Sko­plje -U rje­ša­va­nje po­li­tič­ke kri­ze u Ma­ke­do­ni­ji naj­vje­ro­vat­ni­je će se po­sli­je Us­kr­sa uklju­či­ti i SAD. Ame­rič­ki pred­log iako zva­nič­no još ni­je sa­op­šten, upu­ću­je na dvi­je mo­guć­no­sti: for­mi­ra­nje teh­nič­ke vla­de ko­ja bi ima­la man­dat od naj­ma­nje dvi­je go­di­ne da se pri­pre­me pri­je­vre­me­ni de­mo­kr­ta­ski i slo­bod­ni iz­bo­ri i or­ga­ni­zu­je po­pis sta­nov­ni­štva, ili uvo­đe­nje pri­vre­me­ne upra­ve u ovoj dr­ža­vi, što pod­ra­zu­mi­je­va uvo­đe­nje „gu­ver­ne­ra“, ili pri­vre­me­nog uprav­ni­ka ta­ko­đe u tra­ja­nju od dvi­je go­di­ne. To bi zna­či­lo pri­vre­me­nu su­spen­zi­ju in­sti­tu­ci­ja dr­ža­ve sve dok tra­je nje­gov man­dat od­no­sno dok se ne stvo­re uslo­vi za pri­je­vre­me­ne slo­bod­ne i de­mo­krat­ske iz­bo­re za no­ve dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je.
Tim pri­je što sva­ka no­va „bom­ba“ Zo­ra­na Za­e­va otva­ra no­vi do­si­je o kri­mi­na­lu u vi­so­kim re­do­vi­ma vla­de, što je po­bu­di­lo po­se­ban in­te­res i u SAD. Pri­je sve­ga za­to što ve­ći­na no­si­la­ca vi­so­kih dr­žav­nih funk­ci­ja iz re­do­va vla­de ima svo­ju ne­po­kret­nu imo­vi­nu i ban­kar­ske ra­ču­ne u Ame­ri­ci.
Iako zva­nič­no ni­je sa­op­šte­no SAD raz­mi­šlja­ju da uko­li­ko se kri­za na­sta­vi po­je­di­nim čla­no­vi­ma Vla­de ko­ji su umi­je­ša­ni u kri­mi­nal odu­zme vi­ze i ogra­ni­či pu­to­va­nja u ovu dr­ža­vu. Isto­vre­me­no SAD pla­ni­ra­ju da vla­di­nim funk­ci­o­ne­ri­ma iz Ma­ke­do­ni­je ko­ji su umi­je­ša­ni u kri­mi­nal za­mre­znu imo­vi­nu u Ame­ri­ci. Pr­va run­da pre­go­vo­ra iz­­me­đu pred­stav­ni­ka vla­sti i opo­zi­ci­je u Bri­se­lu ni­je da­la ni po­čet­ne re­zu­lta­te. Me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca ocje­nju­je da su dvi­je stra­ne du­bo­ko za­ba­ri­ka­di­ra­ne sva­ka u svo­jim ro­vo­vi­ma i da ni­jed­na ne­će po­pu­sti­ti. Pre­mi­jer Ma­ke­do­ni­je Ni­ko­la Gru­ve­ski od­bi­ja sva­ku po­mi­sao da se po­vu­če i da do­zvo­li for­mi­ra­nje teh­nič­ke vla­de ko­ja bi or­ga­ni­zo­va­la pred­vre­me­ne par­la­men­tar­ne iz­bo­re uz jak mo­ni­to­ring me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce. Lli­der opo­zi­ci­je Zo­ran Za­ev ka­že da su raz­go­vo­ri ja­lo­vi uko­li­ko se ne po­stig­ne kon­sen­zus o teh­nič­koj vla­di.
U me­đu­vre­me­nu sva­ko na­sta­vlja svo­je „pred­iz­bor­ne“ mi­tin­ge. Pre­mi­jer Ni­ko­la Gru­ev­ski or­ga­ni­zu­je ši­rom Ma­ke­do­ni­je mi­tin­ge na ko­ji­ma ubje­đu­je gra­đa­ne da je u pi­ta­nju svjet­ski za­go­vor pro­tiv nje­go­ve vla­de i da je glav­ni eks­po­nent stra­nog fak­to­ra ko­ji že­li de­sta­bi­li­za­ci­ju Ma­ke­do­ni­je li­der opo­zi­ci­je Zo­ran Za­ev. Su­de­ći po iz­vje­šta­ji­ma me­di­ja mi­tin­zi su sve sla­bi­je po­sje­će­ni. Opo­zi­ci­ja na­sta­vlja da emi­tu­je „Bom­be“ u gra­do­vi­ma u unu­tra­šnjo­sti, po­seb­no se­lek­ti­ra­ju­ći raz­go­vo­re ko­ji su po­ve­za­ni sa od­re­đe­nim re­gi­o­nom i kri­mi­na­lom ko­ji je or­ga­ni­zo­van za­jed­no sa lo­kal­nim moć­ni­ci­ma što iza­zi­va sve ve­ći gnjev sta­nov­ni­štva.
Bri­sel ne­ma ma­gič­nu for­mu­lu ka­ko da ri­je­ši kri­zu u Ma­ke­do­ni­ji. Evrop­ska ko­mi­si­ja po­ku­ša­va da kri­zu ri­je­ši bez di­rekt­ne in­ter­ven­ci­je i bez su­spen­do­va­nja in­sti­tu­ci­ja pli­tič­kog si­ste­ma. Me­đu­tim, u evrop­skim in­sti­tu­ci­ja­ma po­sto­ji bo­ja­zan da ova­kav stav i spo­rost evrop­ske ad­mi­ni­stra­ci­je mo­gu da ohra­bre dru­ge po­li­tič­ke struk­tu­re u re­gi­o­nu da se po­na­ša­ju ko­mot­no i da svo­je ze­mlje do­ve­du u slič­ni si­tu­a­ci­ju „bez­iz­la­zne kri­ze“. Za­to je sve oči­gled­ni­je da će u ra­zr­je­še­nje ovog bal­kan­skog čvo­ra bi­ti umi­je­ša­ne SAD. Je­dan od raz­lo­ga je ka­ko ocje­nju­ju po­sma­tra­či u Sko­plju i br­zo pri­bli­ža­va­nje ak­tu­el­ne vla­de Mo­skvi i po­dig­nu­ta „ruč­na koč­ni­ca“ za ula­zak u NA­TO što Va­šing­ton ocje­nju­je kao na­pu­šta­nje za­cr­ta­ne stra­te­gi­je za evro­a­tlant­sku in­te­gra­ci­ju Ma­ke­do­ni­je.
A.P.