta”. Pre­su­du mu je iz­re­kla su­di­ja spe­ci­jal­nog odje­lje­nja pod­go­rič­kog Vi­šeg su­da Bi­lja­na Usko­ko­vić.
Obra­zla­žu­ći pre­su­du, ona je ka­za­la da je op­tu­že­ni pri­znao kri­vi­cu i da sud ni­je imao raz­log da po­sum­nja u nje­go­vu od­bra­nu. Po iz­la­sku iz sud­ni­ce, Be­ha­ro­vić je ka­zao no­vi­na­ri­ma da ra­ti­šte ni­ka­da ni­je vi­dio i ob­ja­snio zbog če­ga se za­pu­tio ka Si­ri­ji
– Već go­di­nu i po da­na mo­je ime se ve­že za ri­je­či kao što su rat­nik, bo­rac, ra­ti­šte i slič­no, a ja u Si­ri­ji ni­kad ni­je­sam vi­dio ra­ti­šte, ni­ti sam uče­stvo­a­vo u bi­lo ka­kvom ra­tu, ni­ti sam pri­je Si­ri­je ra­to­vao na bi­lo ko­ji na­čin i na bi­lo kom mje­stu. U Si­ri­ju sam oti­šao da bih ži­vio po islam­skom za­ko­nu, to je pr­vi i osnov­ni raz­log mog od­la­ska ta­mo, kao i mno­gih dru­gih lju­di. Na­kon to­ga, ko je htio da ide da se bo­ri išao je da se bo­ri, a ko ni­je, ni­ko ga ni­je tje­rao si­lom, i to je či­ta­va pri­ča – re­kao je Be­ha­ro­vić.
On sma­tra da ova op­tu­žni­ca ne bi bi­la ni po­dig­nu­ta da ni­je bi­lo nje­go­vog pri­zna­nja.
– Mo­gao sam da ka­žem da sam či­ta­vo to vri­je­me šio far­mer­ke u Tur­skoj, ali ni­je mi pa­da­lo na pa­met. Lič­no sam do­nio tu od­lu­ku, ni­ko me ni­je tje­rao na to, i sno­sim po­slje­di­ce svo­jih od­lu­ka.
Ži­vje­li smo u gra­du ko­ji je vr­lo bli­zu gra­ni­ce, kao i Ul­cinj. To je bio mi­ran grad, u ko­me ni­je bi­lo rat­nih dej­sta­va Me­đu­tim, po­sli­je ne­ko­li­ko mje­se­ci, po­če­li su sva­ko­dnev­ni va­zdu­šni na­pa­di od stra­ne is­toč­nih i za­pad­nih de­mo­kra­ta, ko­ji ni­je­su sta­li i mi smo po­če­li da tra­ži­mo iz­laz. Pro­ba­li smo ne­ko­li­ko pu­ta, ali smo bi­li spre­ča­va­ni od stra­ne tur­ske voj­ske, ko­ja je pu­ca­la na me­ne i mo­je di­je­te. Na kra­ju smo ne­ka­ko uspje­li da se iz­vu­če­mo. Vra­ti­li smo se ov­dje i ja sam uhap­šen – is­pri­čao je Be­ha­ro­vić.
On je is­ta­kao da se ne­će ža­li­ti na ka­znu ko­ja mu je do­su­đe­na, već će oti­ći da je što pri­je iz­dr­ža­va ka­ko bi na­kon to­ga mo­gao da na­sta­vi sa nor­mal­nim ži­vo­tom.
Pre­ma pre­su­di, Be­hi­ro­vić je sa ne­vjen­ča­nom su­pru­gom Emi­nom i kćer­kom ko­ja je ta­da ima­la go­di­nu i šest mje­se­ci ot­pu­to­vao iz Pod­go­ri­ce u Is­tan­bul, gdje je stu­pio u kon­takt sa za­sad ne­i­den­ti­fi­ko­va­nim čla­no­vi­ma te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je ISIL, ko­ji su ga pre­ko ile­gal­nog gra­nič­nog pre­la­za pre­ba­ci­li u Si­ri­ju, na te­ri­to­ri­ju pod kon­tro­lom ISIL-a. VJ.D.


Ugo­šća­vao bor­ce

Pre­ma na­vo­di­ma iz pre­su­de, Be­ha­ro­vi­ću je da­ta ku­ća u ko­joj je ugo­šća­vao bor­ce Ade­ma Mu­sta­fi­ća, Oma­ra Re­dže­pa­gi­ća, Dže­ma­la Ca­no­vi­ća, Da­mi­ra Sla­ko­vi­ća, Da­mi­ra Mu­ra­to­vi­ća i dru­ge pri­pad­ni­ke te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je ISIL.
– Be­ha­ro­vić je sa Ca­no­vi­ćem i Re­dže­pa­gi­ćem obi­la­zio stra­žar­ska mje­sta te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je na gra­ni­ci sa Tur­skom i vi­še pu­ta upo­tre­blja­vao oruž­je ko­je je od njih do­bio – pi­še u pre­su­di.