SA­RA­JE­VO – Bo­sna i Her­ce­go­vi­na se u eko­nom­skom, so­ci­jal­nom, ge­ne­ral­no dru­štve­nom po­gle­du na­la­zi u naj­ve­ćoj kri­zi od pot­pi­si­va­nja Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma, ocje­ne su ni­za in­te­luk­ta­u­la­ca ko­ji za ta­kvo sta­nje, po­red de­sni­čar­skih stra­na­ka, op­tu­žu­ju i lje­vi­cu zbog ko­ke­ti­ra­nja sa na­ci­o­na­li­zmom.
Iako mno­gi pr­stom upi­ru u de­sni­čar­ske stran­ke, kao glav­ne kriv­ce ko­ji se ma­ni­pu­li­šu­ći et­nič­ko vjer­skim osje­ća­nji­ma tri na­ro­da odr­ža­va­ju na vla­sti, iz in­te­lek­tu­al­nih kru­go­va dr­ža­ve sa broj­nim pro­ble­mi­ma se mo­že ču­ti da je ni­šta ma­nja, ako ne i ve­ća, od­go­vor­nost i lje­vi­ce.
Umje­sto, mi­šlje­nje je struč­nja­ka ko­je pre­no­si Ra­dio Slo­bod­na Evro­pa, da se ide­o­lo­ški su­prot­sta­vi i ras­krin­ka na­ci­o­na­li­zam, lje­vi­ca i sa­ma ko­ke­ti­ra sa njim i iz to­ga iz­vla­či lič­nu ko­rist, pa je tre­nut­no sta­nje da­le­ko od ono­ga što je no­mi­nal­na lje­vi­ca u BiH tre­ba­lo da uči­ni.
Ner­zuk Ću­rak sa Fa­kul­te­ta po­li­tič­kih na­u­ka Uni­ver­zi­te­ta u Sa­ra­je­vu pod­sje­ća ka­kva je da­nas u BiH per­cep­ci­ja po­li­tič­kih stra­na­ka, pa i lje­vi­ce, na­vo­de­ći da, u stva­ri, sa­mi se­bi gra­đa­ni da­ju od­go­vor – „svi su isti”.
„Zna­či, do­šli smo na je­dan ni­vo po­li­tič­ke re­pre­zen­ta­ci­je u ko­jem je ve­li­ki broj gra­đa­na uvje­ren da ne­ma raz­li­ke”, ob­ja­šnja­va Ću­rak.
Nje­gov ko­le­ga sa sa­ra­jev­skog Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta En­ver Ka­zaz na­gla­ša­va da se od na­ci­o­na­li­sta ni­šta dru­go ni­je ni mo­glo oče­ki­va­ti osim po­dje­la, kr­vi i ra­ta....i do­da­je da, umje­sto da se ide­o­lo­ški raz­ra­ču­na­va sa na­ci­o­na­li­zmom, lje­vi­ca „po­tu­ra ti­to­no­stal­gi­ju, sa naj­go­rim ob­li­kom iz­bje­ga­va­nja ide­o­lo­škog su­ko­ba s na­ci­o­na­li­sti­ma”.
Na kra­ju, uka­zu­je pro­fe­sor Ka­zaz, umje­sto ide­o­lo­ške bor­be, lje­vi­ca je po­če­la da se ba­vi ka­dro­vi­ra­nji­ma, što zna­či je sa gu­bit­kom te op­ci­je iz­gu­blja­nja mo­guć­nost re­kon­struk­ci­je mul­ti­et­nič­kog sa­dr­ža­ja BiH i za­to su, tvr­di „oni kri­vlji”.
Isto­ri­čar iz su­sjed­ne Hr­vat­ske, tač­ni­je Spli­ta, Dra­gan Mar­ko­vi­na, sma­tra da se lje­vi­ca po de­fi­ni­ci­ji ba­vi pro­mje­nom, a ne pri­sta­ja­njem na po­sto­je­ći si­stem i kao pri­mjer na­vo­di dej­ton­sko ure­đe­nje BiH.
„Ima­te si­tu­a­ci­ju u ko­joj ta­ko­zva­na lje­vi­ca igra na pro­tiv­nič­kom te­re­nu, po pra­vi­li­ma igre ko­je sa­mi ni­su za­da­li, i po­ku­ša­va pro­tiv­ni­ka da po­bi­je­di na nje­go­vom te­re­nu, s nje­go­vim pra­vi­li­ma i su­di­ja­ma. To je na­pro­sto ne­mo­gu­će. Ne mo­že­te par­ti­ci­pi­ra­ti u iz­bor­nom su­i­te­mu Dej­to­na i oče­ki­va­ti da ne bu­de na­ci­o­na­li­stič­ka dr­ža­va. Na­pro­sto ga tre­ba­te ig­no­ri­sa­ti”, sli­ko­vi­to ob­ja­šnja­va Mar­ko­vi­na.
Ka­zaz, pak, tvr­di da lje­vi­ca u BiH pro­pu­šta i pri­li­ku da se ob­ra­ču­na sa na­ci­o­na­li­stič­ki or­ga­ni­zo­va­nim obra­zov­nim si­ste­mom u BiH, za ko­ji mno­gi tvr­de da sa­mo ge­ne­ri­še po­dje­le i bu­du­će su­ko­be.
„Lje­vi­ca bi, da ima ima­lo ‘so­li u gla­vi’ i da je za­i­sta iskon­ska lje­vi­ca i ba­šti­nik an­ti­fa­ši­stič­kih ide­ja u pu­nom smi­slu ri­je­či, pr­vo ura­di­la u BiH ide­o­lo­šku de­kon­ta­mi­na­ci­ju obra­zov­nog si­ste­ma”, uka­zu­je pro­fe­sor.
Lje­vi­ca i sa­ma ima pro­ble­ma sa na­ci­o­na­li­zmom, sla­žu se in­te­lek­tu­al­ci i na­vo­de pri­mjer SNSD-a u Re­pu­bli­ci Srp­skoj, ali i SDP-a u Fe­de­ra­ci­ji BiH u ko­jem se mo­gu uoči­ti ele­men­ti bo­šnjač­kog na­ci­o­na­li­zma.
„Na­rav­no da je lje­vi­ca da­nas u BiH op­te­re­će­na na­ci­o­na­li­zmom. Ne­ma sna­ge da se ob­ra­ču­na sa ne­ga­tiv­nim ele­men­ti­ma svog isto­rij­skog na­sle­đa, upa­da u zam­ku ko­ha­bi­ta­ci­je sa na­ci­o­na­li­zmom... ali o to­me tre­ba jav­no go­vo­ri­ti”, za­klju­ču­je Ću­rak.
(Tan­jug)